Danke

Svaka im čast, ali nije normalno da svetski prvak postane zemlja koja nema nijednu dvoranu gde je postavljena profi odbojkaška podloga, gde je Liga godinama poluamaterska, gde i mušku, a kamoli žensku odbojku i sponzori kao i gledaoci zaobilaze u širokom luku.

Čovek u godinama u kojima mu cinizam prilično stoji, nekoliko minuta nakon što je predsednik Vučić primio svetske prvakinje, a selektor Terzić mu poklonio zlatnu medalju samo je dodao – Jesam li ti reko? I objasnio da zna pomenutog Terzića, da je to čovek od integriteta, nije poltron, te da je na taj potez, direktno ili posredno, prinuđen. Nije normalno, naime, da bilo ko, bilo kome, pokloni zlatnu medalju sa svetskog prvenstva u bilo čemu. Kolajnu čija je simbolična vrednost i bekgraund od godina i decenija teškog rada i truda milione puta veća od one juvelirske. Još je manje normalno da se takav poklon primi, protokolarno odbijanje unapred bila je stvar elementarnog vaspitanja.

I taman kad je postojala mogućnost da se te ružne nuspojave nesumnjivog sportskog podviga potisnu u poluzaborav, da ovde manje-više ništa „nije normalno“ dokazao je predsednik Odbojkaškog saveza Srbije Zoran Gajić koji je, ni sa čim izazvan, predsedniku Aleksandru Vučiću uputio „otvoreno pismo“. „U ime Odbojkaškog saveza Srbije, svoje lično ime i u ime svih poklonika odbojke, želim da Vam se najsrdačnije zahvalim na novčanim sredstvima koje je Republika Srbija namenila Odbojkaškom savezu Srbije“, dovoljno ga je nenormalno započeo da se u nastavku sve „podrazumevalo“. Da mu se zahvaljuje što prati rezultate i „pomaže“ da se nastavi tradicija osvajanja medalja, „pomaže“ u realizaciji projekta Nacionalnog odbojkaškog centra, i još jednom hvala, i hvala.

Nije poznato kako gospodin Gajić zna šta misle „svi poklonici odbojke“, u mom širem okruženju znam stotinak onih koji misle sasvim suprotno. Nije poznato iz kojih je izvora predsednik blagodarovao OSS, ako to nije državni budžet, odnosno novac svih nas poreskih, akciznih i uredbonosnih obveznika, pa i onih koji jesu poklonici odbojke, ali ne i „poklonici“ Vučića. Nije poznato ni kako je to Vučić pomogao „prateći rezultate“ više od svih ostalih koji su se budili u pola četiri ujutro.

Ali je poznato kako je Gajić izabran za predsednika Saveza, kako je jedno vreme stolovao čak iz Azerbejdžana, kako je u prljavoj borbi za tu fotelju pregaženo i tako slavno odbojkaško ime kao što je Vanja Grbić. I kako (i zašto) je smenjen Nenad Golijanin.

Na ovom istom mestu nedavno je napisano da srpska odbojka još baštini sistem Aleksandra Boričića i da je dobro što se životna filozofija „hvala predsedniče“ nije prenela i na struku.

Hvala na otrežnjenju – bilo je dobro.