Foto: EPA-EFE/ SEBASTIEN NOGIER

Gde god da se okrenete, ugledaćete fascinantni plakat na kome jedna mlada žena sa šeširićem na glavi i kamerom u rukama stoji na leđima svog tehničara na jednoj visokoj platformi i snima film. Uzbudljivo, pasionantno, smelo! Žena na fotografiji je Anjes Varda, jedna od najvećih francuskih sineasta, a fotografija datira iz davne 1954. godine, kada je radila na svom prvom filmu.

Naravno, ovo je bio možda najbolji način da se izraze poštovanje i simpatije i oda omaž upravo preminuloj francuskoj umetnici, koja je skoro punih sedam decenija bila inkarnacija inventivnosti i kreativnosti, hrabrosti i odlučnosti, originalnosti i beskopromisnosti, kako u svojim fikcijama, tako i dokumentarnom opusu. Ona je bila jedan od pionira francuskog novog talasa i napisala je i snimila čak 36 filmova.

U Kanu su njena dela bila prikazana u raznim selekcijama osam puta, a 2015. godine je nagrađena počasnom palmom – Palmes d’honneur, za svoj ukupan kinematografski opus, kao autorka čija je dela karakterisao poseban duh, poetičnost i beskrajni humanizam.

No, uprkos tome što je Kan u znaku poslednjih priprema uoči otvaranja predstojeće fešte i što je praktično „okupiran“ filmadžijama i novinarima iz celog sveta, treba reći da se festival održava u atmosferi velike društvene napetosti i tenzije, koja traje već punih šest meseci.

Bes i bunt, kako penzionera, radnika, studenata i funkcionera, kao i upornih i istrajnih gillet jaunes, uperen protiv neoliberalne politike i najavljenih mera i reformi mladog, pretencioznog i arogantnog predsednika Makrona, ne jenjava i pitanje je i kako će se okončati. Ako tome dodate i žestoku i nemilosrdnu utakmicu za predstojeće izbore za Evropski parlament, onda Kanski festival, na koga su Francuzi inače veoma ponosni, deluje totalno apstraktno. Takoreći anahrono.

Pa šta nam nudi 72. kanska selekcija? U utakmici za Zlatnu palmu učestvovaće 19 autora, od kojih su četiri žene. Sudeći po najavama, ovo će biti festival koji će se u podjednakoj meri baviti pitanjima porodice i emocionalnim odnosima ljudi, kao i politički angažovanim temama. No, pored toga, biće tu i žanrovskih ostvarenja koja će nas odvesti u svet zombija, parazita i genetske manipulacije. Zvuči intrigantno i zastrašujuće, ali videćemo.

Naravno, Kan ne bi bio Kan bez slavnih i poznatih. Ako je prošlogodišnju selekciju karakterisalo ne prisustvo, već odsustvo velikih imena sedme umetnosti, ove godine će tu biti čitava plejada. Počev od Španca Pedra Almodovara, sa filmom „Bol i slava“, priči o melanholičnom i depresivnom reditelju koga glumi Antonio Banderas; pa kanadskog filmskog vunderkinda Ksavijer Dolana sa „Matijasom i Maksimom“ koji nam donosi intimnu priču iz svoje mladosti, do britanskog veterana Kena Louča, dvostrukog nosioca Zlatne palme, sa socijalnom dramom „Žao nam je, nedostajali ste nam“.

Biće tu i Amerikanac Terens Malik, sa svojom poslednjom dramom „Skriveni život“, koja se odvija tokom Drugog svetskog rata. Već se zna da će on postaviti jedan rekord na ovogodišnjem festivalu. Naime, njegov film je ubedljivo najduži – traje više od puna tri časa! Braća Darden, dvostruki kanski laureati, stižu na festival sa „Ahmedom“, storijom o radikalizaciji jednog mladog Belgijanca islamskom religijom. Južnokorejski sineasta, autor „Oksja“-e – Bong Joon Ho, predstaviće se psihološkim trilerom „Parazit“.

Tema italijanske mafije će opet biti na meniju, budući da se njom bavi slavni italijanski sineasta Marko Belokijo. Brazilac Kleber Mendosa Filho predstaviće misterioznog „Noćnog sokola“, a Palestinac Elia Sulejman, koga dugo nije bilo u Kanu, dolazi sa filmom „To mora da je raj!“

„Jezero divljih guski“, kineskog reditelja Guao Yinan-a, o jednoj biciklističkoj bandi koja naleće na ženu u beznadežnoj situaciji, zvuči intrigantno, tim više ako se zna da je on autor dela „Crni ugalj, tanak led“, za koga je osvojio Zlatnog medveda u Berlinu. Zagonetni rumunski reditelj Korneliju Porumboju vraća se u Kan sa filmom „Zvizdači“ koji je po svemu sudeći krimi, crna drama, sa komičnim obrtom.

Pored njih biće tu i dva Francuza – Ladj Ly, poreklom iz Malija, koji dolazi sa „Jadnicima“, dramom o nemirima u pariskim predgrađima 2005. i Arno Desplechin, sa, čini se, zapaljivim policijskim trilerom „Roubaih – jedna svetlost“. Listu konačno upotpunjuje i delo još jednog Amerikanca – Ira Sachs, koji stiže sa porodičnom sagom „Frankie“, a ona se dešava u Portugalu, sa Izabel Iper u naslovnoj roli.

Što se tiče zastupljenosti žena reditelja u zvaničnoj selekciji, može se reći da je njihovo prisustvo i dalje skromno. Ove godine četiri žene će se boriti za Zlatnu palmu – Austrijanka Jessica Hausner, sa SF dramom „Mali Đo“, pričom o genetskoj manipulaciji; Francuskinja Celine Sciamma, sa „Portretom mlade žene koja gori“, storijom o ženi koja se, napustivši manastir, prepustila žaru ljubavne avanture; Senegalke Mati Diop, sa „Atlantikom“, portretom svakodnevnog života savremene Afrikanke; i četvrta, Francuskinja Justine Triet, sa „Sybille“, psihološkim trilerom. Pored njih, ove godine će biti još devet žena sineasta čija će dela biti prikazana u propratnim smotrama festivala, tako da će ih ukupno biti 13.

Pored Belokija, Louča, Dardena i dr. iz zvanične, stara garda će biti zastupljena i u propratnim selekcijama. Tako će 81-godišnji Klod Leluš, nakon više od pet decenija, prikazati „Najbolje godine života“, nastavak njegovog kultnog filma „Jedan čovek, jedna žena“, u kome opet igraju Anuk Eme i Žan Luj Trantinjan, sada već u poznim godinama. Biće tu i Verner Hercog sa „Porodičnom romansom“, kao i Ejbel Ferara sa „Tommasom“.

Iako se do zadnjeg trenutka nije znalo da li će Tarantinov poslednji film „Dogodilo se jednom… u Holivudu“, biti završen do početka festivala, sada se sa sigurnošću zna da će činiti deo zvanične selekcije. Nakon višenedeljne danonoćne montaže, on je uspeo da ga završi i u Kan stiže sa delom koje je neka vrsta ljubavnog pisma Holivudu njegovog detinjstva, rok muzici s kraja šezdesetih i omaž filmskoj umetnosti. Sa ekipom proslavljenih glumaca – Leonardom di Kaprijem, Bredom Pitom i Margot Robi.

Pored Tarantina, u poslednjem trenutku u selekciju je uvršten i film „Mektub, moja ljubav: Intermeco“, Abbdelatif Kesise-a. Tako se ovaj francusko-tuniski reditelj vraća u Kan šest godina nakon što je osvojio Zlatnu palmu za „Plavo je najtoplija boja“, ali ovoga puta sa portretom francuske omladine 90-ih godina. Što se tiče dela dva druga velikana filma – „Istina“ Japanca Kore Ede i „Ad Astra“, Amerikanca DŽejmsa Greja, koja je trebalo da se nađu u ovogodišnjoj selekciji, ona će nažalost izostati, budući da nisu bila dovršena na vreme, tako da će verovatno sačekati festival u Veneciji.

No, zato će Elton DŽon biti prisutan na premijeri filma posvećenog njegovom životu – „Rocketman“, a Silvester Stalone će svečano predstaviti „Ramba V“. Počasna Zlatna palma će na ovom, 72. Kanskom festivalu, biti dodeljena Alenu Delonu, za njegov ukupan glumački opus.

Troje eminentnih svetskih sineasta će voditi žirije ovogodišnjih kanskih programa – zvaničnu selekciju Meksikanac Alehandro Gonzales Injaritu; Izvestan pogled – Libanka Nadin Labaki, a takmičenje kratkometražnih filmova Francuskinja Kler Denis. Teško da se može bolje!

Čast da večeras otvori 72. Kanski filmski festival pripala je starom znancu i miljeniku Kana DŽimu DŽarmušu, i to sa komedijom „Mrtvi ne umiru“, koja nam dovodi zombije na Kroazetu! Kan je tako pokazao da je uvek nepredvidiv. Zato nam ne preostaje ništa drugo već da se blagovremeno pripremimo za invaziju zombija! Pa ko preživi!

Povezani tekstovi