U oba slučaja to je urađeno „elektronskim“ putem, ni jedan ni drugi selektor nisu izašli pred novinare da obrazlože ili brane svoj izbor. Rekao bi neko možda na prvi pogled da je to uobičajena i održiva praksa, da se oba selektora ponašaju isto. Ali daleko je to i od sličnog.

Spisak košarkaškog selektora Saše Đorđevića bio je „rutinska“ stvar, niti tu ima novih imena, niti izostanka starih i dokazanih. Osim toga, Đorđević nema nikakvih neraščišćenih računa sa javnošću, nije ni u kakvoj ilegali, a nije ni zaokružio neki ciklus da bi se ocenjivao njegov rad. I još: iza sebe ima respektabilne rezultate, potpuno nepodložne različitim „procenama“.

Mladen Krstajić je, s druge strane, „neviđeni“ selektor. U javnosti se nije pojavio od povratka sa Mundijala u Rusiji, na aerodromu je tada zbog smrti direktora reprezentacije Gorana Bunjevčevića otkazano bilo kakvo obraćanje novinarima, a kamoli odgovaranje na pitanja. Prošlo je od tada više od mesec i po dana, a Krstajić je boravio u dubokoj ilegali, kao uostalom i skoro svi zvaničnici FSS na čelu sa najilegalnijim predsednikom u njegovoj istoriji. U par navrata je potpredsednik Savo Milošević najavio da će se Savez zvanično oglasiti sa analizom učinjenog u Rusiji za „dve do tri nedelje“, prošlo ih je „šest do sedam“ a iz FSS-a ni pisma, ni razglednice. Niti da se o Mundijalu uopšte raspravljalo, kao ni o (ne)odgovornosti selektora, a kamoli nešto zvanično zaključilo. Javnost u Srbiji nije upoznata ni da li je ugovor sa selektorom istekao na kraju Mundijala, a ako nije, dokle traje i pod kojim uslovima. Mnogi su se „iznenadili“ kad je „niotkuda“ Mladen Krstajić potpisao spisak igrača za septembarske utakmice u Ligi nacija, objavio ga na sajtu Saveza i – doviđenja.

Na stranu to što sam spisak vrvi od „kontroverzi“, što su neki sa spiska „volšebno“ nestali a da razlozi za to jednostavno nisu fudbalski, što su se tu iz istih razloga našli neki drugi, što nema govora o podmlađivanju reprezentacije niti bilo kakvom strateškom potezu. Suština je da Krstajić nije želeo da se pojavi pred novinarima i odgovori na bar neka od brojnih pitanja koje je FSS ugurao pod tepih, iako neugodnih pitanja nije bilo u Rusiji gde je boravila dobro „iselektirana“ ekipa novinara. I nije problem što je Krstajić izbegao da uradi ono što mu je obaveza, problem je što mu se to može, što je FSS postao konspirativna organizacija koja za svoja (ne)činjenja nikome ne odgovara, niti joj to na pamet ne pada.

Čiju onda podršku može očekivati „privatizovani“ savez i „privatizovana“ reprezentacija. Možda onom kome polaže račune.