„Bjelogrlić radi srcem“: Aleksis Manenti o svojoj ulozi i saradnji s rediteljem i glumcem filma „Čuvari formule“

Aleksis Manenti igra doktora Žorža Matea, koji se bori za život petoro srpskih naučnika ozračenim smrtonosnom dozom uranijuma u akcedentu koji se desio u Vinči 1957. godine i opisanog u bestseleru Gorana Milašinovića.

Aleksis, koji je, inače, 2020. za ulogu u filmu „Jadnici“ dobio jednu od najprestižnijih evropskih filmskih nagrada „Cezar“ za glumca koji najviše obećava piše o svojim srpskim korenima, ulozi u filmu „Čuvari formule“ kako je došlo do saradnje s Draganom Bjelogrlićem, kako vidi srpsku kulturu i kinematografiju.

Lakše mu je tako, jer nije baš siguran u svoje znanje srpskog jezika iako je vrlo razgovetno odgovorio na pitanje o tome oseća li neku povezanost s likom doktora Žorža Matea, koji je kako ga je opisao “opsesivan, uporan, voli da rizikuje”, i po tome su slični.

Najteži deo snimanja mu je bio što je delio kadar sa miševima jer je doktor prvo na njima vežbao transplantaciju. O tome kako su se “slagali” odgovara grimasom iz koje se da zaključiti da mu glodari nisu nimalo simpatični.

Koja je vaša veza sa Beogradom?

– Moja mama je Beogra|anka,moj otac Francuz. Mama je volela i studirala Francusku civilizaciju a tata je obožavao Beograd. U tome su se jako puno složili. Kao mali imalo sam svoj pasoš, dolazio u Beograd, tu su i moji koreni. Stanovali smo u Birčaninovoj ulici punoj lipa i kestenova, tačno preko puta „Malog Pariza“. Veza je već tu. Posle sam dolazio da snimam seriju Pink panetri, upoznao srpske glumce, pozorište, filmove literaturu, to mi je bilo sve blisko i tu sam najzad odlučio da snimam moj film Glava od cigle, pored Save ui Dunava. U Beogradu sam upoznao pesnike i glumce među njima i Dragana Bjelogrlića. Njegov neverovatan talenat, poznavanje ljudske duše kao i sposobnost da to prenese na ekran su me zapanjili i potresli. Rodilo se prijateljstvo, i imam puno poštovanja za njegov rad. On radi srcem budući da samo dobra tehnika nije dovoljna . Odlučili smo da radimo zajedno na „Čuvarima formule“ i prionuli smo na taj gigantski posao. Draganova preciznost, istančanost duha i rigoroznost su mi dali poseban elan na snimanju.

Možete li nam nešto više reći o liku koji vi igrate?

– Igram Doktora Žorža Matea, velikog naučnika i velikog humanistu koji je lečio i po cenu vlastitog života mlade srpske naučnike ozračene u Vinči. To je bilo vreme hladnog rata i zategnute situacije, ali je veza između Francuske i Srbije bila jača i dublja od zakona politike. To je veoma dirljiva priča o požrtvovanosti i želji da život pobedi u unajtežoj situaciji, kad smrt kuvca na vrata, kad je bolesnik centar sveta za lekara. Znam da motivacija lekara može biti velika. Moj brat Vladimir je lekar, kardiolog, operiše… Najvažnije u životu je verovati u svoj put u ono što nam daje snagu makar cena bila visoka i rizik veliki. Mate je lik velikog opsega, ogromna ličnost i nadam se da ću biti na visini zadatka.

Kako vidite kulturni život Beograda i Srbije?

– Uvek se divim kvalitetu i ozibiljnom šklolovanju režisera i glumaca u Beogradu. Pozorište je neverovatno živo i na visokom nivou . Čini mi se da se kultura ozbiljno shvata i da komercijala ne guta sve kao što je to sve više trend u svetu. Volim da gledam srpske filmove, uvek imaju neku svežinu i istinu. Čini mi se da ljudi ovde žive drugim ritmom, imaju vremena za poeziju, humor i tragediju. Manje su roboti nego na zapadu. To se odražava u kulturnom i intelektualnom životu, koji čuva svoju originalnost što je velika stvar.