Crvena zvezda će ovih dana sasvim zasluženo osvojiti titulu šampiona Srbije u košarci, dominirali su cele sezone, u domaćem takmičenju im je bilo dovoljno i ispod sto odsto energije da se do trofeja prošetaju.
FMP se sasvim zasluženo plasirao u finale, u obe utakmice sa Partizanom bio je bolji, koncentrisaniji i borbeniji, to što im je protivnik sinergetski i iz sve snage radio protiv sebe ni najmanje ne umanjuje njihov veliki uspeh.
Neki će protumačiti da nije baš sportski napisati ovo na dan kad treba da se odigra tek prva utakmica finalne serije do tri pobede, biće donekle u pravu jer niko ne može da zabrani košarkašima FMP-a da sanjaju podvig. Bili bi potpuno u pravu da nije onog „ali“ koji u srpskoj, pa i sportskoj svakodnevici ne samo da sreću kvari, nego i smaže i ćar, i fajdu.
Dan posle velike pobede FMP-a nad Partizanom u javnost se probila vest sa ko zna koliko repova. DŽona Bolden, mladi Australijanac koji je nastupao za FMP, a ustvari je igrač Zvezde, neće nastupati u finalu između svoja dva kluba zato što je Zvezda potegla „klauzulu iz ugovora“ po kojoj valjda može da ga vrati u svoje redove kad hoće. Nema to neku posebnu takmičarsku težinu, niti bi Zvezdi bio problem da dobije FMP sa sve Boldenom, „kalauzula“ (kako ironično tu pravnu egzibicionu spravu nazva jedan advokat) je aktivirana zato što je Bolden u ovom trenutku već na putu za Ameriku gde će se pripremati za predstojeći draft, a za njegov CV i Zvezdin budžet je bolje da se zna čiji je zapravo igrač. Ne znamo, i verovatno ovog puta nećemo saznati kakve klauzule ima još najmanje pet igrača FMP-a, ali da imaju neke obaveze prema Zvezdi s kojom su čak prošli pripreme, nema nikakve sumnje. Neko bi, dakle, da hoće, formalno mogao pola ekipe FMP-a uoči finala da vrati u Zvezdu. Mašala.
Zvezda i FMP su još 2011. potpisali ugovor o poslovno-tehničkoj saradnji, bila je to još jedna „proteza“ da Zvezda iskorači iz svakovrsne bule. Ne znamo da li u tom ugovoru, ili nekoj njegovoj „klauzuli“ piše da je FMP razvojni klub Zvezde, ali to po svim kriterijumima definitivno jeste. Da li takva dva kluba mogu da se takmiče u istom takmičenju, čak i na istom nivou, u Srbiji pa i regionu niko nije postavljao pitanje, bilo gde u svetu, i to ne samo u košarci, tako nešto je nezamislivo.
Domaća košarkaška liga dobila je ovime i poslednji ekser u kovčeg, još tokom polufinala je Mega sa „turizmom“ bitnih igrača počela zakucavanje. Ovakva KLS koja se igra u maju i junu na svaka dva dana i čiji je MVP i ove godine bio komesar takmičenja, odavno više nikome ne treba.
Kao ni finale u krugu porodice.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
