Foto: Pixabay/cromaconceptovisualKada ste poslednji put kupili knjigu poezije ili pročitali neku pesmu? Poezija je kroz vekove bila zvezda vodilja mnogim izgubljenim dušama i mnogim narodima u borbi za opstanak. Hoće li sada ona izgubiti borbu sa modernim dobom?
Na današnji dan, 21. marta obeležava se Svetski dan poezije. Ovaj datum počeo je da se obeležava 1999. godine kada je UNESCO odredio baš taj dan kao Svetski dan poezije.
Pesnik Matija Bećković za portal Danasa kaže da je svaki dan dan poezije i pobeda poezije.
“Uprkos tome što svaki dan, sa svih ekrana, slušamo da je vreme poezije prošlo i da su pesnici otpevali svoje, čitaoci i ljubitelji poezije se o to oglušuju”, naglašava Bećković.
On kaže da bez poezije ni život nema smisla.
“Nikad neće proći vreme poezije. Kad bi prošlo njeno vreme, prošlo bi i vreme smisla života”, zaključio je Bećković.
Pesnik Petar Matović za portal Danasa kaže da je “biti pesnik danas u Srbiji neprimetno čudo. Neprimetno, jer deli sudbinu sveukupne kulture koja je brutalno marginalizovana, a čudo jer ne samo da postoji već se i razvija”.
“Neverovatna je činjenica da se u ovom vremenu, čiji je zaštitni znak japijevski plava košulja, u nekim kafeima i klubovima okupljaju mladi ljudi koji i čitaju i pišu poeziju. Bio sam ushićen činjenicom da su ta mesta, u takvim prilikama naprosto prebukirana. Iako je to momenat koji svakako implicira mogućnost estradizacije, u vremenu marketing (pot) kulture bilo bi besmisleno da i pesništvo ne iskoristi tu vrstu potencijala”, naglašava Matović.
Kako on navodi “pojavio se čitav niz malih izdavača, čija se produkcija delimično ne zasniva na komercijalnim zahtevima, koji ne prezaju da objavljuju zbirke novih autora. Pri tome, vrlo posvećeno koriste i društvene mreže za promocije, tako da je dostupnost izrazitija nego ranije. Neretko se dešava da se te knjige poezije i rasprodaju. Što jeste čudo!”
“U magistralnoj svakodnevici poezija je na rubu, što je sistemski problem, ali i odraz duha vremena. Za aktuelni sistem vrednosti u kome se uspeh meri materijalnom dobiti, naravno da je nevidljiva”, naglašava Matović i dodaje da “ipak, malobrojni pasionirani čitaoci imaju priliku da svedoče izuzetnoj živosti i raznolikosti pesničke scene, naročito mlađe. Sme li to da nas ohrabri?”
Poredeći poeziju nekada i danas Matović kaže da ne vidi neke suštinske razlike.
“Ona je uvek pratila određene tokove i evoluirala. Jedino o čemu se može polemisati jeste upravo javna pozicioniranost. Figura pesnika je i u vremenima koja su imala afirmativniji odnos prema kulturi ipak imala znatniji društveni značaj nego njegova poezija. Publika je uvek bila malobrojna, jednostavno poezija je nasilje nad jezikom, i naravno da je proza pristupačnija nešto brojnijim čitaocima jer je njen izraz bliži svakodnevnom govoru”, ocenjuje Matović.
On smatra da “poezija svakako treba da oslikava duh vremena, u onom smislu u kojem ga ne samo prikazuje već i osvešćuje. Nikako ne sme povlađivati moćnicima, na kojoj god strani političkog tasa se oni nalazili, jer gubi na svom identitetu, postaje jednom rečju – ništa”.
“Na našoj sceni postoji izraziti deo koji se ne libi da se angažovano uhvati u koštac sa aktuelnim problemima. A ono što je presudno da bi angažovano pesništvo prevazišlo politikanstvo i zadobilo priliku za estetsko vrednovanje jeste jezik! Jezik je nosilac subverzivnog momenta u odnosu na društvenu problematiku. Za mene lično, pesma je znak i dah slobode, pa i neka vrsta morfijuma pred ovom našom, od moćnika privatizovanom, ukradenom svakodnevicom”, zaključuje Matović.
On upozorava da “i dalje postoji problem prihvatanja ovakve poezije, jer je potrebno sistemski razvijati kulturu razumevanja pročitanog, što će reći da smo u obrazovanju ogrezli u kanon koji ne prati najvažnije linije u našem pesništvu druge polovine dvadesetog veka, pa dobrim delom i prve polovine”.
“Edukacija čitalaca ne sme zaobići savremene tokove, koji su im bliži i po jeziku i po duhu vremenu. Ne mislim da postoji interes da se to promeni, ali nisam siguran da li je u pitanju stihijska nefunkcionalnost ili ideologija, mada je verovatno u pitanju oboje”, naglašava Matović.
On ističe da se “poezija nikako ne gubi, već samo ima svoje periode kada je manje ili više vidljiva. Želim da verujem da će se ovaj trenutak neprimetnosti u dogledno vreme završiti, te da će se jedan odista dinamički potencijal kojem sada svedočimo pomeriti sa ruba margine makar malo ka centru”.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
