Anita Bunčić: Sistem me samo ispljune kao da mu ne pripadam 1Foto: Privatna arhiva

Ovim rečima je magistarka slikarstva Anita Bunčić započela svoje pismo Udruženju likovnih umetnika Srbije od kojeg je javno zatražila pomoć, to jest, pravni način da je zastupe zbog teške ekonomske situacije u kojoj se našla.

– Upravo u toku moje 14 samostalne izložbe crteža u Umetničkoj galeriji Stara kapetanija, koja se završila pre deset dana, vratila sam se u status samostalnog umetnika, u kome sam bila 14 godina – započinje svoju priču Anita Bunčić za Danas.

Iz statusa samostalnih umetnika je izašla pre dve godine da bi, kako kaže, mogla da radi poslove van umetničke delatnosti koji bi joj omogućili pristojnije prihode.

– Status samostalnog umetnika ne dopušta rad na ugovor o delu i rad koji nije vezan za umetnost – podseća Anita, a ULUS-u se obratila za pomoć, jer je po izbijanju pandemije dobila otkaz iz Brook Hill Interantional School, gde je radila najpre kao čistačica, a zatim kao servirka.

– Već 17. marta bez prethodnog obaveštenja skinuli su me sa zdravstvenog osiguranja – kaže Anita, dodajući da je tada za njenu porodicu nastupio najteži period.

– Majka sam šestogodišnje devojčice. Mesecima sam bila sama sa ćerkom jer je suprug, koji je medicinski tehničar, tad počeo da radi u kovid bolnici VMC Karaburma. Tri meseca je bio u Domu za zdravstveno osoblje da nas ne zarazi, a kada se razboleo, nisam imala mogućnosti da ćerku ostavim samu i pokušam da nađem posao. Plata medicinskog tehničara u Srbiji, inače, nije dovoljna za tročlanu porodicu – podseća Anita, dodajući da je zbog toga neretko posezala za poslovima mimo umetničke delatnosti.

– Počela sam da radim poslove koji su potpuno van moje zone komfora i poznatog. Radila sam i u hostelu gde sam bila dva u jedan – recepcionarka i čistačica, u proizvodnji keksa, gde je posao bio čista fizikalija. Moja šefica me je opomenula da ne čekam ispred peći alarm za vađenje pleha, jer je on tu tek za sedam sekundi, već da se okrenem ka stolu i izbodem perece za to vreme. U šoku, izbola sam pet pereca, okrenula se i izvadila pleh uz konstataciju da sedam sekundi nije malo – priča Anita.

U Brook Hill International School, gde je radila kao čistačica, avanzovala je u servirku, jer zna engleski.

– Čim je počelo vanredno stanje dobila sam otkaz jer deca nisu išla u školu i ostala bez pomoći vlade, jer se škola nije založila za nas koji smo obično osoblje. Kad je suprug dobio koronu uz težu upalu pluća, sama sa detetom, bez novca, ne bih preživela bez pomoći porodice. Nisam se plašila toliko virusa koliko sam morala da brinem o tome da li će dete imati da jede. Ostavila bih ćerku u stanu, dok ju je baka čuvala preko telefona, a ja čekala one grozne redove. Mimoišle su me pomoći Vlade i kao servirku i kao samostalca jer nisam bila u statusu. Zato sam se javno obratila ULUS-u za pomoć – ističe Anita. Ona dodaje da, nažalost, nije unikat i „da pomoć nije potrebna samo njoj, nego svim umetnicima i radnicima u kulturi koji nisu imali status niti su u institucijama kojima je osnivač Grad i koji su ostali ispod radara za pomoć“.

– Na moju radost, ULUS je sa ostalim koosnivačima (drugim udruženjima) osnovao Fond solidarnosti za pomoć radnicima u kulturi, kao i poseban fond ULUS-a koji doniraju umetnici za umetnike u teškoj situaciji. To mi je bio znak da nije propao ceo svet i da ima solidarnosti koja je u ovo teško vreme najvažnija – ističe Anita.

Dodaje i da je u dva navrata radila kao nastavnica likovne kulture u osnovnoj školi, ali se među njenim kolegama zna da je „dobiti posao u školi isto kao dobiti na lotou“.

– Devet godina sam radila na raznim radionicama sa decom, u dve osnovne škole kao nastavnik likovnog. Puno puta sam pokušavala da se zaposlim u školi ali bezuspešno, samo me sistem ispljune kao da mu ne pripadam – kaže Anita.

Prema njenim rečima, nova uprava u ULUS-u je mlada i značajno drugačija u odnosu na prethodne. Primećuje se, kako kaže, „pomak u svakom pogledu, kontaktiraju se članovi redovno“…

– Osnivanje Fonda solidarnosti važno je ne samo zbog pomoći umetnicima, nego i zato što će se mnogo njih konačno naći u bazi. Koliko sam čula od kolega, Fond je skupio pomoć za 150 umetnika, a prijavilo se njih više od 700 – zaključuje Anita Bunčić.

Šifra – umetnici za umetnike

Udruženje likovnih umetnika Srbije objaviće broj žiro račun za Fond solidarnosti u sredu, dok je broj žiro računa posebnog fonda ULUS-a koji doniraju umetnici za umetnike u teškoj situaciji 325-9500700087415-44, šifra plaćanja 188 (donacija).

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.