Dejvid Sajdler, Oskarom nagrađeni scenarista, preminuo u 87. godini

Scenarista i dramski pisac Dejvid Sajdler, rođen u Londonu 1937. godine, doneo je na veliko platno istinitu priču o tome kako je britanski kralj Džordž Šesti prevladao govornu manu, piše Nova.rs.

Sajdler, koji je i sam mucao, posvetio je Oskara, kojim je ovenčan 2011. godine za najbolji originalni scenario, „svim mucavcima u svetu“.

I dok je odrastao u Londonu, nakon Drugog svetskog rata s porodicom seli se u Njujork. Mucanja nikako nije mogao da se oslobodi, iako je išao kod lekara, na terapije…

Mislio je da je za mucanje „odgovorna“ trauma koju je preživeo tokom rata u Engleskoj.

I dok je šezdesetih godina radio na scenarijima za TV serije, kad je imao 40 godina stigao je u Holivud, a prvi veći posao koji je imao kao scenarista bio je u ostvarenju Frensisa Forda Kopole „Taker: Čovek i njegov san“.

Do prve nagradu Udruženja pisaca došao je zahvaljujući scenariju za biografski film „Onazis: Najbogatiji čovek na svetu“ iz 1988. u kojem je Raul Hulija igrao grčkog magnata Aristotela Onazisa.

Dejvid Sajdler je radio i animirane dečije mjuzikle, poput „Kralj i ja“, „Potraga za Kamelotom“ i „Medlin: Izgubljeni u Parizu“

Ali, film „Kraljev govor“ Toma Hupera promenio je sve. Naime, to ostvarenje osvojilo je četiri Oskara 2011. godine, a jedan jod njih bila je i zlatna statua Američke akademije glumcu Kolinu Firtu za najbolju glavnu mušku ulogu, onu kralja Džordža Šestog.

Pre Oskara Sajdler je osvojio dve BAFTA nagrade, a iste godine dobio je i priznanje Humanitas.

– Pisao sam o sebi – kazao je scenarista za BBC 2011. godine pričajući o „Kraljevom govoru“.

Sajdlerov menadžer Džef Agasi potvrdio je za BBC da je scenarista preminuo u subotu, na Novom Zelandu, mestu koje je „voleo najviše na svetu“, dodavši:

– Radio je do samoga kraja, na svim onim idejama koje su ga interesovale. I u trenutku smrti imao je nekoliko projekata na umu, od kojih je jedan dokumentarac, drugi mini serija, a treći dugometražni fim.