p { text-indent: 2.5cm; margin-bottom: 0.21cm; direction: ltr; color: rgb(0, 0, 0); line-height: 150%; }p.western { font-family: „YHelvetica“; font-size: 12pt; }p.cjk { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 12pt; }p.ctl { font-family: „Times New Roman“,serif; font-size: 10pt; }

Uz sav prljav veš iznošen u javnost nedeljama unazad, kampanja je začinjena incidentom kad su navijači jajima zasuli direktora kluba Miloša Vazuru i predsednika Sportskog društva, donedavno i potpredsednika FK Milorada Vučelića. Prvi je reagovao Vučelić koji je najavio „krvavi utorak“ u režiji Novaka Nedića i njegove ekipe, te pokušaj da se uličnim metodama osujeti da se Skupština danas uopšte održi. U zvaničnom saopštenju Radne grupe koje je usledilo, ponovljeno je da je gađanje jajima urađeno „po nalogu Generalnog sekretara Vlade Republike Srbije, Novaka Nedića i jednog od vođa navijača Nenada Vučkovića – Vučka, inače aktivnog vojnog lica“. Oni, kako se kaže u saopštenju, prete delegatima, prinudom i strahom utiču na njihovu slobodnu volju, a članove Skupštine nazivaju „glasačkom mašinom Žarka Zečevića“.

Saopštenje su izdali i navijači. Oni naglašavaju da niko iz sfere politike ne stoji iza njihove akcije, već da je to bio vid protesta, nezadovoljstva, pa i besa zbog stanja u kome se nalazi klub. „Od momenta kada su njih dvojica, uz logistiku čoveka iz senke i pravog šefa Partizana Žarka Zečevića preuzeli upravljanje klubom, počela je propast koja se ne može i neće zaustaviti sve dok ovaj trio gazduje našim voljenim klubom“, piše u saopštenju.

Posle poraza od Augzburga u Ligi Evrope, predsednik Zoran Popović dao je ostavku. Za njim i cela uprava. U međuvremenu, deo uprave je opstao u klubu i formirana je Radna grupa, čiji je zadatak bio da pripremi vanrednu Skupštinu. Za vršioca dužnosti predsednika kluba postavljen je Ivan Ćurković, a u Radnoj grupi je bio i advokat Vojkan Nedić, otac već pomenutog Novaka, koji je uz obrazloženje da je u pitanju sukob koncepcija iz nje izašao pre mesec dana.

Četiri dana pre Izborne Skupštine, Nadzorni odbor (još jedno prelazno telo) objavio je da će Ivan Ćurković biti njihov kandidat za prvog čoveka crno-belih. Ćurković je neposredno posle toga dobio i podršku rukovodstva Sportskog društva i i sekcije veterana kluba. Tada je već kuvalo i na drugoj strani, „opozicija“ je tražila odlaganje Skupštine i tvrdila da za to ima dovoljan broj delegata (mada su 22 potpisa dovoljna za inicijativu za održavanje, a inicijativu za odlaganje Statut ne poznaje). Kao „kandidat“ sa te strane bio je pominjan bivši dugogodišnji predsednik Dragan Đurić, ali je dva dana pre sednice u javnost procurilo da će na crtu Ćurkoviću, takođe dugogodišnji sportski direktor Partizana Nenad Bjeković. Obe strane dan pre tvrde da imaju većinu, kriminalizuju one druge i ono što je najizvesnije je da oni koji izgube neće čestitati onima koji pobede.

Novak Nedić, koji je očigledno ključna ličnost „iz senke“, pre dve godine imenovan je na mesto generalnog sekretara Vlade Srbije. U generalijama je tad navedeno da je star 32 godine i da je „volontirao u Trgovinskom sudu i Specijalnom odeljenju Višeg suda u Beogradu“, te da je radio kao pripravnik u advokatskoj kancelariji svoga oca.

Milorad Vučelić Nedića je direktno prozivao da se neovlašćeno poziva na Aleksandra Vučića. „Aleksandar Vučić tvrdi da ne stoji iza ovakvih stvari, ali se to opet dešava. Ili nema dovoljan uticaj na te ljude ili nije to dovoljno odlučno rekao“, objasnio je Vučelić. Iz kluba se moglo čuti i da se pritisak na delegate vrši i preko Nikole Nikodijevića, predsednika Skupštine grada Beograda, gradskog menadžera Gorana Vesića, kako je navedeno „deklarisanih zvezdaša“. Kod kojih su, navodno, delegati pozivani na „prijateljsko ubeđivanje“.

Zanimljivo je da su navijači pre incidenta sa jajima, ali i pre nego što je postalo jasno da opoziciji u klubu cilj više nije odlaganje, nego pobeda svog kandidata, obavestili javnost da njihovi predstavnici neće prisustvovati Skupštini 12. aprila i pozvali sve članove Skupštine da učine isto.

„Takođe, navijače pozivamo da u utorak, 12. aprila, dođu na protest u 16 časova ispred SC Teleoptik i spreče da Partizan padne u ruke ljudima, koji su ga do ovde i doveli“, navodi se u njihovom saopštenju.

Iako se nisu javno oglasili, dan pre gotovo je sigurno da će podržati Nenada Bjekovića, uz verovatno obrazloženje da od ovih sada niko neće biti gori. Ratne sekire između njih i aktuelne uprave iskopane su kad ih je uprava optužila da rade protiv kluba posle bakljade i nereda na „večitom derbiju“. NJihovih pet glasova, u situaciji kad su klubovi ustrojeni po potpuno prevaziđenim modelima „sportskih udruženja“, imaju neuporedivo veću psihološku nego matematičku težinu.

Tri ključna igrača u ovoj priči, Ivan Ćurković, Žarko Zečević i Nenad Bjeković inače su dugo godina bili neposredni saradnici. Ćurković je bio potpredsednik kluba, Zečević generalni sekretar, a Bjeković sportski direktor. Dvojac Zečević-Bjeković svojevremeno je, takođe pod pritiskom navijača, oteran iz kluba, ali je javna tajna da Zečevićev uticaj i to presudnije jenjavao sve ove godine, i za vlasti Dragana Đurića, i ove prethodne kratkotrajne uprave. Uostalom, na Skupštini kad je izabran Zoran Popović, do „preokreta“ je došlo tokom sednice: Zečević je jednostavno i „iznenada“ izašao sa spiskom, a delegati su to bez problema izglasali. Malo ko je tada, sem direktnih gubitnika na toj skupštini, uopšte pominjao da takvo oktroisanje rukovodstva jednog fudbalskog kluba u najmanju ruku nije normalno. Argument koji je tada na prečac ubedio većinu prisutnih da glasaju za „Zekinu listu“ bio je da je to način da se klub istrgne iz kandži SPS-a i približi SNS-u koji do tada nije imao formalni uticaj u klubu.

Nepunu godinu dana kasnije, zbrka je još veća. Ako s jedne strane ne dovodimo u pitanje da Nedić za kadrovanje u klubu ima podršku u najjačoj stranci, ostaje nejasno na čiju podršku je računala druga strana, više je nego naivno poverovati da je verovala samo u snagu svog programa. Ono što naši izvori bliski klubu takođe navode kao teško objašnjivo je da bi bilo po prvi put da Žarko Zečević bude na poraženoj strani, a šanse da izgubi „Nedićeva ekipa“ isti izvori smatraju simboličnim.

Na pomolu je definitivno nova nefudbalska igranka u srpskom fudbalu u kome je važno da imaš leđa, proporcionalno veća što je obraz manji. Vredi li pominjati da bi privatizacija i ovakve probleme iz fudbala kao od šale izbrisala, vredi li to pominjati kad je čak i premijer izjavio da nije dovoljno vlastan da u to ubedi ljude iz klubova.

Bitka za kotu „33“

Skupštinu čini 65 delegata, 29 iz redova bivših i sadašnjih aktivnih sportista, zbor ostalih članova gde pripadaju predstavnici zaposlenih u klubu i sekcija veterana 31, i pet članova su predstavnici udruženja navijača.

Da bi donosila pravosnažne odluke Skupštini mora da prisustvuje 33 delegata, a odluke se donose prostom većinom glasova prisutnih.

Reč plus Milutin Šoškić

Sve mi liči na „Farmu“

Legendarni golman Partizana Milutin Šoškić u tom klubu je ceo život. Čak i kad zvanično nije imao nikakvu obavezu uvek je bio tu, da pomogne bez ikakvih uslova. Iako je član Skupštine kluba iz sastava veterana, današnjoj sednici iz zdravstvenih razloga neće prisustvovati, ali je svoj glas deponovao. Pogođen je svim što se oko Partizana dešava.

– I prošla skupština je izgledalo smešno, a ustvari je bilo žalosno. Ne znam kako mnogi ne shvataju šta je Partizan, njegovu veličinu, koliko su generacije uložile da se stvori takva institucija. I sad sve liči na stranačka prepucavanja, borbu za vlast. Najteže je nama koji volimo Partizan, a ne znamo šta se iza kulisa dešava.

*Za vlast se bore dve struje, neki bivši saradnici sad su smrtni neprijatelji. Članove skupštine pozivaju na tajne razgovore, kažu da ima i pretnji…

– Verujte da ne znam zašto je to tako. Zbog bolesti više nisam u mogućnosti da češće budem u klubu, ali ovako sa strane sve mi to, nažalost, liči na „Farmu“. Svađe, pljuvanje, vređanje… Podeljeni su i navijači, a zapravo se ne zna ko šta kao program nudi. Ne mislim na obećanja koja nikad ne fale, nego na konkretne stvari. Ime kao Partizan nema sponzora, što je sramota. Nek izađe neko ko može da dovede jakog sponzora koji će klubu omogućiti da živi mirnije, a ne samo od prodaje do prodaje igrača. I to bi pomoglo ne samo fudbalskom klubu, nego i sportskom društvu.

* Šta po vašem mišljenju izaziva tako žestoku borbu za vlast u fudbalskom klubu, novac koji se tamo obrće ili pitanje političkog prestiža?

– Možda sam ja naivan, ali uprava postoji zbog ekipe, zbog igrača. Zamislite šta bi bilo da su prethodne uprave obezbedile miran rad, da nije prodato sve što se moglo, kakav bi tim Partizan sada imao. Podseća me to na onu neimaštinu kad prodajete sve iz kuće, pa i zlatan zub da bi preživeli. Dok ne prodate sve, a šta onda.

Z. P.