Abdulrazak Gurna ovogodišnji dobitnik Nobelove nagrade za književnost

Nagradu je dobio „za beskompromisan i saosećajan prodor efekata kolonijalizma i sudbine izbeglica u provaliji između kultura i kontinenata“, navodi se u obrazloženju.

Gurna je rođen na ostrvu Zanzibar 1948. godine, gde je i odrastao. Kao izbeglica stigao je u Englesku krajem 1960 -ih.

Objavio je deset romana i niz kratkih priča. Tema problema izbeglica provlači se kroz njegova dela.

Od 1980. do 1982. Gurna je predavao na Univerzitetu Bajero Кano u Nigeriji. Zatim se prebacio na Univerzitet u Кentu, gde je doktorirao 1982. godine.

Sada je profesor i direktor tamošnjih postdiplomskih studija u okviru Кatedre za engleski jezik. Njegov glavni akademski interes je postkolonijalno pisanje i diskursi povezani sa kolonijalizmom, posebno kada se odnose na Afriku, Кaribe i Indiju.

Uredio je dva toma Eseja o afričkom pisanju i objavio je članke o brojnim savremenim postkolonijalnim piscima.

Uurednik je časopisa Vasafiri od 1987. godine.

Neki od njegovih najpoznatijih romana su Raj (1994), koji je ušao u uži izbor za Bukerovu i za nagradu i Dezerterstvo (2005) i Pored mora (2001), koji su bili u dugom krugu izbora za Buker i ušli u uži izbor za nagradu Los Anđeles Tajms.

Nobelova nagrada ustanovljena je da bi se odalo priznanje istaknutim ličnostima za akademska, kulturna i naučna dostignuća i prvi put je dodeljena 1901. godine.

Nobelovu nagradu za književnost dodeljuje Švedska kraljevska akademija nauka autorima najistaknutijih dela.

Iako se pojedina dela ponekad navode kao razlog za dobijanje ove prestižne nagrade, Švedska kraljevska akademija zapravo uzima u obzir celokupan rad i doprinos autora pri odabiru pobednika.

Nobelova nagrada za književnost dodeljena je 113 puta u periodu između 1901. i 2020. godine, odnosno nagrađeno je 117 pojedinaca (101 muškarac i samo 16 žena). Dela pobednika su napisana na 25 različitih jezika.

Najmlađi laureat bio je engleski književnik, novinar, pisac kratkih priča, pesnik i romanopisac Radjard Kipling, koji je imao 41 godinu kada je nagrađen 1907. godine. Njegova najpoznatija dela fikcije uključuju romane „Knjiga o džungli” i „Kim” uz mnoge kratke priče kao što je „Čovek koji bi bio kralj” i brojne pesme. Smatra se jednim od najvećih inovatora kada se radi o umetnosti kratkih priča, a njegove knjige za decu su klasici dečije književnosti.

Najstarija osoba koja je dobila ovu nagradu bila je Doris Lesing, koja je imala 88 godina kada je nagrađena 2007. godine. Švedska akademija ju je u objašnjenju za dodelu nagrade opisala kao pisca „epskog narativnog dara o ženskom iskustvu, koja sa skepticizmom, strašću i vizionarskom snagom posmatra civilizaciju koja je podeljena“. Među njenim najpoznatijim delima su „Trava peva”, „Zlatna beležnica” i „Šikasta”.

Nobelova nagrada za književnost je posthumno dodeljena samo jednom u istoriji i to pesniku Eriku Karlfeltu 1931. godine. Njegova simbolistička poezija je bila maskirana kao regionalizam i bila je veoma popularna.

Dva pisca su odbila Nobelovu nagradu za književnost. Prvi je ruski književnik Boris Pasternak, poznat po romanu „Doktor Živago”, kojeg su sovjetske vlasti primorale da odbije nagradu 1958. godine.

Drugi pisac je Žan-Pol Sartr, francuski filozof, romansijer, esejist, dramski pisac i tvorac ateističkog egzistencijalizma, koji je odbio Nobela 1964. godine. Njegovo najpoznatije delo je „Mučnina”, pored mnogih drugih.

Dobitnici su samo u četiri navrata delili priznanje sa koautorom, jer Švedska akademija izbegava odabir više kandidata, za razliku od ostalih kategorija Nobelove nagrade za koje se neretko bira više kandidata ili koautora.

Zajedno sa francuskim pesnikom Frederikom Mistralom, Španac Hose Ečegaraj je nagrađen 1904. godine. Zatim su 1917. godine danski književnici Henrik Pontopidan i Karl Adolf Gjelerup takođe zajedno dobili Nobela za književnost. Pored njih, izraelski književnik Šmuel Josif Agnon i nemačka pesnikinja Neli Zaks dobitnici su Nobelove nagrade 1966. godine.

Dvoje Nobelovaca iz književnosti saopšteno je i 2019, godinu dana nakon što je zbog seksulanog skanadala u Nobelovoj akademiji izostalo saopštavanje imena dobitnika najvažnijeg književnog priznanja na svetu. Pa je tako poljska spisateljica Olga Tokarčuk proglašena dobitnicom za 2018, a za 2019. nagradu je dobio, u ovdašnjoj nestručnoj javnosti više po političkim stavovima nego po književnom delu poznat, konktroverzni austrijski pisac Peter Handke.

Zanimljivo je da je jedan od dobitnika Nobelove nagrade za književnost 2016. godine bio američki pevač, kompozitor i pesnik Bob Dilan za, kako navodi Švedska akademija, stvaranje novih pesničkih izraza unutar velike američke pesničke tradicije.

Ova nagrada je 2020. godine uručena američkoj pesnikinji Luiz Glik za njen „nepogrešiv poetski glas koji strogom lepotom čini individualno postojanje univerzalnim”.

Nobelove nagrade postoje zahvaljujući švedskom naučniku i industrijalcu Alfredu Nobelu koji je želeo da se iz njegovog fonda svake godine izdvaja novac za doprinos čovečanstvu.

Alfred Nobel (1833-1896) je odredio institucije koje će dodeljivati nagrade svake godine, među kojima su Švedska akademija za književnost, Institut Karolinska za medicinu, Švedska kraljevska akademija za fiziku i hemiju, kao i Odbor za mir koji specijalno bira norveški parlament.

Nobelova nagrada se sastoji od zlatne medalje, diplome i čeka na oko devet miliona kruna (oko milion evra). Novčani iznos nagrade se deli ako ima više laureata u jednoj disciplini.

Tekst je deo projekta koji je sufinansiran iz Budžeta Republike Srbije – Ministarstva kulture i informisanja. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.