Crteži kao poverljivo emotivno svedočanstvo, moralna muzika komponovana linijama i alhemija govora: Izložba u Galeriji Haos

Kako se ističe u najavi, namera Galerije Haos je da na jedan drugačiji način zavirimo u procese likovnog stvaranja. Svaraoci generalno, pogotovo vizuelni umetnici, imaju potrebu da beleže svoje ideje, prve zamisli, da proveravaju svoje namere, veštinu ruke i da kroz takve dnevničke zapise vode dijalog sa svojim duhovnim bićem iz koga crpe moguća rešenja.

Crteži, rađeni najrazličitijim tehnikama daju nam uvid u nešto intimno, poverljivo i omogućavaju nam da razumemo bolje kreativne procese. Neki od umetnika postižu sopstvene recepture i pretvaraju se u svojevrsne alhemičare likovnog govora.

Drugi pak, kažu da njihovi crteži nisu crteži već svedočanstva, vrsta moralne muzike koju komponuju linijama, ali ne samo rukom, već pre svega emocijama i notama iz sopstvenog duhovnog sveta.

– Te dnevničke zabeleške ili vizuelna stovarišta, kako smo ih mi nazvali, snagom linije, dijalogom senki i svetla, te upotrebom boje i razigranim formama, bilo da su kroki, skice ili završene crtačke priče – svedoče o spoznajama umetnika, o njihovih istraživanjima, slutnjama, snovima, trenutnim igrama, o mogućim ishodima i udubljivanjima u samu suštinu.

Uvek je na specijalizovanim izložbama bilo najviše interesovanja za sveske, skicen blokove, svojevrsne dnevnike likovnih stvaralaca. Publika će do kraja februara moći da vidi zašto je to tako. U vitrinama će biti dnevnici, a na ekranima će se vrteti njihov sadržaj. – kaže istoričarka umetnosti i direktorka Haosa Borka Božović.

Hoas ovoga puta predstavlja tri umetnice: Jasnu Nikolić, Ivanu Aranđelović, Kristinu Pirković, tu su i dva umetnika iz inostranstva, Paul Ruiz Neira iz Perua, Bogdan Pavlović iz Pariza, i jedan arhitekta, Đorđe Bobić. Videćemo i radove tri umetnika koji nisu više među živima, Vladana Radovanovića, Momčila Antonovića, Đorđije Crnčević.

– Svi oni na potpuno različite načine iskazuju svoje intimne ili kasnije javne zapise, stilski i konceptualno dosledno sprovodeći ono što vide, što osećaju, o čemu razmišljaju i što pretvaraju u odabrane motive, kompleksne, posebne crtačke celine, svojstvene njihovim poetikama. Hteli smo da upravo tolika različitost pobudi interes u otkrivanju malih tajni devet različitih likovnih stvaralaca – naglašava Božović.

Tekst za izložbu napisao je Čedomir Vasić koji, između ostalog, kaže:

„U prirodi svakog umetničkog stvaranja nalazi se potreba za istraživanjem koje se u likovnoj sferi odvija kroz bezbrojne, najčešće crtačke znakove, sačuvane u sveskama, rokovnicima, beležnicama, blokovima i blokčićima kao trag neizvesnog procesa dolaženja do stvaralačkog rezultata.

Istovremeno, kako je zapisao Vasić, te zabeleške predstavljaju svojevrsne dnevnike umetnika i umetnica o njihovom raspoloženju, stanju duha, svesti ili nesvesti, ali i svedočanstvo o vidovima opštenja sa unutrašnjim i spoljašnjim svetom.

„Različito od likovnom praksom inaugurisanog oblika „knjige umetnika“ čiji su sadržina i forma pažljivo građeni sa određenom namerom, ovi nacrtani, naslikani, nažvrljani ili urezani zapisi, ručno ili industrijski ukoričeni u predmete koji se prelistavaju, imaju naizgled karakter intimnih i neobaveznih iskaza i sadržaja“.

Ali često, kako stoji u ovom tekstu, u njima se krije najdublja suština jedne umetničke ličnosti.

„O neiscrpnoj raznolikosti tragova koje umetnici ostavljaju u svojim papirnatim stovarištima da bi ih nekad ili nikad ponovo koristili, govori izbor radova devetoro umetnika različitih generacija, vokacija i opredeljenja koji je načinila Borka Božović.

Sve njih povezuje ideja putovanja i kretanja koju svaka knjiga sa listovima sadrži…i odnos umetnika prema mnogostrukoj složenosti sveta sa kojim se suočava u stvarnom životu“, zapisao je o izložbi Čedomir Vasić.