Ništa danas nije vest, moglo bi se zaključiti iz istog razloga jer malo šta nosi težinu veću od nekoliko desetina sekundi.

Predsednik Srbije Aleksandar Vučić održao je sastanak sa čelnim ljudima našeg i ruskog boksa (da ne nabrajamo imena), a tema je bila međusobna podrška ovih organizacija. Tom prilikom predsednik države i njegovi gosti“ razgovarali su i o besplatnoj edukaciji naših klupskih trenera u Moskvi, kao i besplatnoj pripremi srpskih selekcija u Rusiji.

Ova vest mogla se pronaći samo u nekoliko medija, računajući tu i jedan „visokotiražni“ portal, zanimljivo je da ni u jednom slučaju nije naznačen izvor informacije. Više nego čudno kad je šef države u pitanju i ogromna propagandna kamarila koja prati svaki njegov korak. Donekle objašnjivo činjenicom da susret te vrste u ovoj „situaciji“ može da bude i pomalo nepopularan u smislu kriterijuma dolaska na predsednički kanabe. Potpuno jasno: sastanak je dogovoren na nekom mnogo visokom nivou te „igrice“, koji nema blage veze sa sportom, pa ni sa boksom.

Tzv. borilačka veština koja je to nekada i bila, skoro da je nestala u Srbiji koja je imala nekoliko centara iz kojih su svakomalo iskakali šampioni. Prokuplje, tada Svetozarevo sada Jagodina, Smederevo, Valjevo, u Beogradu pored „večitih“ i Radnički, i na kraju krajeva Priština. Od ko zna kad, jedan od najtrofejnijih pojedinačnih sportova u bivšoj Jugoslaviji, potpuno je nestao, i medijski, i takmičarski, i suštinski. Neki drugi „slični“ sportovi potpuno su ga zasenili, najpre iz političko-propagandnih razloga kik-boks, a potom i još krvoločnije varijante. Teško da postoji i među najpasioniranijim pratiocima sporta opšte prakse neko ko će iz glave da nabroji imena tri aktuelna srpska boksera, još teže je da je država iz nekog razloga rešila da to stanje bog zna kako popravi svojim resursima.

Otkud onda mesto na prebukiranom kanabeu za Nenada Borovčanina predsednika BSS, inače ne tako davno politički ražalovanog jer je mislio svojom glavom, i ruske mu kolege, verovatno su se zapitali svi koji su tu vest uopšte registrovali. Jer ona nema veze sa ranijim saopštenjem BSS da uskoro kreće besplatna „Olimpijska škola boksa“ u 72 grada Srbije, jer o tome se nije razgovaralo. A nije poznato ni da je neka bokserska medalja ukalkulisana u predsednikov „plan“ za Tokio 2020. Odgovor je naravno daleko van sportskog miljea, daleko čak i od onog protokolarnog.

„Udarac u gong“ u ovom slučaju bio je još jedan prilog antologiji domaće „trosed diplomatije“, u kojoj sa i bez razloga uvek ima mesta za „predstavnike“ EU, SAD i Rusije. A tu nema „besplatnog ručka“, pa ni gratis „edukacije“.