Lakše je sada biti Katai

Hajde da budem blag, pa kažem da se sa ovim stanovištem i slažem i ne slažem. Obrazložiću: prvo, porediti epohe je potpuno besmisleno. Bora Kostić i Rajko Mitić ne bi mogli da igraju profesionalni fudbal ni u Džajićevo vreme, dok bi čak i veliki Dragan Stojković danas bio uglavnom vezan za klupu zbog nedostatka igre u oba pravca i učinak u Zvezdi bi mu bio otprilike kao Kangin prošle sezone, koja mu je bila poslednja u klubu. Tako da, kad se sve to uzme u obzir, možda i ne bi bilo nelogično da se simbol poslednje dekade našeg najvećeg kluba nagradi i tim priznanjem. Međutim, onda dolazimo do onog najbitnijeg – pre Kataija ili bilo kog drugog savremenog fudbalera, Zvezdine Zvezde morali su postati Dejan Savićević, Darko Pančev i Robert Prosinečki. Ponaosob, bilo kojim redosledom. Tako bi se izbegla devalvacija tog priznanja besmislenim proglašavanjem cele generacije za „šestu zvezdu“, jer svako ko je pratio fudbal zna zbog koga je tih godina dolazio na stadion. Po meni, dok se ova nepravda ne ispravi, proglašavanje sledeće Zvezde nema nikakvog smisla, a da Katai to zaslužuje, o, itekako zaslužuje! I zbog impresivne statistike i lojalnosti klubu, ali i zbog tzv. umetničkog dojma koji je mnoge klince napokon naterao da uzmu loptu u noge i kopiraju njegove driblinge. A to nema cenu.