Dušan Petričić: Teško je karikirati nekoga ko se svim silama trudi da sam sebi to radi 1foto FoNet Zoran Mrđa

Izložba “10, 9, 8, 7…” Dušana Petričića u KROKODIL-ovom centru otvorena je svečanom inauguracijom dvodimenzionalnog spomenika Branka Ćopića, jedinstvenog primera intervencije u javnom prostoru spomeničkog karaktera, koji je takođe napravio ovaj naš svetski karikaturista i ilustrator.

U razgovoru za Danas Petričić kaže da je to za njega bio izazov i mali poklon Beograđanima, „ohrabrujući gest na putu vraćanja grada njegovim žiteljima“. Što se tiče karikatura, koje će u KROKODIL-ovom centru biti dostupne publici naredna dva meseca, one su izbor iz knjige Petričićevih karikatura koju je nedavno objavila izdavačka kuća Laguna i rezultat njegovog revnosnog komentarisanja naše svakodnevice u poslednjih pet godina, kojim odbrojava naše dane…

Odakle je potekla ideja za dvodimenzionalni Spomenik Branka Ćopića i da li je za vas bio izazov da ga napravite?

– Ideja o dvodimenzionalnom spomeniku potekla je od Zlatka Crnogorca pre nekoliko godina. Jeste neobična, ali je bila i vrlo izazovna za mene. Žao mi je što je prvi pokušaj postavljanja spomenika na zid jedne kuće u Fruškogorskoj ulici završio neslavno. Prvo je, nekoliko dana po postavljanju, oštećen, a zatim u jednom trenutku i potpuno uklonjen. Kamo sreće kada bismo mogli da budemo tako efikasni sa onim ruglom ispred železničke stanice.

Način na koji ste predstavili omiljenog dečjeg pisca je dirljiv, nežan, prisan, mesto na kojem je postavljen (Male stepenice) ga čini drugačijim u odnosu na spomenike kakvi se obično podižu piscima. Smatrate li da bi danas inače valjalo tražiti drugačija rešenja u tom smislu kako bismo sećanje na važne ličnosti učinili živim?

– Ekipa KROKODIL-a je zaslužna za ovaj novi pokušaj. Omaž Branku Ćopiću o kome pričamo, svojom skromnošću i jednostavnošću nosi svu onu emociju i toplinu koji pisac mnogih detinjstava nesumnjivo zaslužuje. U situaciji u kojoj sa zebnjom očekujemo svaku novu neukusnu Vesićevu egzibiciju, verujem da je ovaj mali poklon Beograđanima jedan ohrabrujući gest na putu vraćanja Beograda njegovim žiteljima. Vreme je da spomenici, kao oblik sećanja na prave i zaslužne ljude prestanu da budu političko maltretiranje.

Uz inauguraciju spomenika Branka Ćopića otvorena je izložba vaših karikatura, izbor iz knjige “10, 9, 8, 7…”. Ovo brojanje unazad sa sve zapaljenim fitiljem asocira na odbrojavanje. Šta odbrojavate i šta slutite da će se desiti – spontano gašenje fitilja, eksplozija, implozija, vi kažite šta biste voleli da se desi i zašto?

– To jeste odbrojavanje, a ne samo asocijacija. Svi znamo na šta se odbrojavanje odnosi. Bio sam dovoljno razuman i realan pa se nisam odlučio za naslov „3, 2, 1…“ Verujem da je fitilj o kome je reč neuništiv i da će sasvim sigurno izazvati ili imploziju ili eksploziju. Koliko će ona biti razorna zavisi i od dužine odbrojavanja. Što kraće budemo brojali, biće bezbolnije za sve, pa i za one koji sa već vidljivom panikom duvaju u varnicu ne bi li je ugasili.

U knjizi su karikature koje su nastale u poslednjih pet godina a koje se tiču naše društveno-političke zbilje. Koliko vam je bilo teško da u mediju koji podrazumeva preterivanje sledite ovaj princip, budete uprkos svemu duhoviti, pogotovo imajući u vidu da je sve oko nas postalo deformisano, preterano karikaturalno u najgorem smislu te reči?

– Teško je karikirati i ismevati nekoga ko se svim silama trudi da sam sebi to radi. To jeste, svih ovih godina, moj najveći problem. Kako efikasno i duhovito preterati ako se modeli neukrotivo nadmeću i uživaju u svojoj nakaznosti? Mislim da je ovo nezabeležena situacija od kad mediji postoje. Što bi rekli – IKADA.

Da li su karikature u knjizi podeljene u određene celine i da li kada ih gledate sada možete da se setite koje su izazvale najviše pažnje, odnosno, kritika?

– Podeljene su tematski – korona, kultura, ekonomija, sport… ali zapravo sve pokrivaju samo jednu oblast – psihijatriju. I u tome je specifičnost ovog nepodnošljivog vremena u kome preživljavamo. Dok god budemo verovali da je ovo što nam se događa samo loša varijanta političkih okolnosti, koje ponekad umeju da budu i bolje, dotle ćemo biti izgubljen slučaj. Samo iskrena procena ove naše patologije i konstatacija da nikakve politike na vidiku nema i da smo u kandžama mafije i psihijatrijskih slučajeva, procena bez samoobmanjivanja i relativizacije, izvešće nas iz tunela.

Kada završite karikaturu, možete li unapred da predvidite da li će ona isprovocirati predstavnike vlasti, koje inače najčešće kritikujete, kao i oni vas, ili se desi da vas iznenade?

– Sa ovoliko iskustva koje imam, uglavnom bez problema predviđam nivo isprovociranosti vlasti. Ono što me je nekoliko puta iznenadilo su dušebrižnici za koje sam verovao da su na „našoj strani“ i njihove oštre zamerke kako sam nekom karikaturom preterao ili ugrozio nečija prava. Zaista nemam ništa protiv kritike, ali u postojećim slučajevima ili su pomenuti kritičari omašili u razumevanju fokusa karikature ili, nažalost, nisu na „našoj strani“. Pre jedno dva meseca, u NIN-u sam, uz predstavljanje ove knjige, prokomentarisao i probao da objasnim nesporazume oko nekoliko karikatura koje su uzbudile duhove.

Bliži se 15. februar, Dan državnosti Srbije, koji evocira sećanje na Sretenjski ustav, jedan od najmodernijih, najdemokratskijih i najliberalnijih ustava svog doba. Imamo li razloga da danas 2022. godine, imajući u vidu situaciju u zemlji, budemo zadovoljni ovom činjenicom?

– Kako da ne, imamo taman toliko razloga za ponos koliko i na zlatne viljuške kojima smo jeli dok je ceo današnji razvijeni svet jeo prstima. Neoprostivo kratko je trajao taj najmoderniji i najdemokratskiji ustav svog doba. Ono na šta bi trebalo da smo fokusirani je prosta činjenica da imamo praznik, Dan državnosti, a da nemamo državu!

Kako vama zvuči 1. član (odeljak) Načela iz aktuelnog Ustava “Republika Srbija je država srpskog naroda i svih građana koji u njoj žive, zasnovana na vladavini prava i socijalnoj pravdi, načelima građanske demokratije, ljudskim i manjinskim pravima i slobodama i pripadnosti evropskim principima i vrednostima”?

– Odlično zvuči! Kako rekoste da se zove ta država?

Cenjenoj publici

Tokom trajanja izložbe “10, 9, 8, 7…” zainteresovani posetioci moći da kupe printove izloženih Petričićevih karikatura s potpisom, a oni koji se možda zabrinu da nije negde preterao, ne bi bilo loše da imaju na umu ove autorove reči: “U poređenju sa katastrofama u koje nas poremećeni i neodgovorni vladari uvaljuju, nikada se nije desilo, niti će se desiti da jedan, makar i ‘zlonamerni’ karikaturista napravi bilo kakvu štetu nekoj državi ili nekom društvu. Molim cenjenu publiku da ima to u vidu kada im se učini da je neka karikatura preterana.“

Pandemijski karakter

Iz KROKODIL-ovog centra poručuju da su na izložbi Petričićeve karikaure posvećene detaljnoj analizi političke i društvene stvarnosti, koju ovaj autor prikazuje s nemilosrdno iskrenom satirom – upravo onakvom kakva ona i jeste, obeležena potpunim ukidanjem demokratskih institucija i vrednosti, diktaturom, svojevoljnom vladavinom jednog čoveka, medijskim mrakom, fašizmom, radikalnim desničarskim idejama i aktivnostima, nekompetentnim ljudima na važnim položajima, kriminalizacijom, neprihvatanjem odgovornosti za zločine počinjene u prošlosti i promovisanjem osuđenih ratnih zločinaca… „Svojim karikaturama Petričić opominje da živimo u ozbiljno obolelom vremenu te da bolest, na žalost, nije zahvatila samo naše društvo, već da ima pandemijski karakter“, ocenjuju u KROKODIL-ovom centru

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.