Profesionalac

Vladimir Jokić – Nemoj pače dete, nemoj pače… Daj da čika obriše suzice… Tako… Kaži čiki ko te naljutio. Ko? Onaj tamo bata? Šta, on ti bio najbolji drugar a sad neće više s tobom da se igra? Našao druge drugare? E baš je nikakav. Ma ko ga šiša, igraj se ti s ovim drugim batom… Vidi ga kako je rumen… Nemoj pačeš, toliki dečko a zarozao se kao neka seka Persa… Sramota… Hajde, kaži čiki kako se zoveš. Kako? Aca, a zovu te Puća? E baš lepo ime – i jedno i drugo, naročito drugo. Junačko ime za malog junaka. A junaci ne plaču, je li tako? Dabome da je tako. Hajde, obriši suzice… Obriši, da čika bonu… Tako, vidiš kako je sada sve kao pre… Kako šta ćeš sad? Pa rekao sam ti: igraj se s ovim rumenim… Nemaš gde? Vidi koliko je polje, možete vas dvojica do mile volje da se igrate napolju. Šta, to vam i nije neka igra… Evo, i ja ću da se igram s vama… Hajde, reci ti meni kako kaže koka? Jeste, koka kaže koko-da, koko-da. A kuca? Tako je, kuca kaže av, av, av… A jaga? Bravo, jaga kaže beee… A maga? Eto, vidiš da znaš kako maga kaže: ija, ija, ija…

– A ti, Rumenko, video od drugara da plače pa se i ti zarozao… Dobro de, znam da vas onaj nedrug ostavio i našao novo društvo, izdajica jedna… Izdajica-jeca! Znam i to da ste izvisili i na velikom igralištu, da su vas najurili na poljanče, ali to nije razlog da dobijaš pečate po licu… Veliki dečko a kuka i bogorada kao Kalimero… Hajde, obriši okice, da čika bonu… I, ako ćemo pravo, zar se nisi naigrao, zar te tata nije stavio u prvi tim, tamo na velikom igralištu. Pa ne može se sve! I stalno… Je l’ da da više nećeš da se ljutiš? Je l’ da da više nećeš da kukaš? Naravski da nećeš. Veliki si ti dečko. Eto, sad imaš svog naaajboljeg drugara, uhvatite se za uši pa se igrajte… Kako šta da se igrate? Ima raznih igara… Recimo, „Ide maca oko tebe“, ili, ako se posvađate, „Jelečkinje, barjačkinje“… Može i „Između dve vatre“… Hajde, glavu gore, junačino! Biće dana i za druge igre, ih, štagar će ih biti dok je čika tu…

– A ti, mali, smejuljiš se, smejuljiš, a? Zafrknuo drugare, ostavio ih k’o govno na kiši pa sad seiriš… Gde će ti duša? Tako mali a već mućak… Šta, kažeš nisi ti više mali – sad si veliki. I, nisi mućak nego pragmatičan. Ako, ako, da si ti meni živ i zdrav… Tako treba! Ti znaš gde zeka pije vodu… Zato će čika tebi da da dve bone…

– Izbezobrazila se, bre, ova dečurlija! Stalno nešto zakeraju… Stalno moraš da paziš na njih, da otvoriš četvore oči – e da mi nešto ne pokvare… Malo, malo, pa moraš nekog s nekim da podžaveljaš… I svakom moraš da daš bonu… Ne možeš im, bre, navašati… Ali, bogu i bonama hvala, sada je sve u redu…