Ana Bretšnajder kao La Linea 1Foto: Pozorište Zoran Radmilović Zaječar

– Predstavom se prati životni put jedne žene, Linije, koja nailazi na životne prepreke i savladava ih hodajući svojom, već iscrtanom putanjom.

– Kroz jednu kratku formu, kao što je Linija, želeli smo da ispričamo priču o životu jedne žene koja uporna hoda pravolinijski. Ono što je drugačije od crtnog filma jeste to što su to epizode koje prate životne simboličke prepreke na putu jednog junaka, a ja sam se, po prirodi stvari, opredelila da taj junak bude žena. Pratim njen put od mladosto ka sazrezavanju do starosti, sa svim preprekama na koje nailazi, a koje joj nude mogućnost da ponekad hrabro skrene sa svoje utabane staze. Upravo to i jeste simbolika priče: da smo svesni životne odgovornosti i da smo večito u strahu da ne pogrešimo, a možda bi trebalo samo malo više hrabrosti da se osvrnemo oko sebe. Glavna junakinja Linija nema tu ambiciju da sagleda život šire i zati upada u prepreke i probleme koji su mahom duhoviti i prepoznatljivi, a opet ispričani jezikom koji je svim razumljiv.- objašnjava Ana Bretšnajder.

Govoreći o pantomimi, glumica navodi da ona predstavlja jedan težak oblik scenske umetnosti koji zahteva ozbiljno bavljenje telom, prostorom, samim sobom kao izrazom. Ističe da je imala pomoć stručnih saradnika, Ivice Klemenca i Radoslava Milenkovića.

-Teško je održati formu pantomime u nekom kratkom obliku, a sleći korak bio bi da ova monodrama postane samostalna večernja predstava koja bi živela nekim svojim scenskim životom.- kaže Ana Bretšnajder.

U okviru pratećeg programa 27. „Dana Zorana Radmilovića“ sinoć je održana i promocija izdanja Sterijinog pozorja u minulih godinu dana, koju je vodio direktor Sterijinog pozorja, teatrolog dr Miroslav Radonjić.
– Jedno od najvažnijih izdanja je Antologija savremene slovačke drame, objavljene u saradnji sa Pozorišnim institutom iz Bratislave. U ovoj antologiji, priređivač je Vladislava Feketa, direktor pomenutog instituta u Bratislavi, objavili smo deset drama savremenih slovačkih autora, koje su nastale u prethodnih desetak godina. To je dobra prilika da se naša čitalačka publika, a i pozorišna javnost upoznaju sa temema, estetikom i poetikom savremenih slovačkih autora i možda će se naći zainteresovani u našim pozorištima da jedan od tih tekstova postave na našim scenama – rekao je dr Miroslav Radonjić.
Radonjić je istakao i kontinuitet časopisa Sterijinog pozorja „Scena“ koji izlazi 53 godine i svrstava se među najznačajnije pozorišne časopise u Evropi. „Scena“ponovo izlazi četiri puta godišnje na srpskom jeziku i jedan broj na engleskom, a redakcija kojoj je na čelu Miloš Latinović, pobrinula se da teme u „Sceni“ budu atraktivne, da se bave domaćom i evropskom teatrologijom, dramaturgijom i svim temama vezanim za razvoj pozorišne umetnosti. Naravno, fokus je na onome što se dešava u našoj savremenoj dramaturgiji i u našem pozorišnom životu, navodi Radonjić koji je ovom prilikom predstavio i tri knjige u izdanju Sterijinog pozorja: Pozorišni Direr Aleksandra Milosavljevića, doktorski rad Gordane Todorić o Aleksandru Popoviću i doktorat Zorana Maksimovića Hede Gabler na scenama srpskih pozorišta.