Fudbal pratim od kad znam za sebe, igrao sam ga u osnovnoj i srednjoj školi, i kasnije u kraju i sa kolegama na rekreaciji. Ranije sam redovnije išao na stadion, sada ređe, ali imam sve sportske kablovske kanale, podršku sina pri tome, i nerviranje supruge zbog toga. Dakle, u toku sam. Gledam sve sadašnje i potencijalne reprezentativce, doduše samo one koji igraju u svojim klubovima. Dakle, strpljiv sam. Nekad i promenim kanal, nisam tvrdoglav.

Ne poznajem lično nijednog menadžera, nije mi se sviđalo čak ni kad je dete igralo istoimenu igricu. Menadžere smatram velikim zlom srpskog fudbala i sporta uopšte (jel tako beše), ne mislim s njima da ulazim u dilove, jer interes srpskog fudbala je pre svega, a moj interes je taj prethodni. Kod mene će igrati samo najbolji, koji ostavljaju srce na terenu, koji znaju težinu grba koji nose na grudima, koji koliko-toliko znaju i da igraju fudbal.

Naravno da ću oberučke prihvatiti svaki spisak igrača za Rusiju koji mi ponude iz Saveza, prihvatiti ga kao svoj i potpisati. Kao uvek spreman za timski rad, i ličnu odgovornost. Spreman sam za sve sisteme, 3-4-3, 4-3-3, 4-3-2-1 i da ne nabrajam. Lično sam pobornik formacije „svi u napad“ (0-0-10), ali ne pravim pitanje ako želi da se igra i malo manje patriotski. Spreman sam i da prihvatim sugestije svih dobronamernih, od portira do predsednika, i da učinim svima da im omiljeni fudbaler, ili omiljeni njihovoj deci dobije priliku.Igraćemo najmanje tri utakmice, dovoljno da svi budu zadovoljni.

Mada bih prihvatio da radim i kao volonter, mislim da je bolje da se dogovorimo da mi naknada bude selektorski minimalac (20.000 evra u dinarskoj protivvrednosti), samo zbog naglašavanja ozbiljnosti posla. S obzirom da je selektor potreban samo tih mesec i nešto dana, pre i za vreme Mundijala, to i neće biti neki trošak za Savez, u odnosu na kazne koje će platiti zbog navijačkih ispada. Za to vreme bih koristio godišnji odmor u firmi gde radim, pa se i tako vidi na kakvu sam ličnu žrtvu spreman.

Napominjem da imam popunjene albume sa sličicama Mundijala, od 1974 (prvi koga se sećam), preko ‘78. do 2010. i 2014. Iskustvo sa najveće fudbalske smotre dugo više od četiri decenije, kao što vidite.

Izaberite mene, pokajaćete se isto kao da izaberete bilo koga drugog.

Na kraju krajeva, još se nije desilo da selektor na Mundijalu, ostane to isto i posle njega.