Sve kroz nju postade, i bez nje ništa ne postade što je postalo. U njoj beše život, i život beše svetlost ljudima. I reč svetli u tami, i tama je ne obuze. Slavoj Žižek je upravo stigao na našu večeru.

JA: I reč postade telo i nastani se među nama.

ŽIŽEK: Reč kruži svetom – reč komunizma. Sve sile starog sveta sjedinile su se u svetu hajku protiv tog bauka.

SESTRA: Koji za nama dolaze, ispred nas su, jer pre nas behu.

JA: Ja sam glas vapijućeg u pustinji. U njemu stoji ljubav koju ne poznasmo. I ona je među nama.

OTAC: Ne pravi od nje dom trgovine! Zaista, zaista vam kažem: ako ko ne rodi budućnost, ne može videti carstva ljubavi.

ŽIŽEK: A istorija svakog dosadašnjeg društva jeste istorija klasnih borbi.

OTAC: Ako ne jedete telo ljubavi i ne pijete krvi njene, nemate života u sebi. Jer telo ljubavi istinsko je jelo, a krv je njena istinsko piće. Ko jede telo ljubavi i pije njenu krv, u njoj prebiva i ona u njemu. Onaj koji jede ljubav, on će živeti zbog nje. Zar vas ovo sablažnjava?

MAJKA: LJubav pokreće svet i tvori život. Onaj u kojem nema ljubavi samo ne zna da je mrtav. A mrtvilo njegovo ubija.

SESTRA: Jer svaki koji čini zlo mrzi svetlost i ne ide ka svetlosti, da se ne razotkriju dela njegova, jer su zla.

ŽIŽEK: Celo se društvo sve više i više cepa na dva velika neprijateljska tabora, na dve velike klase koje stoje jedna naspram druge – buržoaziju i proletarijat. Moderna državna vlast samo je odbor koji upravlja opštim poslovima cele buržoaske klase. Buržoazija nije ostavila između čoveka i čoveka nikakvu drugu vezu osim golog interesa kapitala, osim bezdušnog „plaćanja u gotovu“. Jednom rečju, surovu eksploataciju. Ona je i sa porodičnog odnosa zderala dirljivi sentimentalni veo i svela ga na čisto novčani odnos. Potreba za sve raširenijim tržištima gde će prodati svoje proizvode goni buržoaziju preko cele zemljine kugle. Kapitalizam svuda mora da se ugnezdi, svugde da se naseli, svugde da uspostavi veze. On prisiljava sve nacije da prihvate kapitalistički način proizvodnje i ljubavi ako neće da propadnu. Jednom rečju, kapitalizam stvara svoj svet po sopstvenom liku. On je centralizovao sredstva za proizvodnju i koncentrisao svojinu u malo ruku. Nužna posledica toga bila je politička centralizacija. Nezavisne, gotovo samo savezom povezane provincije s različitim interesima, zakonima, vladama i carinama sabijene su u jednu naciju, jednu vladu, jedan zakon, jedan nacionalni klasni interes, jednu carinsku granicu. Kapitalističko društvo liči na čarobnjaka koji više ne može da savlada podzemne sile koje je dozvao.

JA: Ne može čovek ništa da primi ako mu ne bude dano iz ljubavi. Ona treba da raste, a ja da se umanjujem.

OTAC: Jer ko je u ljubavi, u njemu je budućnost, i reči ljubavi govori: jer ljubav ne daje na meru.

JA: Zaista, zaista vam kažem: ko reč ljubavi sluša i veruje u nju, prešao je iz smrti u život.

ŽIŽEK: Čime kapitalizam savlađuje krize? Osvajanjem novih tržišta i temeljitijom eksploatacijom starih tržišta. Dakle, čime? Time što priprema svestranije i silnije krize, a smanjuje sredstva za sprečavanje kriza.

OTAC: Ako ja svedočim sam za sebe, svedočanstvo moje nije istinito. Drugi je koji svedoči za mene; i znam da je istinito svedočanstvo kojim svedoči za mene.

MAJKA: Slavu od moćnika ne primam, nego vas upozoravamo da ljubavi nemate u sebi i među sobom.

ŽIŽEK: U istoj meri u kojoj se razvija buržoazija, tj. kapital, u istoj meri razvija se proletarijat, klasa modernih radnika, koji žive samo dotle dok nalaze rada, i koji samo dotle nalaze rada dok njihov rad uvećava kapital. Ti radnici, koji moraju da se prodaju na parče, jesu roba kao svaki drugi trgovinski artikal, i zbog toga su isto tako izloženi svim slučajnostima konkurencije, svim kolebanjima tržišta.

SESTRA: Ako vas, dakle, ljubav oslobodi, zaista ćete biti slobodni.

MAJKA: Kad bi ljubav bila vaša budućnost, ljubili biste siromašne i potlačene. Jer ljubav jeste ako su oni slobodni i siti.

ŽIŽEK: Proletarijat ne vodi borbu protiv svojih neprijatelja, nego protiv neprijatelja svojih neprijatelja. Tako je čitavo istorijsko kretanje koncentrisano u rukama buržoazije; svaka pobeda koja se tako izvojuje jeste pobeda buržoazije. Zašto ne razumete govor moj? Jer ne možete da slušate reč moju. Vama je otac mržnja, i želje oca svoga hoćete da činite; kapitalizam beše čovekoubica od početka, i ne stoji u istini, jer nema istine u njemu; kad govori laž, svoje govori, jer je on laža i otac laži. A meni ne verujete, jer istinu govorim.

(Žižek ne prestaje da jede dok govori. Pri kraju ovog govora, zagrcnuo se i počeo da kašlje, ali njegov kašalj prekrio je huk horskog skandiranja mojih ukućana.)

MI: Onaj koji je u ljubavi, reči ljubavi sluša. Zato mi ne slušamo, jer nismo u ljubavi; a oko nas su gladni i proleteri. Tako naš greh ostaje. I mi ne dolazimo za drugo nego da ukrademo i zakoljemo i upropastimo.

(Tišinu remeti ropac Žižeka opruženog na podu. Svi se brzo sjatismo oko njega. Ja mu dajem veštačko disanje, brat moj masira mu srce. Moj otac mu meri puls.)

OTAC: Ne vredi! Ne daje znakove života.

JA: Zaudara kao da je već tri dana mrtav.

SESTRA: Pa on je govorio na nemačkom.

MAJKA: Na perfektnom nemačkom.

BRAT: Šta je vama? Govorio je na engleskom.

JA: Čudno se sećam, ali čini mi se da je govorio na arapskom.

MAJKA: A kako bih ga onda ja razumela?

OTAC: Govorio je na engleskom! Ali, to sad nije važno. Šta da se radi?

MAJKA: Ovo je čudo.

OTAC: Neka se ne zbunjuje srce tvoje!

(Zazvoni mobilni telefon u Žižekovom džepu, stigao je sms. Na taj zvuk Žižek, kao da ništa nije bilo, izvadi telefon iz svog džepa i pročita poruku.)

ŽIŽEK: Na moj račun upravo je leglo tri hiljade dolara. Les bons contes font les bons amis.

MAJKA: Ovo je čudo!

JA: Nije čudo. Ja sam to danas uplatio. Toliko košta večera sa Žižekom. Plus putni troškovi.

ŽIŽEK: Samo strah i dolari su večni. Filozofi su tumačili svet, a stvar je u tome da se on izmeni.