Foto: NišvilNije decentralizacija kada kulturni događaji iz Beograda, kojih je inače mnogo, dođu u takozvanu provinciju, već kada najbolje iz te provincije dođe u Beograd.
To je jedini ispravni smer, tvrdi Ivan Blagojević, direktor internacionalnog džez festivala Nišvil, koji 2. decembra, u velikoj sali Sava centra, organizuje muzički hepening „Najbolje sa Nišvila“ (The best of Nišville).
Te večeri će ovakvoj decentralizaciji prioritetno „doprineti“ francuski bend Džipsi kings, hedlajner ovogodišnjeg Nišvila, čija se muzika opisuje i kao „mesto gde se španski flamenko i romska rapsodija susreće sa salsa fankom“, a koji će imati celovečernji koncert. Pre njihovog nastupa, sviraće Eyot, koji mnogi označavaju kao najbolji srpski džez sastav u međunarodnim okvirima, kao i Nišville Big Band, koji je za samo godinu i po dana postojanja imao zapažene nastupe na džez festivalima u Srbiji i Bugarskoj, kao i nekoliko samostalnih koncerata. Eyot je, inače, svoj prvi veliki koncert imao na Nišvilu, a Nišville Big Band je formiran početkom 2017. godine, na inicijativu Nišvila.
– Na ovaj način pokušavamo da napravimo tradiciju, da najbolje izvođače sa Nišvila „izvezemo“ u Beograd, Sofiju i Skoplje, odakle inače na naš festival dolazi najviše posetilaca. To je prilika da Nišvil posete i ministri, poslanici i drugi funkcioneri, kako bi lično videli i čuli šta ovaj festival nudi, te ga konačno „uvrstili“ u državni budžet, umesto da ga „teraju“ da svake godine konkuriše za sredstva, pa ih nekada dobije, a nekada čak i ne. Britanski Gardijan je uvrstio Nišvil u prvih deset džez festivala u Evropi, te je vreme da on ima bar približno isti status i u Srbiji – kaže direktor Blagojević.
On kaže da festival planira da, ukoliko bude finansijski sagledan na pravi način, već od sledećeg proleća organizuje koncerte na centralnim trgovima evropskih gradova do kojih postoje linije sa niškog aerodroma, kao što su Berlin, Beč, Milano ili Bratislava. Biće to dobra promocija kulturnog turizma, veruje.
Blagojević precizira da će se na koncertu u Sava centru, Pako Baliardo, osnivač Džipsi kingsa, pojaviti sa statuetom Šabana Bajramovića, koju je inače taj bend dobio kao Nišvilovu nagradu za „fuziju džeza sa ostalim muzičkim pravcima“. Džipsi kingsi će Bajramoviću posvetiti nekoliko pesama, među kojima će biti i njegova originalna kompozicija „Đeli Mara po vašari“, koju je Goran Bregović kasnije zaštitio pod imenom „Mesečina“. Šabanu u čast izvešće i numeru „My way“.
– Džipsi kingsi su bili grupa koju je Šaban veoma voleo, a „My way“ mu je bila jedna od omiljenih pesama. Šaban ju je preveo na romski jezik, uvežbavali smo je sa klasičnim džez bendom u Nišvil radiju, uz nekoliko drugih džez standarda, a sve u nameri da snimimo album sa autentičnim romskim džezom. On je tada već bio bolestan i taj album nikada nije završen. Ali, Šaban je pričao da bi voleo da je on napisao tu pesmu, a inače je bio ubeđen da ju je komponovao Frenk Sinatra, koji je izvodi – rekao je Blagojević.
Specijalni gost na ovo muzičkom događaju biće jedna od legendi srpskog i jugoslovenskog džeza, dugogodišnji dirigent Big Benda RTB – Vojislav Bubiša Simić. Nišville big bend će izvesti njegove aranžmane starogradskih pesama za veliki džez orkestar, a Bubiša će biti pozvan da diriguje svoju kompoziciju „Pozdrav Kauntu Bejziju“, koju je Big bend Radio Beograda izvodio 1958. godine na festivalu u Juan Les Pinsu, kada je proglašen najboljim velikim džez orkestrom u Evropi.
Nišvil je, inače, poslednji put organizovao koncert u Sava centru pre deset godina. Tada su na koncertu „Prijatelji Šabanu“, koji je podržalo Ministarstvo kulture, nastupili Esma Redžepova, Misteriozni glasovi Bugarske, Zoran Predin, Dado Topić, Crne mambe. Na kraju je više desetina učesnika otpevalo pesmu „Đelem, đelem“, koja je u izvođenju Bajramovića proglašena za himnu svih Roma sveta. Bajramović, koji se smatra „kraljem romske muzike“ i jednim od najpoznatijih romskih kompozitora i pevača, umro je 8. juna te godine.
„Meka moć“ Šabana Bajramovića
Na koncertu Džipsi kingsa snimaće se i završni kadrovi filma o Šabanu Bajramoviću, reditelja Željka Mirkovića, koji će, prema najavama Nišvila, emitovati jedna od najvećih svetskih TV stanica za dokumentarne filmove.
Tokom svih prethodnih izdanja Nišvila, reditelj Mirković, koji je inače rođen u Nišu, nosilac je 53 internacionalne nagrade i kandidature za Oskara, a i predavač je na američkom univerzitetu, snimao je sa svojom ekipom nastupe i izjave o Šabanovoj muzici dobitnika Nišvilovog Gran prija „Šaban Bajramović“, među kojima su bili i Solomon Bark, Bluz Bradersi, Kendi Dalfer, Inkognito, Alfa Blondi i drugi.
Mirković je kazao da su Šaban i popularnost njegove muzike primer takozvane „meke moći“ i širenja pozitivne slike o šarmu jednog naroda, najavljujući da će osim filma uraditi i seriju od deset epizoda, na sličan način kako je to uradio sa svojim poslednjim filmom „Teslin narod“.
Program i u holu
Tokom pauza i neposredno pred početak programa, publika će u holu moći da čuje „Youth Nišville Orchestra“ koji čine niški učesnici „SaNiTi Youth Jazz Projekta!“, koji je ovog leta i jeseni okupio mlade muzičare iz Sarajeva, Niša i Tirane, a podržan je od Regionalne kancelarije za saradnju mladih (RYCO), kao i niški sastav „Jayus Jazz“, koji će otvoriti Nišvil sledeće godine.
U holu Sava centra biće organizovana izložba radova sa umetničke kolonije Nišvilla – „Art to go jazzy“, kao i prezentaciju strip radova nastalih tokom programa Nišvila „Striporama 2018“, među kojima su i radovi jednog od crtača Supermena i Betmena – Viktora Bogdanoviča.
Za četvrt veka nijedan ministar kulture nije posetio Nišvil
Pozive da prisustvuju ovom programu u Sava centru Nišvil je uputio i diplomatskom koru, koji je „izrazio i najveće interesovanje za ovaj događaj“. Blagojević ne očekuje da koncertu prisustvuje ministar kulture Vladan Vukosavljević, koji je, kako kaže, u to vreme u inostranstvu. Nijedan ministar kulture do sada nije posetio Nišvil u njegovom „rodnom“ Nišu. Ovaj festival je, inače, ove godine obeležio 24. izdanje pod tim imenom, a 35. od nastanka niškog džez festivala na koji se naslanja.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
