„Sve nam je nacrtao“: Odlazak Koraksa, hroničara našeg sloma

U vikend broju Danasa izašle su tri njegove karikature, primećuje Barović.

„U petak su te karikature bile u rotaciji, a u subotu je umro. Radio je do poslednjeg daha“, konstatuje Barović.

Koraksa je poznavao i s njim se često družio.

„Borka Pavićević i on bili su saborci. Kao prijatelj bio je strpljiv i ćutljiv, bez obzira na to što iz karikatura vidimo da je bio oštar, precizan i da mu je sve jasno, ali je tolerisao prijatelje kada im nešto nije bilo jasno“, kaže Nikola Barović.

Dušan Mijić nekadašnji vlasnik Naše borbe pamti Koraksa kao nezaobilaznog analitičara naše stvarnosti.

„U vreme saradnje u Borbi i Našoj borbi, glavni urednici su zahtevali, a menadžment bespogovorno prihvatao, da i u teškim vremenima stvori uslove za neometan, kontinuiran rad Koraksa na svakodnevnoj produkciji karikature, kojom je otvarana naslovna strana. To je značajno doprinelo ugledu lista, jer je briljantno pogađao ono što je često trebalo ekipi novinara da objasni čitaocima. Raskošan u talentu i radu, a jednostavan i skroman u životu. Nenadoknadiv gubitak“, ističe Dušan Mijić.

„Kada bih trebalo da svoje sećanje na Predraga Koraksića svedem na reč ili rečenicu, to bi bilo da je Koraks bio perfekcionista. Bio je izuzetno senzitivna i suptilna ličnost za koju su i nijanse bile bitne. Za Koraksov sistem nisu bili važni principi, za njega su nijanse zaista bile bitne. Kada to kažem, imam u vidu ne samo njegovu profesionalnu karijeru, već i privatnu ličnost, pošto sam ga znao i na jedan i na drugi način“, kaže novinar Mijat Lakićević za Danas.

Za njega je saradnja sa Koraksom bila i čast i zadovoljstvo.

„Sarađivao sam sa Koraksom i radio u istim redakcijama gotovo pola veka, još tamo od Ekonomske politike iz sredine sedamdesetih pa sve do poslednjih dana kada smo razgovarali. Bio je ljuti profesionalac i veliki posvećenik. O karikaturama je često razgovarao i to je uvek bilo brušenje ideje do zadnje crte“, ističe Lakićević.

Dodaje da je Koraks bio zaljubljenik u sam život, da je voleo da kuva i da ide na pijacu.

„Što reče naš prijatelj Goran Živkov, Koraks je voleo život i u njemu je vodio računa o sitnicama. Nije se zadovoljavao običnim. Pošto smo komšije u Bloku 45, često smo sedeli u obližnjem kafiću i razgovarali o raznim temama, a opet najviše o politici. Koraks je, moram da kažem, bio veliki gurman. Često je umeo da kaže kad je bio negde: ‘Klopa je bila odlična’, a i sam je voleo da kuva i bio je odličan kuvar, a to znaju svi koji su odlazili kod njega i njegove supruge Branke na ručkove ili večere. Voleo je da ide na pijacu i često smo išli zajedno. Voleo je da razgovara sa prodavcima, sa seljacima, i jako je pazio šta kupuje. Birao je, niste mogli da mu podvalite. Išli smo na Zemunsku pijacu, koju je mnogo voleo. Tamo je kupovao ribu. Kupi smuđa od dve kile, prodavac mu to, što bi on rekao, isfiletira i on to posle pripremi. Voleo je ljute paprike i sam je spremao ljute paprike u ulju“, priseća se Lakićević.

Dodaje da je Koraks u svakom pogledu bio bogata ličnost.

„Karikatura mu je bila najvažnija, ali ni druge stvari nije zanemario. Nije voleo narodnjake, slušao je džez. Bio je jako obrazovan. Mnogo je čitao, imao je ogromnu biblioteku. Čitao je knjige, romane i sve ozbiljnije nedeljnike i imao je mnogo knjiga stranih karikaturista. Sa njima je bio u kontaktu i oni su mu slali te knjige ili ih je kupovao. Stalno je vadio i pokazivao knjige tih ljudi koje je izuzetno cenio kao velike crtače, ali je voleo i slikarstvo. U njegovom stanu ima mnogo crteža i slika, tako da je likovnu umetnost voleo, poznavao i bio u nekom smislu mali kolekcionar“, zaključuje Mijat Lakićević.

„Kao istoričarka, ja sam bila potpuno fascinirana Koraksom“, kaže za Danas Branka Prpa, koja je zajedno sa Danasovim karikaturistom radila na projektu „Trajno prošlo vreme“.

„On je zapravo napravio hronologiju našeg vremena. Koraks je pravi, pravcijati hroničar, ono što je nekad u srednjem veku bila posebna kategorija izvora, a to su hroničari koji su zapisivali događaje i omogućavali budućim istraživačima da rekonstruišu parče istorije za koje nije bilo drugih dokumenata. Koraks je bio upravo to. On je svojevrstan fenomen na našem prostoru u teškim vremenima, u vremenima za koja ni dan-danas nemamo prave izvore i kojima istoričari još nisu počeli da se bave. Koraks je bio podsetnik na to, podsetnik na svu ružnoću sloma i rata u kom smo bili, kao i svega što se događalo, a koje ljudsko pamćenje kao varljiva kategorija lako izgubi. Zahvaljujući njemu, to se nije desilo.“

Upitana kako ćemo sada kada Koraksa više nema, Branka Prpa uzvraća da ni ona sama nema odgovor na to.

„To se i ja pitam. Prosto, on je bio veliki, skromni čovek. Rekli biste potpuno benigno, dobroćudno biće, a zapravo veoma britkog uma. Bio je nepotkupljivi kritičar, opservator do detalja jednog vremena. Kao hroničar našeg sloma u svakom pogledu, jer to nije bio samo slom države već naših društvenih vrednosti i sveukupan slom nas kao ljudi“, podseća Prpa.

Ona dodaje da je takvom slomu bilo jako teško naći kriterijume šta je zapravo vrednost.

„Koraks je upravo te kriterijume sve vreme potencirao i sve nas podsećao koja je razlika između dobra i zla, šta je to konstruktivno, a šta destruktivno, šta je to lažno, a šta istinito. On je, dakle, bio zaista jedna čudesna pojava, mogu to bez ikakvog preterivanja da kažem. Zaista jedinstven. A kako ćemo sad dalje, ne znam. Moramo dalje razvijati kritičku svest o nama samima. Koraks se bavio nama samima. Ta vrsta introspekcije koju je on neprestano pravio strašno je važna za zdravo društvo, a mi moramo izgraditi zdravo društvo da bismo mogli ići napred“, smatra Branka Prpa.

„Sve nam je nacrtao, kako reče pisac Dejan Atanacković.“

„To je odlična primedba. Sve nam je nacrtano“, slaže se Branka Prpa.