Iz ruku, takođe meksičkog, reditelja Giljerma del Toroa, predsednika žirija, primio je njegov kolega Kuaron nagradu za film, a predsednik Vučić se, nekoliko meseci potom, koliko deli dodelu dveju nagrada, nije pojavio u Mlecima. NJegov dobitak, u njegovo ime, primio je ambasador Republike Srbije u Republici Italiji. Doduše, predsednik Vučić rekao je da ta nagrada pripada srpskom narodu, a ne njemu. Filmski reditelj Kuaron nije rekao da njemu dodeljena nagrada pripada meksičkom narodu, koji ga je iznedrio, a ne tek njemu, jer je on nagradu dobio za svoje delo. Vučić je, dakle, bio slobodan da kaže da nagrada pripada srpskom narodu, jer je on i nije dobio za sopstveni rad. Dakle, Vučić je nagrađen kao samo delo, delo srpskog naroda. To nam govori logika.

Nekoliko preostalih glasila javnog informisanja u Srbiji, među kojima i ovaj list, obavestili su da je rečena nagrada kjaroskura, a u nekim svojim segmentima i opskurna, da se dodeljuje tek drugi put, da je, dakle, vrlo mlada, nedonošče, ni šilježe, da nema baš ni veze sa čuvenom filmskom smotrom, da je u čast nagrađenog nekoliko pohvalnih reči izrečeno samo na usta Franka Fratinija, Vučićevog savetnika za premijerskog mu mandata, da nijedne uticajne italijanske novine ovu vest nisu objavile, kao da i nije vest, a da je izumitelj nagrade, njen osnivač i darodavac, onaj poslovni čovek koji deli i jednu drugu nagradu – sa imenom, a na pečatu i likom, na daleko čuvenog fašističkog diktatora Musolinija Benita, te da je taj Zlatni lav u poređenju s onim Zlatnim lavom isto što i pas, kao lajuća životinja, u odnosu na sazvežđe pod imenom Psa, i tako dalje i tome slično, no sve se svodi na to da je nagrada posve beznačajna, ali ne i bez posledica, i da je, kad se sve sabere i oduzme, neuporedivo darovitije ovu nagradu nikada ne dobiti, niti svoje ime vezati uz nju, nego je prihvatiti.

Dakle, predsednik Srbije bruka se i nagradom, jer to nije nagrada, nego od nagrade nakarada. I sve je to već obrazloženo i na stranicama ovog ves(t)nika, ali je u vazduhu našeg javnog bdenja ostalo bez odgovora ključno pitanje: šta je sve ovo predsedniku Republike Srbije trebalo, kad služi samo za podsmeh i sprdnju?

Dva su moguća odgovora, sa isključenjem trećeg. Prvo, predsednik Srbije primio je ovu smejuriju od nagrade ne proverivši na vreme o kakvoj se stvari radi, kao namešteni dar nekog od brojnih svojih trenutnih poltrona. Ovo nam govori da je Aleksandar Vučić, iako lukav, jedan zapravo vrlo naivan i, uprkos tome što kontroliše sve službe bezbednosti, loše obavešten čovek. Veza lukavosti i naivnosti, retko je i vrlo opasno svojstvo, o kojem jasno govori primer da je onaj ko kontroliše tajne službe neobavešten o lako proverljivoj činjenici da je takozvani Zlatni lav za mir do sada dodeljivan proizvođačima testenina.

Drugi mogući odgovor: predsednik Srbije je dobro znao da ova nagrada ne vredi ni prebijene pare, međutim, srpski masovni mediji koje on drži pod kontrolom, celoj će stvari, znao je u tom slučaju, pridati nepostojeći značaj kao da je on nepobitan. S jedne strane, ova je stvar trebalo da predstavi spoljnu predsednikovu politiku, za domaću i samo domaću upotrebu, kao vrlo uspešnu i priznatu u Evropi. Da li će nekoliko preostalih izvora javnog informisanja o celoj stvari pisati istinito, kao što su to i učinili, znao je predsednik u tom slučaju, sasvim je zanemarljivo: oni kojima se njegovi mediji masovno obraćaju, ne čitaju, ne gledaju i ne slušaju nezavisna sredstva javnog informisanja, ili im, ako ih i vide, čuju i čitaju, baš nimalo ne veruju na reč.

S druge strane, a na toj drugoj strani jeste i poenta, tavna poenta cele ove unesrećujuće priče: sam predsednik Republike Srbije veruje isključivo u to da je istinito ono što fabrikuju kao činjenice i obrazloženja masmediji koje on drži pod kontrolom. Ovde se lukavosti pridružuje nešto posve drugo od naivnosti.

Vidite! U Srbiji su se za vlade i vladavine Aleksandra Vučića odigrale neuporedivo gore i bolnije nepravedne stvari od ove farse sa zlatnim mletačkim lavom, a da se preko toga naprosto prešlo kao da je mačji kašalj. Stoga će se lako preći i preko ovog Zlatnog lava za mir, kad se već lako prešlo preko Zlatnog teleta za rat i Zlatnog magarca za tranzicionu pljačku. Ali, ova priča sa Zlatnim lavom za mir pokazuje nam jednu do sada neuočenu, prepotentnu, mračnu osobinu politike predsednika republike i njegove stranke: za njih same, istina je ono što proizvode pod imenom istine, bez obzira da li iko u to veruje, jer se ta i takva istina otelovljuje u imovinu.

Na nagradi Zlatni lav za mir, Glavni odbor SNS-a, članovi predsedničkog kabineta i članovi Vlade Republike Srbije čestitali su zdušno i iskreno predsedniku Vučiću kao da je dobio Nobelovu nagradu za mir, jer Zlatni lav za mir i jeste pandan Nobelovoj nagradi za mir.