„Beč 1895, sezona samoubistava je počela. Sedeći za pisaćim stolom kraj prozora mlada žena umočila je pero u crno mastilo. Pero je škripalo po papiru poput gavranove kandže. Napolju je nebo bilo pepeljastosivo. Od početka novembra bilo je veoma hladno, a komadi leda plutali su po površini Dunava. Uskoro će reka biti sasvim zaleđena, sve do proleća.
Koliko prošle nedelje čitala je u časopisu Salonblat o jednoj bogatoj mladoj aristokratkinji koja je, u venčanici i sa nevestinskim velom na glavi, na konju skočila sa mosta princa Rudolfa. Prelepa kobila potonula je kao kamen, a ženino telo izbačeno je na obalu, u pokrovu od belog satena. Nikad nije pomišljala da će do toga doći, ali sad je bila tu, prepuštena na milost i nemilost svoje sestre, koju je molila za pomoć. Završila je pismo u zoru, baš kad su nad gradom odjeknula zvona Katedrale Svetog Stefana. Zatvorila je kovertu i ubacila je u poštansko sanduče ispred svojih vrata. Zauvek će pamtiti taj dan. To je bio početak.“
Gradovi baš kao i ljudi pamte. Pamte životne priče svojih nekadašnjih stanovnika. Dogodi se onda, da neko te niti života pokuša, da poveže, ispriča, zapiše. Da se ne zaboravi. Tako su dve Amerikanke ispričale priču o gradu i ljudima. Karen Mak i Dženifer Kaufman napisale knjigu „Frojdova ljubavnica“, (sjajan prevod potpisuje Aleksandra Čabraja, izdavač: Laguna). O tom ljubavnom trouglu se krajem devetnaestog stoleća, po bečkim salonima, diskretno, a kako bi drugačije, šaputalo, govorkalo. Tada, na radost ondašnjega puka, tabloidi nisu postojali ni u tragovima, pa su takve priče, da bi bile ispričane, morale da budu pretočene u literaturu. Ljubavna veza Sigmunda Frojda i njegove svastike Mine Bernajs bila je kao stvorena za prepričavanje među bečkim gospođama i gospodičnama uz kafu i kolačiće. Najburnije je bilo od 1895. do 1898. godine, kad je Mina došla da živi kod Frojdovih u Beču. Ostala je s njima duže od četrdeset dve godine i nikada se nije udala ni rodila decu. Ono o čemu se samo šuškalo mnogo godina kasnije je i „zvanično“ potvrđeno i to u leto 2006. Tada je jedan nemački sociolog pronašao dokaze da su trinaestog avgusta 1898. Sigmund Frojd, koji je tada imao četrdeset dve godine, i Mina Bernajs, kojoj su tada bile trideset tri, doputovali u pomodno odmaralište Maloja u Švajcarskoj, gde su se prijavili u hotel kao muž i žena. Pohabani hotelski registar u kožnom povezu pokazuje da su boravili u sobi broj 11 na trećem spratu i upisali se u knjigu gostiju kao „Dr. Sigm. Freud u Frau“ – doktor Sigmund Frojd sa suprugom. Frojdovi biografi se uglavom slažu da Mina Bernajs nije bila samo Frojdova „poverljiva prijateljica“ koja je imala važnu ulogu u najznačajnijim godinama njegovih otkrića već i njegova ljubavnica. O Mini Bernajs se, međutim, veoma malo zna. Sasvim je izvesno da je ona nezavisno od veze sa Frojdom bila upečatljiva ličnost koju je Beč, premda je verovatno nije mnogo voleo, zapamtio.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
