Egon Savin: Pošteni ljudi nemoćni su pred pohlepnom najezdom

U tri premijerne večeri (30. i 31. jula i 1. avgusta), uz veliku pažnju medija, ova koprodukcija Crnogorskog narodnog pozorišta u Podgorici i Centra za kulturu Tivat, ispraćena je ovacijama publike na 18. Purgatorijama, međunarodnom Festivalu mediteranskog teatra u Tivtu.

Ova inscenacija „Pokojnika“ utoliko je zanimljivija što se Nušić decenijama nije igrao na crnogorskim scenama.

Najavljujući premijeru i razloge zbog kojih smatra važnim da upravo ova Nušićeva drama bude pred publikom, Egon Savin rekao je kako je trka za profitima neprikosnovena i pod zaštitom je vlasti.

– Slučaj Pavla Marića, glavnog junaka „Pokojnika“, otkriva gorku istinu o savremenim pojavama i nemoći poštenih ljudi da se odbrane pred pohlepnom najezdom. U ovoj komediji Nušić je direktno naslikao spregu vlasti sa kriminalom, kao što je otvoreno prikazao policijsko nasilje nad građanskim pravima i slobodom ličnosti. Slika društva u kojem je zakon – bezakonje i pljačka, u „Pokojniku“ je lišena one nušićevske veselosti i razigranosti. U satiričnom tonu, prepunom gorčine, komična slika mentaliteta zamenjena je ovde sumornom slikom i oporim razrešenjem bez perspektive. Zato je satiričko značenje „Pokojnika“ potpuno i veoma efektno – objasnio je Savin, koji je u Crnoj Gori već odavno domaći reditelj.

U razgovoru za Danas, jedan od naših najvažnijih pozorišnih stvaralaca, kaže da je radnju „Pokojnika“ smestio u Podgoricu, 1930. godine, što ovom komadu daje i jednu novu dimenziju.

Više od dve decenije imate dobru „konekciju“ sa crnogorskom publikom, vaše predstave “Oblomov”, “Zločin i kazna”, “Nigdje nikog nemam”… koje ste režirali u CNP, neke su od najdugovečnijih na ovoj sceni. Koliko vam je značajna saradnja sa mediteranskim festivalom Purgatorije?

– Tivat je jedini grad na crnogorskom primorju koji ima funkcionalnu pozorišnu zgradu, tu je moguće raditi složene predstave. Ima i dve otvorene scene namenjene igranju pozorišnih predstava, koncerata… Tivat ima i publiku koja voli i razume pozorište. Najzad, Tivat ima dovoljno prihoda od turizma da može finansirati i veće pozorišne projekte. Tamo je zaista zadovoljstvo raditi.

Premijera „Pokojnika“ u Podgorici 8. oktobra, otvoriće novu sezonu u crnogorskom nacionalnom teatru. Koliko je u crnogorskoj kulturnoj javnosti poznato da je upravo Nušić 1907. pisao elaborat Knjazu Nikoli za osnivanje CNP na Cetinju?

– Iako dugo nije igran, Nušić je jedan od omiljenih pisaca u Crnoj Gori. Malo koji dramski pisac daje toliko nadahnutog materijala za režiju i glumu. A ako se uspešno postavi, pravo je zadovoljstvo igrati i gledati Nušića. Pisao je pre stotinu godina, ali njegovo delo je neprolazno. Ništa bitno ne prolazi i ne menja se u našem svetu dok čitate ili gledate Nušića. On je aktuelniji, zabavniji i otrovniji od većine savremenih pisaca. A što se tiče CNP, ono danas ima odličan ansambl, organizaciju, tehniku… Svojevremeno, CNP je uz pomoć gostujućih reditelja, scenografa, kostimografa i značajnih glumaca bar desetak godina bio najbolje pozorište u regionu. Branislav Žaga Mićunović, tadašnji upravnik, za kratko vreme uspeo je da napravi kulturni i pozorišni centar u kojem su se okupljali i radili najznačajniji pozorišni umetnici Jugoslavije. CNP je i danas otvoreno pozorište, primaju nove mlade glumce, radi se motivisano, bez poteškoća, za razliku od situacije u beogradskim pozorištima. Kod nas su proces proba i igranje predstava postali gotovo nemogući. Beogradska pozorišta desetkovana su mnogobrojnim angažmanima zaposlenih glumaca na TV serijama i filmovima.

Za razliku od drama „Tako je moralo biti“ i „Pučina“, koje na satiričan i duhovit način govore o našem mentalitetu, malograđanskoj svesti, licemerju, mazohizmu… „Pokojnik“ direktno prikazuje bezakonje i korupciju na kojima odvajkada počivaju naša društva. Koliko je danas jaka ta sprega vlasti sa pljačkom i kriminalom, o kojoj Nušić govori?

– Pokojnik je oštra i gorka satira o sudbini uspešnog i uzornog građanina u našem društvu i njegovih bližnjih, koji ga opljačkaju i sahrane, a sve u dogovoru sa ljudima iz vlasti, jer u pitanju su milioni. U Pokojniku nema srećnog kraja. Više od savremenog i aktuelnog. Pokojnik je komad o večnoj zavisti i pohlepi, o nepromenjivosti mentaliteta balkanskog čoveka, ali i Evropljanina. Pokojnik je društvena komedija puna gorčine zaodenuta ironijom.

Pored priče o opljačkanom intelektualcu, Nušić u ovoj drami prvi put otvoreno prikazuje policijsko nasilje nad građanskim pravima i slobodom ličnosti. Koliko i taj momenat, danas i dalje vrlo aktuelan kod nas, fokusirate u vašoj predstavi?

– Nušić reditelje i glumce lako zavede na pogrešan trag. Preteranost, banalnost, površnost, ilustrativnost, savremene političke aluzije, naivnost, usiljena smešnost… opasnosti su koje nije lako izbeći pri postavci Nušića. Ja sam dugo tražio adekvatan pozorišni izraz i oblikovao karikature našeg podneblja u ekspresionističkom stilu. Nadam se, ubedljivo i ujednačeno. Napravili smo sažetu, oštru i duhovitu predstavu. Gorku a pitku. Baš onako kako volim.

U poslednjem intervjuu koji je dao u bolnici, baš povodom premijere Pokojnika, Nušić je rekao da ne veruje da će on doživeti uspeh komedije Dr, na kojoj se publika grohotom smeje. „Ako i bude smeha, biće on gorak i krt“, izjavio je tada Nušić. Koliko smo i danas spremni da se prepoznamo u tom nušićevskom ogledalu, koje nam ukazuju da svaki tragični politički i društveni apsurd koji živimo počinje najpre od nas samih?

– Umesto odgovora, citiraću Nušića: “U mislima svaki je čovek više ili manje nemoralan, samo moralom korigovani i kontrolisani postupci čine ga moralnim. U mislima, svaki od nas bi mogao da prevari ženu, da zahvati u tuđe dobro, da nekoga dobro izmlati ili da falsifikuje dokument. Naravno, sve to pri snažnoj volji i u uređenim prilikama, ostaje samo u mislima. Pa ipak, i takva, ova mogućnost sagrešenja u nama stvara nelagodnost, mučninu u čoveku koje ovaj ipak želi da se otarasi. I vidite, ja mislim da publika očekuje da joj ja u tome pomognem. Na koji način? Time što ću sve te njine skrivene i neostvarene grehe javno prikazati – na drugima. I to na komičan način. Tako da publika misli da oni nisu nemoralni uopšte. Takvo jedno osvetljavanje dela iz perspektive jedne neuredne društvene situacije oslobađa publiku neugodnosti potencijalnih grešnika i prestupnika, i izaziva u njoj smeh olakšanja. Važno je međutim da ta nemoralna dela moraju biti ona koja zaista postoje u društvu, oko nas, više nad nama, u vazduhu… U isti mah, ta dela ne smeju biti vezana samo za ovaj trenutak, nego su se mogla desiti uvek i svuda. Treba da su vezana za čoveka i njegovu narav, u prošlosti, u sadašnjosti i budućnosti”.

Konzervativizam ovdašnjih “intelektualaca”

Nušić je, kako je i sam isticao, bio utemeljivač naše građanske drame početkom 20. veka. Danas je jasno da njegov rad na drami ne zaostaje za njegovim komediografskim radom. Tačno je da su njegove drame iz građanskog života brzo pale u zaborav i ustupile mesto isključivom igranju komedija. Po mom mišljenju, više je razloga za to. Prvi je ukus beogradske publike koja je uvek iznad svega volela smeh u pozorištu, više-manje duhovitu igru glumaca često na granici dobrog ukusa.. Drugo, odsustvo značajnih reditelja-autora u to vreme. Sve do Branka Gavele nije bilo reditelja koji bi mogao da napravi dobru adaptaciju i analitičnu režiju. Tek su predstave JDP otkrile stvarni potencijal ovog našeg pisca. „Ožalošćena porodica“ u režiji Mate Miloševića, „Mister dolar“ u režiji Miroslava Belovića i Pučina Dejana MIjača, to su bili zvezdani trenuci srpskog pozorišta. Zatim, Srbija u Nušićevo vreme nije imala nijednog pozorišnog kritičara koji je razumeo pozorište. Ni za jednu svoju dramu Nušić nije dobio pozitivnu kritiku. Naša tadašnja nadmena i bahata kritika nije volela čak ni njegove komedije. Pisali su isključivo negativno. To je nepojmljiva ograničenost i konzervativizam naših intelektualaca i tzv. poznavalaca pozorišta. Nušić je pozorišni genije, budućnost našeg pozorišta pripada prvenstveno njemu.
U nekoj gradaciji, ja koristim svaku priliku da skrenem pažnju javnosti na činjenicu da već decenijama Beograd nije dobio novo pozorište. Dvomilionski grad sa pet pozorišta za odrasle je isuviše malo. Imamo komediografiju dostojnu najvećih kultura, a nemamo pozorište Srpska komedija – Branislav Nušić. Tu bismo igrali, naravno, i Steriju, i Aleksandra Popovića, kao i naše savremene pisce komedija.

Autorski tim

Pored režije, Egon Savin potpisuje i adaptaciju teksta „Pokojnik“, a Nušićeve junake igraju: Marko Baćović, Bojan Dimitrijević, Branka Otašević, Goran Vujović, Aleksandar Radulović, Lazar Dragojević, Slavko Kalezić, Slobodan Marunović, Stevan Vuković, Dejan Ivanić, Stevan Radusinović, Radmila Božović, Jadranka Mamić, Dragan Račić i Slobodan Vujadinović.

U autorskom timu predstave su i scenografkinja Vesna Popović, kostimografkinja Jelena Stokuća, asistentkinja reditelja Radmila Božović, kao i Gordana Bulatović (asistentkinja kostimografkinje), Dubravka Drakić (scenski govor), Gordana Smodlaka (organizatorka), i Nela Otašević (izvršna producentkinja).