Aca Seltik: Egzistencija ljudi koji žive od koncerata je dovedena u pitanje 1Foto: Miroslav Dragojevic

Nisam medicinski radnik da bih mogao da bilo šta komentarišem sa te tačke gledišta, ali sama podeljenost unutar „struke“ mi govori da tu niko, realno, pojma nema kolika je stvarna, realna, opasnost od širenja virusa, a o mutacijama da i ne govorimo. Ipak, ako pretpostavimo da opasnost bilo koje vrste, ma koliko mala bila, postoji, onda je i logično da se „masovke“ odlože – to za Danas kaže Aleksandar Petrović – Aca Seltik, frontmen grupe Orthodox Celts, čiji je koncert, po drugi put, zbog epidemije virusa kovid 19 otkazan.

Naime, u skladu sa najnovijim razvojem epidemiološke situacije i strogim ograničenjem okupljanja festival Beer Garden 2020, koji je 3. jula trebalo da otvori upravo sastav Orthodox Celts je odložen, dok se ne steknu uslovi za bezbedno održavanje koncerata.

Seltik u intervjuu, između ostalog, otkriva zašto je novonastala situacija „predvorje pakla“ za rokenrol, kakva budućnost očekuje muzičku industriju, koliki procenat našeg DNK je keltski, kako je FK Seltik nahranio decu Glazgova, ali i šta su „Kelti“ kuvali tokom karantina.

– Dogodilo se nešto izuzetno lepo. Kuvali smo! I to bukvalno. I skuvali naše kraft pivo u saradnji sa ljudima iz „Gvinta“. „Orthodox Celts Irish Red“! Eto, to je naš mali doprinos privredi – ukazao je Petrović.

* Ljudi su se obradovali najavljenim koncertima i ponovnom vraćanju života na sceni, međutim, vratili smo se na staro. Kakvi su komentari vaših fanova i kolega muzičara?

– Razočaranje je veliko. Nesumnjivo je da imamo „balon“ koji se i dalje puni vazduhom, ali je pitanje koliko može da izdrži pre pucanja. Nije ovo sredina XX veka pa da osnovni izvor finansija budu nosači zvuka. Ljudi žive od koncerata, bukvalno. Ovde su u pitanju, s jedne strane, egzistencija ljudi koji se profesionalno bave muzikom ili bilo kojom vrstom umetnosti i, s druge strane, ventil koji je preko potreban ovom izmučenom narodu, da izbaci iz sebe tu ogromnu količinu napetosti koja, hteli mi to da priznamo ili ne, izuzetno utiče na svakoga od nas, a pod ovim „nas“ podrazumevam kompletno građanstvo, ali i na ono što zovemo zdravlje nacije.

* Šta mislite, da li ćemo od sada pa ubuduće na svirke ići sa maskama i rukavicama, a u šutke ulaziti sa „socijalnom distancom“?

– Ja stvarno ne mogu ni da zamislim da mi na bini sviramo „The Celts Strike Again“, a da publika mlati ručicama po vazduhu ko na „pjesmi Mediterana“. To, jednostavno, nije to. Mislim da je ovo predvorje pakla za klasično poimanje pojmova „Rokenrol“ i „koncert“, a posebno kad su ta dva pojma u istoj rečenici.

* Opšte sagledavši trenutno društvo, kako vam se čini situacija? I kakvu budućnost, a posebno povodom muzičke industrije i svih onih koji imaju moć da okupe velike mase, sada možemo da očekujemo?

– „I Wish You The Very Worst“ i „Run To The Hills“ u kombinaciji!

* Koja je uloga umetnika, muzičara i rokenrola u ovakvom svetu?

– Pitanje je kakva je uloga rokenrola u 21. veku uopšte. Postoji ona tvrdnja da je rokenrolu istekao rok trajanja i da je on vredeo onoliko koliko je bio zloupotrebljavan u političke ili politikantske, što više volim da kažem, svrhe, u prethodnom periodu. Neki drugi su sada u žiži pa bi mogli oni malo da se iskažu, a ne da se na sirote rokere baca pošast da mi moramo da spasavamo svet. Ok, ne bežim od toga, ako treba može, ali u tom slučaju nema nazad. Radim beskompromisno i ne razmišljam da li ću nekoga poljuljkati na reakciju. Ono što pevam to sam ja, svaka reč i ton su moji. Ako ti otpevam kao u „Far away“ da sam ti daleko i da ću se vratiti, budi siguran da ću se vratiti. I to je ono zbog čega nam ljudi veruju.

* Strahujemo za budućnost zbog novonastale situacije, a s druge strane, često čujemo da je naše društvo – društvo zaborava. Kako da uskladimo situaciju, a da ne izgubimo i jedno i drugo?

– Mediji su najodgovorniji za sve i tu apsolutno nemam dilemu. Kultura sećanja se čuva i neguje kroz medije. Ako non-stop ne podsećate ljude na ono negativno, očekujte da će prva sledeća generacija to da zaboravi, jer se ona rodila posle bombardovanja, posle svih ratova u bivšoj Jugoslaviji, a da ne pominjem Drugi svetski rat… Ta generacija nema pojma ni šta se dešavalo, ni kako se dešavalo. Istorija i mediji je nešto što kroji budućnost. Ukoliko tu nemamo jasnu sliku kuda idemo, bojim se da ćemo biti u problemu, ako već i nismo.

* Za kraj, da pređemo na sport i razonodu. Poznat si kao Aca Seltik, a i većina članova „Keltsa“ navija za FK Seltik. Koja je veza između muzike i sporta?

– Preko sporta sam došao do muzike. Prvo je bio Seltik pa tek onda muzika. Ipak, to su nerazdvojne stvari bar u ovom slučaju. Kao što je kada kažeš Srbija, negde u svetu prva asocijacija FK Crvena zvezda, koliko god, ja navijao za neki drugi klub ili ne. Kad kažeš Irska, pomislićeš na Seltik, ali tu stoji paradoks druge vrste, Seltik nije irski klub nego škotski. Najveća vrednost cele priče je u tome, kad objašnjavaš ljudima tu irsko-keltsku priču, što shvatiš da nije vezana samo za Irsku nego je mnogo šira. Mi (Srbi) smo delom Kelti i genetski i faktički, a protiv nauke nemaš argumente. Ako je verovati istraživanjima, mi smo petinu našeg DNK sklopa Kelti.

* Sport je nekada usko vezan i za politiku, kako doživljavate zloupotrebu sporta?

– Nisam bio na domaćoj utakmici ne pamtim, niti planiram. Možda odem na OFK-u dok su još u nižim ligama, ali prvoligaški domaći fudbal me uopšte ne zanima od momenta, koji je bio prelomna tačka – kada je ispaljena raketa sa južne tribine na severnu. Od tog trenutka ja nemam nameru da se pojavim na stadionu. S druge strane, imam veliku sreću da je moj klub – Selitik nastao na osnovama humanizma, kao klub koji je osnovan da bi se igrale utakmice od kojih bi se ostvarivao prihod za gladnu decu Glazgova. Kad to uzemte u obzir shvatite da nije sve u loptanju, već ima nečega iza toga i zato je ova moja vizija fubala mnogo veća od teranja lopte po terenu.

Mrzim podilaženje publici

– Novi materijal kod nas se stvara polako i studiozno, nešto i jesmo izmaštali, ali nismo ništa snimali. I izuzetno sam ponosan na to što nismo kao svi drugi i što nismo onako krajnje patetično iskoristili situaciju pa se na silu slikali po kućama, pravili onlajn probe i objavljivali bilo kakve zapise tipa „vidite šta mi radimo dok korona divlja“. Mrzim, i uvek ću mrzeti to podilaženje publici i otkrivanje intime bilo koje vrste na društvenim mrežama i razvlačenje po medijima zarad sticanja jeftine popularnosti – konstatuje Petrović upitan da li su za vreme karantina nešto novo od muzike snimali.

Podržite nas članstvom u Klubu čitalaca Danasa

U vreme opšte tabloidizacije, senzacionalizma i komercijalizacije medija, duže od dve decenije istrajavamo na principima profesionalnog i etičkog novinarstva. Bili smo zabranjivani i prozivani, nijedna vlast nije bila blagonaklona prema kritici, ali nas ništa nije sprečilo da vas svakodnevno objektivno informišemo. Zato želimo da se oslonimo na vas.

Članstvom u Klubu čitalaca Danasa za 799 dinara mesečno pomažete nam da ostanemo samostalni i dosledni novinarstvu u kakvo verujemo, a vi na mejl svako veče dobijate PDF sutrašnjeg broja Danas.