Cukić: Elton Džon - čovek sa vrlinama i manama od nula do 100 1Foto: Nebojsa Babic

Reč je o knjizi „Ja. Elton Džon“, za koju je Njujork tajms naveo „da pomera granice, da je film ‘Rocketmen’ o Eltonu Džonu tačna, ali skromna skica koja nije ni zagrebala površinu onoga što obuhvataju ovi memoari“.

Da u ovoj autobiografiji „nema šokantnih detalja koji su dospevali na naslovnice časopisa već da govori o mukotrpnom putu do spoznaje o sopstvenom životu“.

Za nas ovde možda jedna od boljih preporuka za knjigu je to što je njen prevodilac Dejan Cukić izjavio da je bukvalno padao sa stolice od smeha radeći na njoj.

* Možda grešim, ali utisak je da je Elton Džon ovde retko kome bio favorit. Decenijama je prisutan, uvek je imao neki hit, ali nikad nije imao status idola kao što su ga imali drugi muzičari. S tim u vezi, još jedna od boljih opaski na račun njegove autobiografije su reči lektorke Silvane Novaković, koja je pošto je pročitala knjigu konstatovala „da je Elton Džon prestao da joj ide na živce“. Kako ste vi reagovali na to da ćete se baviti životnom pričom ovog muzičara?

– Moja prednost u odnosu na lektorku je što sam stariji tako da moja generacija rokera ipak, pored svih njegovih gluposti i pop statusa 80-ih zna da je on tu vrstu pop albuma počeo da radi krajem 70-ih. Ti albumi su sadržali jedan ili dva uspešna singla, Elton je uvek imao neki hit, ljudi bi to konstatovali i ništa dalje od toga ih nije interesovalo, ali Elton Džon na početku karijere je nešto sasvim drugo. On je bio pravi izdanak albumske muzike, dakle, ozbiljnijeg pristupa rokenrolu, čak vrlo ozbiljnog budući da je pohađao Royal Academy of Music i tu se družio sa ljudima koji će biti značajna imena klasične muzike u Britaniji. Na prvim albumima je imao fantastične orkestarske aranžmane, ali, pre svega, njegove pesme su bile velike. Ne pop hitovi koji su mu se, da tako kažem, omakli i učinili ga u jednom trenutku najvećom svetskom zvezdom. Zanimljivo je što su početkom 70-ih, posle raspada Bitlsa i promene na svetskoj rok sceni, kada je već uspostavljena albumska kultura, stvari krenule u dva pravca, a Elton Džon je uspeo da ih spoji.

* Da li biste pojasnili o kojim pravcima je reč?

– Jedan su bili rok bendovi kao što su Led Zepelin, zatim The Who i Stounsi koji su preživeli lom prelaska iz šezdesetih u sedamdesete. Ovde su bili veliki Deep Purple, Black Sabath koji su osnivači hevi metal pravca, kasnije simfo rok grupe kao „Yes“ i tako dalje. S druge strane su bili američki kantautori čiji je predvodnik bio Bob Dilan, još jedan od kraljeva 60-ih uz Bitlse. Ali početkom 70- ih izuzetno su popularni Crosby, Stills, Nash & Young, Joni Mitchel, Paul Simon… kantautorska struja. Elton Džon je spojio ta dva pravca. Na sceni, on je bio neverovatan rokenrol izvođač. Ovde su, 1984. godine kad je bio njegov koncert, ljudi bili šokirani.

* Zašto, šta su pre toga ovde mislili o Eltonu Džonu?

– Uglavnom su svi bili u fazonu „jaaaoo, Elton…“ Valjda zbog garderobe, iako se tad nije ni znalo da je gej. Doživljavali su ga kao nekog ko se oblači u smešne kostime, njegove ploče s melodičnim rokenrolom nisu baš prolazile jer je ovde bilo ili si roker ili nisi, nema između. To sam i lično osetio vrlo često kao problem u mojoj osnovnoj delatnosti. Ali, sećam se da su ljudi odlazili raspamećeni sa Eltonovog nastupa jer su doživeli ozbiljan rokenrol koncert. Dakle, Elton je uspeo da spoji dva pravca o kojima sam govorio i to mu je u svetu donelo neverovatnu popularnost.

* Detinjstvo Eltona Džona je bilo teško. Potiče iz radničke porodice, majka ga je, kad je bila nezadovoljna, maltretirala, otac ga se bukvalno odrekao, a vi kažete da vam je bilo smešno dok ste čitali knjigu.

– Elton je čovek pun muka iz detinjstva. Kad su mu se roditelji razveli, on, za razliku od većine dece, konstatuje da mu je to bio najsrećniji dan u životu pošto su se toliko svađali da je to za njega kao klinca bilo neizdrživo. Kad kažem da je duhovit i da sam ja padao sa stolice prevodeći ga to se ne odnosi na neku od faza njegovog života, nego na sve što je pisao zato što je on svaki događaj, čak i one najtragičnije, uspevao da prevaziđe uz humor. Način na koji opisuje svoje probleme sa prostatom koju je operisao jer je imao rak. Recimo, trenutak kako urinira u pelene pred publikom za vreme koncerta u Las Vegasu, zatim kad opisuje svoje početke, tezgaroške dane u grupi Bluzolodži (Bluesology) u kojoj je započeo ozbiljniju karijeru, do priče o tome koliko je na njega uticao Long Džon Boldri, koji je vodio taj sastav, bio legenda britanskog bluza, vrlo čudna ličnost i gej, naravno. On je i Eltonu Džonu otkrio da je gej.

* Kako?

– Elton ga je zvao da mu bude kum pošto je mislio da je došao trenutak da treba da se oženi. Našao je devojku s kojom je isplanirao venčanje ali ga je onda kum Long Džon Boldri suočio sa tim da će upropastiti život ne samo sebi nego i budućoj supruzi. „Ti si gej“, rekao mu je. „Nisam!“, branio se Elton… Ali nek ljudi čitaju knjigu i videće jednog čoveka od krvi i mesa sa svim svojim vrlinama i manama, od nule do 100.

* Da li u knjizi Elton govori o svom odnosu sa kraljevskom porodicom, Ledi Di…?

– Da, s njom je imao vrlo zanimljiv odnos. Upoznali su se na zabavi kraljevske porodice. Elton je kupio kuću koja je blizu dvorca u kome kraljica provodi dosta vremena. Jedan od smešnijih događaja je bio kada je pozvao kraljicu majku da dođe kod njega na večeru, a tu je bila Eltonova baka koju obožava ali koju nije upozorio ko će im doći u posetu. Ona je potpuno odlepila kad je videla kraljicu majku. Nama je to možda teško da razumemo ali u Britaniji postoji to izuzetno poštovanje prema kraljevskoj porodici. Elton Džon je bio relativno blizak sa njima, ali kroz knjigu stalno provejava i to njegovo čuđenje. On je prosto čovek kome se stalno nešto dešava a koji se tek u sledećem trenutku zapita kako je to moguće jer je, kako kaže, on „mali, debeli klinac iz Pinera“.

* Pojava Eltona Džona je, moglo bi se reći, unekoliko komično glamurozna, a, opet, on je često govorio da je stidljiv. To se i glumcima dešava – eksponiraju se, a zapravo pate od stidljivosti. Kako na to gledate?

– Elton je pravi primer te vrste paradoksa. On je stidljiv, ali i neko ko je jako rano naučio šta znači biti na sceni, šta znači zaokupiti pažnju ljudima. On je šoumen i zna da mora to da uradi. Kada si Robert Plant iz Led Zeppelina, ti znaš da možeš da izađeš na binu zamahneš svojom grivom sa svojih metar i 90 i svestan si da će to ispuniti Madison Square Garden. Kada si Elton Džon i izgledaš kako izgledaš, a o sebi misliš još gore, onda si u fazonu „hajde da obučem kostim Paje Patka“ (smeh), što nije bila dobra ideja… ali, moram da priznam da je meni dok sam radio knjigu to bila jedna od najomiljenijih zabava. Nađem neki od takvih zanimljivih momenata kao što je taj njegov izlazak na scenu u kostimu Paje Patka na bis pred pola miliona ljudi na Central parku u Njujorku, a onda pogledam i snimak tog nastupa.

* Kakav stav prema Eltonu Džonu ima takozvana muzička elita?

– Uživa ogromno poštovanje, koje nije zaslužio samo svojom muzikom i humanitarnim radom, nego zato što je Elton Džon stvarno dobar lik. Jedan od njegovih idola je bio Lion Rasel, čuveni američki muzičar. Kod nas najpoznatiji po tome što je radio sa Džo Kokerom. On je mnogo uticao na Eltona i mnogo mu značio na samom početku karijere. Kad je Elton prvi put bio u Americi on mu je pomogao. Mnogo decenija kasnije Elton je čuo neku njegovu pesmu i pitao se „bože, gde je Rasel“. Rešio je da ga pronađe. I pozvao ga je da snime album zajedno i to u trenutku kad je Lion Rasel bio bez ičega, kad nije imao ni svoj klavir. Snimili su zajednički album i Elton mu je rekao da će učiniti sve da uđe u The Rock & Roll Hall Of Fame. Dovoljno je videti govor Liona Rasela kada ga uvode u RNR Hall Of Fame, pa da se shvati koliko i zašto Eltona vole. Lion je tada, između ostalog, rekao: „Elton me je pre godinu dana pronašao u jarku pored autoputa života.“

Dakle, Elton Džon je umeo da poštuje ljude koji su mu pomogli. Ne samo u tom smislu kao što je pomogao Lionu, nego i prema onome što je već postalo deo vica – ako si rok zvezda i imaš problema sa alkoholom i drogom – zovi Eltona Džona. Kad se Elton Džon oslobodio bolesti zavisnosti, posvetio se tome da pomaže drugima sa istim problemima. Tako je „skinuo“ sa alkohola i droge Eminema, Robija Vilijamsa i mnoge druge.

Homoseksualnost i fudbal

– Otac nikad nije prihvatio njegovu homoseksualnost, niti karijeru. Jedina stvar koja vezuje Eltona Džona i njegovog oca je fudbal. Otac ga je „navukao“ na klub Votvord za koji je počeo da navija još kao dete, a onda je u jednom trenutku shvatio da su oni u četvrtoj ligi i da ispadaju. Elton Džon je kasnije kupio taj tim i za nekoliko godina ga doveo do finala engleskog kupa – ispričao je u razgovoru za Danas Dejan Cukić govoreći o kompleksnom odnosu između Eltona Džona i njegovog oca.

Interesantno i teško

Upitan da li bi voleo da upozna Eltona Džona, Dejan Cukić odgovara potvrdno, dodajući da bi to bilo interesantno ali da su za to male šanse. – Mi nismo više na poslovnoj mapi kada je muzika u pitanju. Recimo, časopis „Rock“ u kome sam radio se prodavao u 150.000 primeraka za teritoriju od 22 miliona ljudi koji su kupovali muziku i gde su strani izvođači dobijali zlatne, srebrne ploče i bili vrlo zadovoljni zbog toga. Ti dođeš sa onim džinovskim rok posterima u neku diskografsku kuću i oni odmah kažu: „A Jugoslavija. Tamo smo prodali toliko i toliko ploča.“ Tretiraju te kao gospodina, kao nekoga ko im je potreban. Da dobijemo zakazani intervju sa Eltonom Džonom sada? Voleo bih, ali teško – zaključuje Dejan Cukić.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.