Kazablanka… Internacionalno čvorište južno od Haga, uzvitlano odozdo, od danonoćno uzavrelog karusela Autokomande, pa gore, Vojvode Stepe, sve gore, do Trošarine i dalje, još dalje, do Kumodraža, Belog Potoka, Ripnja… Do veličanstvenog Avalskog tornja, simbola neugaslog prkosa i digitalizacije.
Kazablanka… Okupana slapovima ljubavi, nežnosti i pažnje molera, farbara, putara, đubretara, kursadžija, staklorezaca, građevinara, naše Maje, našeg Đilasa, naših…
Kazablanka, ljubavi naša…
Sekvenca 1:
ZUCE
Ah, prizora! Na pitoresknoj padini obrasloj stoletnom vrzinom, u ljupkom staračkom domu Alcheimer und Sohn, Krkobabići kao kod kuće: Pantelija, sa jednom prpošnom pitomicom, hekla lizezu u četiri ruke, Maksimilijan lizezu promptno štirka, a za to vreme njihov guru, Dragan Marković Palma, na obližnjem klavičembalu preludira jednu strasnu etidu sve čeznutljivo gledajuć staramajku Svetlane Ražnatović.
Nedaleko od romantičnog doma, na drvljaniku poznatog peradara Đure Gološijana, njihov zajednički guru Ivica Dačić zaneseno cepa drva, utonuo u evropske misli i snove o toplifikaciji.
Šta je ono tamo? Tamo, tamo na ubogoj okućnici samohrane majke Jeremine Topalović? O, pa to njojzi Đilas rilja baštu i kreči topli dom – štricla mu se još puši u ruci!
A Mrka, taj neumorni pregalac i burevesnik, u kampanji od vrata do vrata, nesebično otvara jedan po jedan Koridor 10 Zuce – Pinosava, grleći i ljubeći sve okupljene, ponesene pa upuštene.
Sekvenca 2:
PINOSAVA
Stotine boja jesenje game sliva se niz padine s one strane duge… Tu i tamo oglasi se drozd…
U ganc novom nehigijenskom romskom naselju „Daj šta daš“ Vesna Pešić objašnjava aktivistkinjama principe rodnog statusa na razmeđi Skageraka i Kategata, kao i prednosti ženskog preduzetništva, a Nataša Mićić – da ne dangubi – drnda vunu.
Južno od ovog spontanog soarea, više prema Orašcu i dva stoleća srpske državnosti, jedna druga volšebnica ima pune ruke posla. To Maja, ozarena, nasmejana, načitana pod krupnim kapima kiše, to ona muze kozu i cedi surutku. Koza je sanska. Maja je naša.
Sekvenca 3:
RIPANJ
Hej, šta je ono tamo? Ko se ono šunja oko osnovne škole Mali Karlobag i čuva zdravo okruženje srpske mladeži kao zenicu oka? O, pa to je Aleksandar Vučić – eno ga, uhvatio jednog opasnog dilera-kokičara i predaje ga u dalju nadležnost ministru policije koji se baš vraća sa noćnog dežurstva u Birou za zapošljavanje.
A ono tamo? Hej, ko to tamo kvoca? O, pa to je Toma Nikolić – on je na gazdinstvu naprednog seljaka Laze Lazarevića preneo ceo termin i juče sneo zdravo jaje umesto vremešne koke Draginje. Sad zajedno kvocaju – ona iz zahvalnosti, on srećan.
Još jedan Samarićanin u akciji: vozdigao se Velja Ilić na kapiji obližnjeg tora kao, Bože me prosti, sveti Jeremija i čuva izvornu čistotu i nevinost srpskih ovaca i jaganjaca.
A tamo, niz sokak, Mlađin podmladak cepa plakate – oni sliku svog lidera nose u novčaniku.
I tako, Kazablanka svakim danom u svakom pogledu sve više napreduje. Kazablančani tu ne bi ništa menjali. Oni su namerni da sve ovo bude početak jednog divnog prijateljstva…
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
