(Fan)kete

Kao dobar, možda i idealan purgativ, vremenom su se etablirale ankete, idealno štivo za razbibrigu konzumenata ali i za popunjavanje prostora, podmirivanje kojekakvih dugova i ispravljanje „istorijskih“ ili nedavnih nepravdi – za njihove kreatore.

„Pogledi u retrovizor“ su ili masovni, a anonimni, ili ekspertski, sa imenom, prezimenom i referencama, ali im se ukupni rezultati ne razlikuju previše. „Pakovanja“ priželjkivanih ili „projektovanih“ pobednika naoko su lakša kad su u pitanju „čitaoci, članovi, navijači“- ko bi se uopšte upustio u proveravanja na hiljade glasova, ko bi, tačnije, tako nešto uopšte poželeo. Nameštanja „ekspertskih“ anketa su takođe rutinska, otprilike se zna ko koga simpatiše i ko šta misli, i jednostavno se anketiraju probrani. Pre čitanja rezultata, dakle, valja promisliti ko je anketu radio, pre nego ko je u njoj učestvovao, jer ovo prvo na rezultate obično utiče mnogo više nego ovo drugo.

Suština u tim novogodišnjim prebrojavanjima, ipak, nije u njihovim rezultatima, nego u „razlozima“ zašto su oni baš takvi. Birani su i ove godine i najbolji sportisti, fudbaleri, košarkaši i ostali po svojim specijalnostima, laureati su manje ili više to i zaslužili, ali skoro da nema izbora na koji nema manje ili više opravdanih prigovora. Da uzmemo za primer fudbal, na njemu se u Srbiji nekako sve najbolje vidi, ne samo kad je sport u pitanju. Od svih izbora za najbolje, za „oficijelni“ slovi „Zlatna lopta“, valjda zato što je dodeljuje Fudbalski savez Srbije, krovna organizacija dakle, kojoj upućenost i stručnost ne bi imalo smisla dovoditi u pitanje. I prošle godine, kao i one pre, proglašenje najboljih sa sobom je skinulo maske i još jednom pokazalo da sve najgore u sport dolazi iz politike i klubaštva.

Vladan Milojević, trener Zvezde i Vladimir Stojković golman Partizana kao poslednji dobitnici za tako nešto . naravno, nisu ni najmanje krivi. Bez obzira što i „sumnjičava“ mišljenja imaju neke osnove. I onda nagradu Milojeviću, a ne recimo Muslinu doskorašnjem uspešnom selektoru, objašnjavaju činjenicom da je lane priznanje dobio Piksi, a ne tadašnji trener Zvezde Grof Božović koji je porušio raznorazne domaćeligaške rekorde. Zvezda je time, navodno, dvostruko oštećena, jer ni sa Piksijem navijači i sadašnja uprava nisu baš u ljubavi, pa je to kompenzovano preko Milojevića kome je za godišnju titulu trebalo samo šest meseci. Po istoj „školi mišljenja“, Stojković je „crno-bela“ kompenzacija, iako je bio dežurni spasilac i svog i nacionalnog tima. I eto od prazničnog purgativa, „neželjene reakcije na lek“.

Novogodišnja proglašenja najboljih verovatno bi se i samoukinula kad bi počeli da ih shvatamo manje ozbiljno, a više relaksaciono i marketinški. Za razliku od nekih drugih izbora čije posledice traju mnogo duže od praznika.