Pre godinu i sitniš dana tadašnji a i sadašnji ministar sporta Vanja Udovičić je srpskim sportistima koji učestvuju na Olimpijadi u Riju saopštio, ili je možda preciznije reći „preneo“ preporuku da napuste pobedničko postolje, ako se na njemu nađu zajedno sa nekim sportistom sa Kosova“.
Nije to tada imalo odjek kakav je zasluživalo, vođeni valjda principom „slučaj škodi onom koga zgodi“, i ovlašćeni da to prokomentarišu, a neovlašćeni posebno sve su izignorisali. Iz dva razloga: da Kosovo neće uzeti medalju, da njih nema gde smo mi, i obrnuto. Kosovo, doduše medalje jeste uzelo, ali ceremonijalnog susreta sa srpskim sportistima na postolju nije došlo.
Pre neki dan predsednik Olimpijskog komiteta Srbije Božidar Maljković je u jednom intervjuu na isto pitanje odgovorio sasvim suprotno. NJegov čvrst stav od koga neće odustati ni po cenu smenjivanja je da srpski sportisti, na kom god takmičenju se to desi, treba da ostanu na postolju zajedno sa sportistima sa Kosova. „Ako se to ne sviđa državnom vrhu, neka me promeni. Ako je bilo ko u državi protiv toga, moraće mene da otera“, bio je kristalno jasan Maljković.
Ako sa sigurnošću uzmemo da ni prva ni druga izjava nisu autorsko delo „slobodnih strelaca“ na najvišim državno-sportskim funkcijama, a za takvu sigurnost ima mnoštvo razloga, lako možemo zaključiti da se i kroz „olimpizam“ lagano testira nova „državna strategija“ kad je Kosovo u pitanju, unutrašnji dijalog o rešenju tog pitanja, ili kako već to eufemistički nazvaše.
Vremena u kojima se spinovalo kao nacionalna tragedija kad je Kosovo primano najpre u MOK, a onda u jednu po jednu međunarodnu sportsku asocijaciju očigledno su „davno“ prošla iako se ponešto od toga desilo „još“ prošle godine. Bilo je tu i parničenja po Lozani, i patriotskih busanja u grudi. I-ha-ha je prošlo, ima skoro godinu dana, od kad je Nenad Golijanin, tada predsednik Odbojkaškog saveza Srbije na kongresu Svetske odbojkaške federacije na glasanju o prijemu Kosova bio uzdržan, više od 200 zemalja je bilo za, a samo je Španija bila protiv, te je urgentno smenjen uz „katran i perje“ po medijima, što je i inače namenjeno izdajnicima.
Da se razumemo: i Udovičić, i Maljković u javnost izlaze sa stavovima koji su formulisani u samom državnom vrhu, i jedan, i drugi su, nije to tajna čak ni javna, direktan lični izbor sadašnjeg šefa države, i jasno je da se iz njihovih izjava sa „političkom konotacijom“ naslućuju mene u zvaničnom kursu prema tom pitanju.
Šta mislite šta bi sutra o istoj stvari izjavio Udovičić?
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
