„Sve manje verujem u miran rasplet“: Dnevnik Đorđa Žujovića

Petak, 15. maj

Nisam ni otvorio oči, vidim da mi je drug poslao novi klip regionalnog fenomena, koloritne ličnosti u bekstvu od zakona, Miloša Medenice Medenog. Tamo u klipu sve po redu. Ubistvo, restoran, mafija, Senjak. Meksiko došao kući. Uhapšen Veselin Milić. Uroš šalje poruku prekora da kasnimo sa oglašavanjem.

Radna nedelja je generalno prošla dobro. Put u Novi Sad, tamo povratak pravu. Obećavam Igoru da ću biti uzoran pripravnik. U to ime Jovana, Aleksandar, on i ja odlazimo na ručak. Veče završavam sa Zokijem. Politika nas je obuzela još jače. Sutradan poseta zubaru. Učtiv stomatolog, vidi koliko sam uplašen. Istog dana, 71. godina od smrti mog pradede koji je život završio u SAD kao osuđeni državni neprijatelj. Razmišljam iznova kako je proveo kraj života tamo.

Petak ide standardno, uz spreman izgovor zašto nisam na treningu. Pišem u međuvremenu tvrdom Srbinu Milošu u Grbalj, da je Medeni opet sve u pravu. Ne pada na provokaciju. U medijima i na mrežama ceo dan snimak jučerašnjeg kriminalnog napada kolima na čoveka od 90 godina ispred Pravnog fakulteta. Mučno je vreme. Opasno. Sve manje verujem u miran rasplet. Veče privodim kraju čitajući intervju Vilijama Montogomerija u podgoričkim Vijestima. Retko perfidan pojedinac.

Subota, 16. maj

Dan počinjem pozivom svom prijatelju Nikoli R. koji pešači od ponedeljka ka Crnoj Gori i Hercegovini. Ima misiju. Iskreno mu se divim zbog toga. Neša sa kojim ide i on su trenutno dok ovo pišem kod Nove Varoši. Kaže, osećaju se dobro.

Pokušavam da gledam konferenciju predsednika. Ide mi teško, ali sam se prisilio. Naravno, nastavak demagogije. Nema pojma ni o čemu, naivan, on tamo, kad ono međutim. Opet sipa mržnju prema Crnoj Gori. Odoh da prošetam svoju dnevnu turu. Od Palilulske pijace preko Svetogorske ulice skaradni grafiti. U Svetogorskoj dosta njih i prekrečeno već. Preskočili su samo Atelje 212 i Radio Beograd da unište. Uobičajeni repertoar na fasadama i pločnicima. „Rektor ubica“, „Rektor lopov“, „Đokica ubica“. Mislim se, i dalje dobro čitaju istraživanja, vide ko im je realna opasnost. U tom trenu vest, preminuo Predrag Koraksić Koraks. Simbol Danasa. Genije svog posla.

Nedelja 17. maj

Kiša nastavlja da pada. Odmaram prvi deo dana. Nikola J. mi šalje klip iz emisije gde je gostovao Dušan Janjić da pogledam. Janjić tvrdi da su stranke mrtve, ovo je vreme nekog drugog tipa organizovanja i delovanja. Odgovoram mu da ima istine, ali ne baš do kraja, priča je kompleksnija za objasniti u poruci.

Kasnije odlazim na naše tradiconalno okupljanje nedeljom. Ekipa je na broju, možemo krenuti. Red Milića, red Bosketa, red predsednika, red kosovskog memoranduma, red pitanja šta dalje da se radi. Prelazimo na lične priče. Nikola S. je i dalje umereno sarkastičan u svemu, pirotski. Uroš standardno oštrouman, lički. Mareta hoćemo da ženimo, ali se opire. Hercegovački. Odatle odlazim u Narodno pozorište. „Evgenije Onjegin“. Žena za sva vremena Jovana mi je učinila čast i zadovoljstvo da budem na prvoj reprizi premijere. Hvala joj iskreno. Tamo čist spektakl. Sve preporuke. Pozorište mi je čitave prethodne 2025. godine bilo izlaz iz mraka.

Ponedeljak 18. maj

Čitam oproštaj glavnog urednika Danasa Draže Petrovića od Koraksa. LJudski, dostojanstveno, ali ne i patetično. Veliki format je bio Koraks. Spremam se i krećem da se suočim sa svojim velikim strahom. Pregled mladeža. Dok čekam da dođem na red u dugačkom hodniku u Preševskoj ulici, sav sam se uzvrteo. Kao visokorizična grupa od potencijalnog melanoma, idem na redovan pregled. Duhoviti doktor mi razbija strah, sve je u redu. Za sada, naravno. U glavi mi je stalno borba mog starog prijatelja i saveznika Save Pilipovića i njegova pobeda nad ovom bolešću. Pregledajte se, ne pišem ovo slučajno.

Sa Urošem se dogovaram da spremimo čestitku povodom dvadeset godina od obnove nezavisnosti Crne Gore. Poslaćemo je prijateljima dole u sredu ili četvrtak. Odlazim na druženje sa školskim prijateljima i kumovima. Teme, gotovo samo politika. Inficirani su. Pažljivo ih slušam. Poštujem njihovo mišljenje i ljudsko poštenje. Oni odlaze svojim putem, a ja srećem Duleta glumca. On sa nogu već računa koliko može da ima SNS na izborima, koliko studenti, šta će SPS da radi, koliko će dobiti manjinske liste, da li opozicione stranke treba da izlaze uopšte na izbore. Vispren tip, čuo sam interesantne prognoze. Veče provodim čitanjući knjigu „Priča o Rusiji „. Autor Orlando Fajdžiz. Hvala Zokiju na poklonu, interesantno štivo.

Utorak 19. maj

Prvo što mi je dopalo da čitam u utorak je depeša ministra unutrašnjih poslova upućena pripadnicima policije. Besmislen tekst. Čekam da ministar zdravlja uputi doktorima pismo da ipak leče. Potcenjuju ljude. Posebno poštene policajce. Ne razumeju da je frustracija u društvu porasla onog trenutka kada je neodgovornost postala svakodnevna.

Ceo dan sam po Novom Beogradu. Pokušam da radim. Stižu mi snimci sa Slavije. Eto i predsednika, poziva pristalice SNS-a da se pomere odatle. Ubeđen sam bio da je posao Miloša Vučevića da članove stranke čiji je predsednik pozove i opozove. Predsednik države je valjda predsednik i jednoj i drugoj strani, kao i onima koji nisu ni čuli šta je taj dan na Slaviji, niti ih zanima. Kao što je predsednik i onom ogromnom broju ljudi koji će doći u subotu na protest.

Nije to shvatio na vreme, skapiraće na izborima. Veče završavam filmom „Đavolji dvojnik“ o Udaju Huseinu, sinu Sadama Huseina. Opasno je kad te obuzme vlast, posebno kada svoju porodicu poistovetiš sa vlašću i državom. Prvi korak je kad pomešaš stranku i državu, a ovaj drugi korak je fatalan. Vlast je čast služenja svojoj zajednici, a ne lečenje kompleksa. To nisam mogao mnogima da objasnim koje sam video kako se gube, meni na dušu.

Sreda 20. maj

Drug mi detaljno objašnjava problematiku sa upravo završenog Sabora SPC. Imajući u vidu da je vrlo upućen i involviran, pažljivo ga pratim. Slučaj episkopa žičkog Justina otvorio je ozbiljna pitanja. Zaključak, situacija beznadežna. Brzim korakom penjem se na Senjak od Prokopa. V me zove, kaže nemoj gore samo. Nasmejasmo se, ali situacija nije zabavna. Tamo me čeka stari prijatelj Srđan. Uz priču, o čemu drugom nego o politici, zove me na venčanje koje planira.

Odatle ponovo kod zubara. Opet prolazi vrlo dobro, ispašće na kraju da ću zavoleti i zubare. Veče završavam kod roditelja. To su već sad ljudi u godinama, umorni od svojih celoživotnih borbi. Razgovaramo o različitim stvarima, više se ne slažemo, nego što se slažemo. Pred spavanje umesto nekog dobrog filma, vraćam se na ono što sam propustio. Predsednik najavio da ipak ide u Tivat na samit Evropska unija – Zapadni Balkan. Izgleda da Ursula ne treba da zove drugi put, iz prve je razumeo.

Četvrtak 21. maj

Čovek se ni ne probudi, u Beogradu već zapaljeno pet lokala i jedan vlasnik restorana upucan. Divlji Zapad maja 2026. godine za Srbiju je Diznilend. Poslali smo čestitku povodom dvadeset godina od obnove nezavisnosti Crne Gore. Zadovoljan sam kako je ispraćeno, gotovo svi mediji su tamo objavili. Pokušavam da nađem neku čestitku odavde još, ne uspevam. Vrtimo se oko svog repa. Krivi su nam svi drugi što smo mi ovakvi kakvi smo. Ne valja nam taj posao.

Poslednjih godina bavim se više pitanjima iz domena regionalne politike. Na Fakultetu političkih nauka odbranio sam skoro master rad koji se bavi upravo pitanjima političkih promena u Crnoj Gori, zbog toga između ostalog i moje dodatno bavljenje ovom temom. Užasavam se kada se o tome priča u Srbiji olako, o tom čuvenom “ crnogorskom scenariju “ u našem slučaju. Neuporedive situacije. Ubila nas je površnost. Ali to je sad već druga tema, za neki drugi tekst. Završavam polako ovaj dnevnik, srećan što sam sa čitaocima Danasa mogao da podelim neka od svojih razmišljanja u malo dužoj formi.

O AUTORU

Đorđo Žujović je predsednik političke organizacije Liberali i demokrate (LIBDEM). Bio je predsednik udruženja „Nezavisni studenti Beogradskog univerziteta“, koje je 2008. organizovalo proteste zbog odluke većine fakulteta da povećaju školarine i „sve češće korupcije na visokoškolskim ustanovama“. Bio je predsednik Mladih Liberalno-demokratske partije, a potom član Predsedništva ove stranke. U novembru 2021. bacio je farbu na mural Ratku Mladiću u centru Beograda.

Stavovi autora u rubrici Dijalog ne odražavaju nužno uređivačku politiku Danasa.