Bogatstvo zvukova sveta

Ah, radosti postmoderne muzike! Ako je iko predano udarao temelje zvučne multikulturalnosti tokom prethodnih otprilike 25 godina, onda je to svakako bio vašingtonski producentsko-kreativni par Thievery Corporation. Rob Garza i Eric Hilton osovina su oko koje se njihovo stvaralaštvo vrti na desetak albuma, od kojih je već sam onaj prvi „Sounds from the Thievery Hi-Fi“ (1996) praktično začeo žanr što do tad još nije postojao – prijatno egzotične a ipak emotivno sadržajne muzike, vožene laganim trip-hop bitovima i prefinjenom svirkom.

Uzimajući inspiracije iz svoje prebogate kolekcije ploča, TC su u to vreme nadogradili ritmove srednjeg tempa originalnim atmosferičnim kompozicijama, koje su baštinili iz nasleđa esid-džeza, bosa nove, indijske i bliskoistočne muzike, hip-hopa, regea i posebno daba – svirajući više raspoloženja, a ne klasično strukturisane pesme. Ovaj neodoljivi melanž bio je najava novih vremena koja će tek doći, kad će slušalačko iskustvo biti oblikovano kroz površno „random“ preslušavanje muzike na Jutjubu u potrazi za lepim ugođajem u svojoj sobi ili kancelariji.

TC su u međuvremenu postali kraljevi intimnog slušanja muzike sa kompjutera, ali su snagom srca očuvali osećajni kompas, te njihove ‘lounge’ poeme nisu nikad postale previše neobavezne ili sterilne -vremenom se umesto uživanja u seti života, u njih uselio jasan podtekst nenametljivog političkog angažmana oko opštih pitanja koja tresu planetu, od gladi, do problema za očuvanje prirode.

Thievery Corporation nam uživo na stadionu Tašmajdan predstavljaju svoju moćnu familiju gostujućih vokala sa ploča i zbilja perfektnih muzičara, slaveći spiritualno bogatstvo zvukova sveta. Mada je koncert deo promocije onog dvojca albuma posvećenih istraživanju jamajčanskih tonskih teritorija – „The Temple of I & I“ (2017) i „Treasures from the Temple“ (2018)- dobijamo svejedno ceo njihov univerzum na jednom mestu.I dok neodoljiva ritamsekcija slaže plamteće damare jedan na drugi, dok se bosonogi basista neumorno kao šaman vrti na sceni, a gitarista svaki čas hvata sitara da doda nove slojeve melodija – iz pesme u pesmu zapljusnuti smo navalom sjajnih pevačkih karaktera.

Oni nas vode od lebdeće hippie nostalgije za mitskim svetom čulne ljubavi bez posebnih uslova, sve do angažovanog repovanja koje momentalno napušta utopijski trans zarad imperativne ritmičke dikcije i virtuozno osmišljenog žagora uličnih glasova današnjice. Tako ovaj kolektiv vibrira i pulsira pred našim očima u čini se trenutnom međusobnom dogovoru kojim će tokom njihova električna energija krenuti. Možda je zaista reč o vrhunski režiranoj koncertnoj predstavi ovde, ali se mi sve vreme osećamo kao deo jedne nepredvidljive i stoga oduševljavajuće zajedničke misije, koju i sami podstičemo spontano emitovanim osećanjima, dok pleme na sceni izvodi jedinstven ritual baš za nas lično.

Rob Garza u finalu sve umetnike na sceni predstavlja kao svoju porodicu, čiji smo nekako i mi deo, i tone samo kao izrazito podržavajuća i topla publika, već posebno uzevši u obzir da još od 2005. on lično povremeno dolazi u Beograd i uopšte ovaj deo sveta i mimo profesionalnih angažmana, te ste ga svojevremeno mogli videti kako pazari neophodne stvari za kuću u poznatoj samoposluzi „Alonso“ na Dorćolu. Eto, bar smo nekom inspiracija, ovakvi kakvi smo.

Thievery Corporation poseban su fenomen na mapi koncertnih dešavanja – oni sami otelotvoruju mnoge od onih različitosti koje čine ovaj svet uzbudljivim mestom za život, sve bar dok dobra muzika dopire iz zvučnika. Od srede uveče i mi definitivno nalazimo svoj istaknuti razlog postojanja u ovom živopisnom zvučnom atlasu bezgranične ljubavi i senzualnih žanrovskih čarolija. Što stvarno čini da se osećamo baš fino i cool, za promenu.