"Dizni se više ne bavi filmom, medijima i umetnošću, nego politikom" 1Foto: EPA-EFE/ ZHOU YOU COSTFOTO

Možda time pokušavaju da uspostave balans, kao što je bilo sa Afoamerikancima koji praktično dugo nisu bili prikazivani u holivudskim filmovima. Treba mnogo vremena da se isprave te istorijske nepravde, pa pretpostavljam da je i ovo sada jedan od tih pokušaja – da se da prostor manjinama u kulturi,koja je bila White America, dakle, u znaku belog dominantnog srednjeklasnog muškarca , kaže psiholog Tanja Marković za Danas povodom napisa u medijima da će Volt Dizni u svojim filmovima ubuduće promovisati pripadnike manjina i LGBT zajednice i čistiti „politički nekorektne junake“ na kojima su generacije odrastale.

Marković smatra da crtane junake, koji su pokazivali predrasude ne bi trebalo izbacivati.

Protivnik sam cancel kulture i cenzure u umetnosti. Postojali su istorijski periodi kada su vladali takvi neravnopravni odnosi. Sad je došlo novo vreme, ali treba da znamo kakav je bio odnos prema manjinama. Ne možemo da sakrijemo to da je civilizacija dobrim delom bila rasistička i da je i dalje dobrim delom homofobna i mizogina. Ne može se to baš uredbama rešiti. Za sad samo posmatram. Razumem da je to pozitivna diskriminacija u korist onih koji su bili stalno nevidljivi ili negativno prikazivani ali nisam sigurna da je to neka prava mera. Videćemo… – poručuje Tanja Marković.

Reditelj Stevan Filipović kaže da mu tekstovi o zabrani „politički nekorektnih junaka“ kao što je recimo Petar Pan zvuče kao ruska propaganda budući da je, kako kaže, to lako proverivo.

– Zvuči kao neka ruska propaganda, koja može biti vrlo lako demantovana jednostavnom pretragom na internetu, ili odlaskom na Disney+ kanal. Skoro pa ništa nije „zabranjeno“, otkucajte sad „watch Peter Pan 1953 on Disney+“ i videćete. Da li se neki filmovi i likovi sklanjaju u stranu zbog nove političke korektnosti? Da. Zabranjuju? Ne, sem u Rusiji i Kini – kaže Filipović, a što se tiče uključivanje LGBT likova u filmove, prema njegovoj oceni bilo je krajnje vreme da se to desi.

Mislim da je bilo krajnje vreme. LGBT ljudi su oko nas od kad je sveta, ali verske dogme su vekovima upravljale time šta je podobno a šta nije u umetnosti. Ljudi su ubijani i mučeni zato što su rođeni različiti. Najmanje što npr. Dizni može da uradi je da u svojim filmovima bar malo doprinese promeni te tradicije, mada ne bi trebalo da zaboravimo da je u pitanju korporacija koja (kao i sve ostale) prvenstveno gleda na profit, i koja je do sad vrlo nesrećno rešavala te probleme uključivanja različitih u svoje filmove/proizvode. Do pre samo godinu dana, formula im je bila „daj nekog smešnog geja u jednom kadru, ali da ipak može kadar da se iseče, da nam ne zabrane film kineski cenzori“. Tako da ne znam zašto bi im iko iz LGBT zajednice ili porodica koje imaju LGBT decu ili roditelje verovao sad? – zaključuje Stevan Filipović.

Rastko Ćirić, vizuelni umetnik i profesor na Fakultetu primenjenih umetnosti u Beogradu smatra da se „Dizni“ više ne bavi filmom nego politikom.

– Više od pola je većina. Znači da je manjina sada većina. Dizni se više ne bavi filmom, medijima i umetnošću, nego politikom. Snežana više nije bela kao sneg, a patuljci su izlečeni i više nisu patuljasti. Dizni je ranije prednjačio u medijskom smislu (prvi kolorni film, prvi zvučni crtani, prvi kompjutetski…) a sada prednjači u gluposti. Žao mi je zbog toga – zaključuje Rastko Ćirić.

U duhu promena i želje za uklanjanjem rodnih predrasuda i Mini Maus je doživela redizajn zahvaljujući britanskoj modnoj kreatorki Steli Markartni koja ju povodom tri decenije pariskog Diznilenda „obukla“ u plave pantalone i sako. U kosu joj je umesto crvene stavila plavu mašnu, a cipele sa štiklama je zamenila ravnim salonkama.

Goran Miletić, član Organizacionog odbora Beograd Prajd, ukazuje da je odluka kompanije Dizni sasvim logična i da predstavlja želju da se na ekranima vidi ono što postoji u stvarnosti.

– To nije jedina kompanija koja se trudi da bude što inkluzivnija i to je dobro. Ono što je loše je širenje panike i raspirivanje strahova koje je tako svojstveno konzervativnim krugovima, naročito kada su neki aspekti povezani za decom – ističe Miletić.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.