U Laguninoj knjižari klubu u beogradskom SKC-u večeras će u okviru 49. književnog kluba ovog izdavača biti predstavljen roman DŽejmsa Grahama Balarda „Carstvo sunca“ po kome je Stiven Spilberg 1987. snimio istoimeni film, nominovan za šest Oskara i u kome se nakratko pojavljuje i sam pisac.
O knjizi će govoriti urednice u Laguni Mina Kebin i Nevena Milojević, a moderator će biti Tanja Vučković.
DŽ. G. Balard (1930 – 2009) bio je engleski pisac romana, kratkih priča i esejista, čija se postapokaliptična dela smatraju prvim vesnicima Novog talasa naučne fantastike. Iako je izgradio sopstveni „balardovski“ književni „rukopis“ pišući tematski i stilski provokativne i kontroverzne knjige, Balard je popularnost stekao svojim polubiografskim romanom „Carstvo sunca“, koji je objavio 1984. godine.
Posle toga do smrti pre 10 godina uglavnom je pisao tradicionalne kriminalističke romane. Nekoliko njegovih ranih knjiga takođe je adaptirano u filmove, uključujući i kontroverzni „Sudar“ u režiji Dejvida Kronenberga. Interesovala ga je umetnost, učestvovao je u nastajanju pop art pokreta – izlagao je kolaže koji su predstavljali njegove ideje za novu vrstu romana.
U Gardijanu tvrde da je ratna priča dečaka DŽima Grejema „Carstvo sunca“ „najbolji britanski roman o Drugom svetskom ratu“. Knjiga je zasnovana na autentičnim događajima iz Balardovog detinjstva za vreme japanske okupacije Kine. On je rođen u Šangaju, gde je odrastao u međunarodnom naselju pod stranom kontrolom, čiji su stanovnici „živeli američkim stilom života“.
Posle izbijanja Drugog kinesko-japanskog rata, Balardova porodica bila je prisiljena da zbog ugrožene bezbednosti privremeno napustiti svoj prigradski dom i iznajmiti kuću u centru Šangaja. Posle napada na Hongkong, Japanci su zauzeli međunarodno naselje u Šangaju i početkom 1943. počeli da interniraju pripadnike savezničkih civila, pa je Balard sa roditeljima i mlađom sestrom upućen u Centar civilne skupštine Lunghua, gde je ostao do kraja Drugog svetskog rata.
*Živeli su u dvospratnoj rezidenciji za 40 porodica. Pohađao je logorsku školu u kojoj su nastavnici bili logoraši. Balardovi ratni doživljaji predstavljaju temelj romana „Imperije Sunca“ u kome je autor koristio i umetničke slobode, izbegavajući da pominje roditelje.
Književni kritičari u tom njegovom ratnom iskustvu u detinjstvu vide uzrok „apokaliptične i nasilne prirode većeg dela njegove fikcije“. Neki od njih za „Carstvo sunca“ kažu da „daje oblik onome što je Bilarda oblikovalo“. Knjigu je u izdanju Lagune sa engleskog jezika prevela Tijana Parezanović.
Nastavak
„Carstvo sunca“ ima i svoj nastavak. To je takođe poluautobiografski roman sa naslovom „Dobrota žena“ iz 1991. u kome Bilard prati petnaestogodišnjeg DŽima Grejema, nakon što napušta ruševine posleratnog Šangaja i vraća se u Englesku. Bez uspeha pokušava da studira medicinu na Kembridžu, ne nalazi sebe ni u pilotskoj obuci u RAF-u, zasniva porodicu, rano ostaje bez žene i živi opsednut idejom da je novi rat svetskih razmera na pomolu. Laguna je 2018. objavila oba Bilardova romana. „Dobrotu žena“ prevela je Tatjana Milosavljević.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
