Atanacković: Koraks nam je dao ključeve za čitanje užasne stvarnosti

„Sećam se kada su devedesetih ljudi počeli da konstatuju da se Milošević nepogrešivo pretvara u Koraksovu karikaturu, kako mu se lice gužva u masu natmurene mržnje kojoj je Koraks ustanovio nepromenljivo tačnu i istinitu formu. Između svih redova, između svih retoričkih praznina, Koraksov crtež svaku je stvar svodio na strašnu suštinu, izvlačio iz pojedinaca i događaja ono što je pojedincu i događaju bilo jedino svojstveno i bitno: indisponirano zlo Vojislava Koštunice, smrknutost Tadićevu (koji, kao Gustav u crtanom filmu, sebe uz Dobricu Ćosića sabija u ćošak ispisujući po podu ‘Kosovo je Srbija’), pokvarenost obogaćenih patrijaraha i crkvenu ratnohuškačku represiju nad društvom…“, podsetio je Atanacković.

On navodi da je verovatno malo ljudi kojima je čitava biografija tako precizno ispisana karikaturom kao što je slučaj sa „aktuelnim vrhovnim kriminalcem“ — „od bahatog, iskompleksiranog balavca do vrhovnog patološkog lažova, kojem je upravo nespremnost čitavog društva da se suoči sa prljavštinom i lažima omogućila da od prljavštine i laži samog sebe stvori, i već deceniju i po truje, krade i ubija“.

„A, ruku na srce, malo je i takvih društava kao što je ovo srpsko, kojima je bukvalno sve bilo NACRTANO od početka do kraja, a koje je ipak do dana današnjeg u svojim kolosalno glupim greškama ostalo tako sistemski i psihološki uvezano, ulovljeno, ukalupljeno – i glupim greškama verno. Kada se pogleda Koraksov opus, sve je to, naravno, karikatura jednog mnogo šireg zla od onog čija lica na njegovim karikaturama prepoznajemo. Dao nam je ključeve čitanja naše užasne stvarnosti, dao nam je liniju finu i jasnu, i boje kao u slikovnici, kao da nam je sve ove godine ljubazno govorio: ‘E pa izvinite, ali ja od ovoga jasnije ne mogu.’ Hvala, veliki umetniče, na svemu“, poručio je Dejan Atanacković.