Licemerje tog tipa vlada i svetskim, i evropskim fudbalom, naravno i u FIFA i u UEFA kao teritorijalno nadležnim organizacijama. Čišćenje fudbala od svega „nefudbalskog“ kao prva njihova zapovest, s jedne, i gomila dnevnopolitički ogađenih odluka koje često donose, s druge strane, pokazuje da ne treba ni najmanje glorifikovati te visokopozicionirane fudbalske „mudonje“, jer su i oni došli sa raznih delova sveta gde u loptanju stvari nisu mnogo urešenije nego, recimo, u Srbiji. Treba li uopšte pominjati korupcionaške afere oko dodele velikih takmičenja, dijametralno različite kazne za iste ili slične prekršaje manje ili više njima simpatičnim klubovima i reprezentacijama, enormno bogaćenje njihovih funkcionera preko „paralelnih“ poslova i „pranje“ para na usamljenim okeanskim ostrvima. Kakvi su FIFA i UEFA dakle znamo.

Licemerje istog tipa vlada i u fudbalskoj Srbijici: za FIFA znamo da je leglo korupcije, za UEFA da je „mafija“, ali zato glavu dajemo, o ekstremitetima da i ne govorimo, da se nekako domognemo takmičenja koja oni organizuju. Eto, kakva je samo nacionalna euforija nastala što sme se konačno domogli Mundijala, teško da je iko pominjao sumnjive okolnosti pod kojim je Rusija došla do domaćinstva (kao uostalom i prethodnici, kao uostalom i Katar). Pa istorijski uspeh srpskog klupskog fudbala kad i Zvezda i Partizan igraju Ligu Evrope, a bogami prete i da će tu da prezime. Od UEFA stižu parice, igračima skače cena, dobra je i „domaća“ zarada.

A onda, kad su UEFA i FIFA priznale Kosovo, bilo je prosto sumnjivo ako ne istresete sve žučno i mučno u njihovom pravcu. Pa onda, svaki put kad Savezu ili klubovima stigne kazna, kreće kuknjava kako postoje različiti aršini, kako se „komšija“ uvek provuče, a mi stradamo, kako je nekima sve dozvoljeno, a nama baš ništa. Kome smeta Ratko Mladić na transparentima i na usnama, zašto je provokacija slika Principa na stadionu u Beču, horski se ovde postavljaju pitanja, a istovremeno se zgražavamo nad ustaštvom i kukastim krstovima, šovinizmu navijača u Albaniji. Misli li ko da će UEFA ili FIFA da budu prepošteni ili preprincipijelni, više nego recimo sud u Hagu, ili Savet bezbednosti UN?

Više je nego licemerno zato to „Fujfifa“ i „Uaefa“. Ako hoćeš da učestvuješ u takmičenjima koje oni organizuju, moraš da prihvatiš i njihova pravila igre i „primenjivanje“ tih pravila.

Nismo mi za njih parije više nego za neke druge organizacije od kojih nemamo ama baš nikakve koristi.