Ko je nezamenjiv

Prezir i onima koji su jedva čekali da čovek koji je istrpeo i hladne bazene, i „gašenja“ i osnivanja klubova, i rolerkostere u matičnom savezu, digne ručnu i ode sa mesta gde lovorike venu u trenutku, a kofe sa pljuvačkom se sistemski pune.

Prezir i nama novinarima, naravno da pod tim ne mislim na sve koji se negde ispod nečeg potpisuju ili se ne potpisuju, već samo na one koji makar dva sata dnevno misle svojom glavom i pišu ono što „otprilike“ misle.

Prezir „sportskoj“ javnosti koja očekivano može bez simptoma da popuši i decenijsku vladavinu alavih „bezmudića“ i u klubovima, i u savezima, pa joj i ne treba objašnjenje zašto je neko ko je ubedljivo najviše puta učinio srećnom mora, ili jednostavno hoće da ode.

Dejan Savić je jedan od neponovljivih likova srpskog sporta uopšte, baš neponovljivih. Ne samo zbog toga što je najtrofejniji selektor uopšte i što će to definitivno ostati ko zna koliko vremena, nije razlog ni što je „napravio“ toliko vanserijskih igrača u zemlji gde se broj upotrebljivih zatvorenih bazena van Beograda broji „na jednu ruku“. Ni što je vazda bio u stisci da ne jedi državu koja tom malom sportu daje pare, a država ovde ima ime i prezime.

Savić je neponovljiv po harizmi, šarmu, duhovitosti, prefinjenom autoritetu. Da ne komentarišemo njegovo vaterpolo znanje, psihološke, taktičke i tehničke kvalitete kao trenera, jer rezultati su u sportu, posebno vrhunskom, posebno ekipnom, jedina legitimacija trenera i njegov ausvajs za dalje.

Savić je neuporedivo sa bilo kim, osim što je veliki autoritet u svetu vaterpola uopšte, jedan od retkih sportskih poslenika koji je „legenda“ i u celom regionu, gde je glorifikovanje nekog „odande“ nedozvoljivo po difoltu.

Savić je i veliki džentlmen, čovek koji razume i „drugu stranu“, otvoren za novinare ma koliko se pod tim imenom svašta predstavljalo, „dobroćudni div“ koji se najviše šalio na svoj račun i svojih sitnih ljudskih slabosti. Najkraće: veliki igrač, veliki trener i čovek za primer.
Evrovizijski je odskora moderno pitati – I šta sad?

LJudima sa moralnim, profesionalnim i uopšte ličnim integritetom, to pitanje bi trebalo da bude retoričko. To važi za sve iole bitne u Vaterpolo savezu koji ne treba da misle o tome ko će Savića da zameni, već da ako je i on zamenjiv, oni moraju da druge jasle.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.