Foto: promo Ovih dana u medijima se kao jedna od frekventnijih tema, a da nije Kosovo i Banjska (ne znam da li je čudno ili ne što se izgleda niko u komentarisanju ove teme nije setio epske pesme „Banović Strahinja“), pojavljuje takmičenje u izboru za najbolju srpsku reč.
Iza njega, kako je već naširoko i nadugačko pisano, čak i u novinama koje su pred vama, stoji sajt Mala biblioteka čije je sedište u Londonu, gde se, pretpostavljamo, nalazi i urednik sajta Veljko Žižić. Interesovanje za sopstveni jezik i njegovo očuvanje, posebno kad ste u dijaspori, nije neobična stvar.
Ipak, ta distanca ponekad iskrivljuje perspektivu u kojoj se onda zanemare dve bitne stvari s jezikom u vezi. Prvo, on je živ, a to znači da reči unutar njega nastaju i nestaju – rađaju se i umiru, prateći ritam života nacije u okviru koje postoji, što dalje znači da ono što se tendenciozno bira kao nova reč, čak i onda kada se samo proglašava za najlepšu ili najbolju, ne vodi nužno i ka njenoj upotrebi, što će reći „oživljavanju“ u datom jeziku.
Drugi osećaj koji mnoge vara je taj da se, samim tim što im je „maternji“ jezik, smatraju dovoljno stručnim da o njemu izvode „lingvističke“ zaključke impresionističkog tipa da je nešto „rogobatno“ pa da ga stoga u jeziku ne treba ni upotrebljavati (na primer, reči koje insistiraju na rodnoj osetljivosti i ravnopravnosti).
Kako bilo, dosadašnji rezultati pomenutog takmičenja u nekim slučajevima zbilja su simpatični i dečije ljupki, pogotovo ako se u vidu ima da je sve tek igra. Reč „otkazniti“ izmislio je jedanaestogodišnjak i lepo obrazložio, a „hladovinjanje/hladovinjarenje“ njegov još mlađi drug.
Međutim, kada odrasli „objašnjavaju“ da bi zamena za reč depresija mogla da bude „duhoklonuće“, stupamo na teren ne samo jezičke nauke već i psihologije i zalazimo u pitanje značenja reči koja opisuje ozbiljnu bolest, pošast savremenog sveta.
Na terenu igre ostajemo i dalje, ako javnost demokratično, glasanjem bira „najbolju“ reč, kako je u nazivu takmičenja predočeno. S druge strane, više od igre ono postaje ako je tu i žiri sastavljen od „renomiranih pisaca, profesora, akademika“, kako reče organizator, koji pri tom nisu imenovani.
Štaviše, sve zaliči na dnevnopolitičko krojenje jezika kakvom smo prisustvovali u nedavnoj prošlosti u bliskom susedstvu. Ne izuzimajući već, naprotiv, naglašavajući ulogu medija, pa i svog sopstvenog, u svemu tome.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
