Elton Džon i 50 godina albuma „Here and There”: Dva koncerta, jedan Lenonov povratak i živi snimak najveće rok zvezde sedamdesetih

Za razliku od albuma „Goodbye Yellow Brick Road”, „Captain Fantastic and the Brown Dirt Cowboy” ili „Honky Château”, „Here and There” nikada nije imao status velikog studijskog spomenika jedne karijere. Ipak, upravo zbog toga je poseban: to je album koji ne pokušava da objasni mit o Eltonu Džonu, već ga hvata u trenutku kada se taj mit dešavao pred publikom.

„Here and There” je live album sastavljen od dva koncerta iz 1974. godine. „Here” označava London, odnosno nastup u Rojal festival holu, dok je „There” Njujork, odnosno Medison skver garden. Već sam naslov albuma deluje jednostavno, gotovo usputno, ali iza njega stoji vrlo jasna ideja: Prikazati Eltona Džona na obe strane Atlantika, u trenutku kada je bio jedna od najvećih muzičkih zvezda na svetu.

Album je objavljen 1976. godine, ali materijal na njemu potiče iz 1974, iz jednog od najvažnijih perioda njegove karijere. Elton Džon tada više nije bio samo britanski kantautor koji je osvojio Ameriku pesmom „Your Song”. Bio je globalna rock i pop senzacija, autor koji je spajao klavir, glam-rock, baladu, soul, gospel, country i pozorišni spektakl. U prvoj polovini sedamdesetih gotovo svaka nova ploča donosila je nove hitove, a koncerti su postajali sve veći, glasniji i teatralniji.

Elton Džon, rođen kao Redžinald Kenet Dvajt 25. marta 1947. u Engleskoj, već je kao dete pokazao ogroman talenat za klavir. Sa 11 godina dobio je stipendiju za Kraljevsku muzičku akademiju, ali njegov put nije vodio ka klasičnoj karijeri, već ka popularnoj muzici.

Ključni trenutak dogodio se kada je upoznao tekstopisca Bernija Topina, sa kojim je izgradio jedno od najdugovečnijih i najuspešnijih autorskih partnerstava u istoriji moderne muzike. Elton je pisao muziku, Berni tekstove, a iz te saradnje nastale su pesme koje su definisale decenije: „Your Song”, „Rocket Man”, „Tiny Dancer”, „Candle in the Wind”, „Daniel”, „Goodbye Yellow Brick Road”, „Don’t Let the Sun Go Down on Me” i mnoge druge.

Do trenutka kada su snimci za „Here and There” nastali, Elton je već imao niz velikih albuma iza sebe. „Honky Château” iz 1972. doneo je „Rocket Man”, „Don’t Shoot Me I’m Only the Piano Player” hit „Crocodile Rock”, a dvostruki album „Goodbye Yellow Brick Road” iz 1973. pretvorio ga je u jednu od centralnih figura svetske pop kulture. Samo godinu kasnije objavljena je i kompilacija „Greatest Hits”, koja je dodatno učvrstila njegov status. U tom kontekstu, „Here and There” nije bio pokušaj da se probije na tržište, već dokument umetnika koji je već bio na vrhu.

Posebno je važan podatak da je „Here and There” bio drugi live album Eltona Džona. Prvi, „17-11-70”, objavljen je 1971. godine i prikazivao ga je u znatno sirovijem, trio izdanju. „Here and There” dolazi iz druge faze: Elton je tada već imao razvijen bend, veliki katalog, ogromnu publiku i scenski identitet koji je podrazumevao šljokice, naočare, kostime, humor, virtuoznost i sposobnost da publiku za nekoliko minuta prebaci iz intimne balade u euforični rock spektakl.

Londonski deo albuma snimljen je u Rojal festival holu 18. maja 1974. godine. Taj segment predstavlja nešto smireniju, elegantniju stranu Eltona Džona. Na proširenom izdanju čuju se pesme poput „Skyline Pigeon”, „Border Song”, „Take Me to the Pilot”, „Country Comfort”, „Love Song”, „Burn Down the Mission”, „Honky Cat”, „Crocodile Rock”, „Candle in the Wind”, „Your Song” i „Saturday Night’s Alright for Fighting”. To je Elton koji se još jasno oslanja na kantautorsku tradiciju, ali već ima snagu izvođača koji ume da koncert pretvori u zajedničko slavlje.

Njujorški deo snimljen je 28. novembra 1974. u Medison skver gardenu, na Dan zahvalnosti. Taj koncert je istorijski značajan iz jednog velikog razloga: na njemu se Eltonu Džonu pridružio Džon Lenon. To je bio poslednji veliki koncertni nastup Džona Lenona u njegovom životu, što albumu „Here and There” daje dodatnu težinu koju u trenutku originalnog objavljivanja nije imao u punoj meri.

Priča o tom nastupu danas zvuči gotovo filmski. Elton Džon je 1974. gostovao na Lenonovom singlu „Whatever Gets You Thru the Night”, svirajući i pevajući prateće vokale. Elton je verovao da pesma ima potencijal da dođe do prvog mesta u Americi, dok je Lenon bio skeptičniji. Navodno su se dogovorili da će, ako singl zaista postane broj jedan, Lenon izaći sa Eltonom na scenu. Pesma je zaista stigla do vrha američke liste, pa je Lenon morao da ispuni obećanje.

Na koncertu u Medison skver gardenu Lenon je sa Eltonom izveo „Whatever Gets You Thru the Night”, zatim „Lucy in the Sky with Diamonds” i „I Saw Her Standing There”. Posebno je zanimljivo što je Lenon za poslednju pesmu izabrao klasik Bitlsa koji je u originalu pre svega pevao Pol Makartni. Za publiku u dvorani to je bio šokantan i emotivan trenutak: jedan od Bitlsa, koji se retko pojavljivao na velikim scenama posle raspada grupe, iznenada je stajao pred njima u Njujorku.

Taj nastup imao je i privatni epilog. U publici je bila Joko Ono, od koje je Lenon tada bio razdvojen. Posle koncerta njih dvoje su se sreli iza scene, a kasnije su obnovili odnos. Naredne godine rođen je njihov sin Šon. Zbog toga se koncert iz 1974. često pominje ne samo kao Lenonov poslednji veliki javni nastup, već i kao trenutak koji je imao lični značaj u njegovom životu.

Zanimljivo je, međutim, da se Lenonove tri pesme nisu nalazile na originalnom izdanju albuma u punom obliku kao što ih danas poznaje publika kroz kasnije reizdanje. Prošireno CD izdanje iz 1995. godine vratilo je veći deo materijala i učinilo „Here and There” mnogo važnijim dokumentom nego što je delovalo na početku. Tek tada je album za mnoge slušaoce postao ne samo live izdanje Eltona Džona, već i mesto na kome se čuva jedan od poslednjih velikih trenutaka Džona Lenona na sceni.

Muzički, „Here and There” pokazuje zbog čega je Elton Džon sedamdesetih bio toliko dominantan. Njegova snaga nije bila samo u hitovima, već u načinu na koji ih je izvodio. „Rocket Man” na koncertu nije samo nežna pesma o usamljenosti i svemiru, već prostor za atmosferu i publiku.

„Bennie and the Jets” dobija ritam koji zvuči kao zajednički ritual između izvođača i sale. „Funeral for a Friend/Love Lies Bleeding” pokazuje progresivniju, ambiciozniju stranu njegovog zvuka, dok „Saturday Night’s Alright for Fighting” i „The Bitch Is Back” podsećaju da je Elton, uprkos baladama, bio i eksplozivan rock izvođač.

Veliki deo te energije dolazio je iz benda. Dejvi Džonston na gitari i pratećim vokalima, Di Marej na basu, Najdžel Olson na bubnjevima i pratećim vokalima, kao i Rej Kuper na perkusijama, bili su važni za zvuk koji je Eltona Džona vodio kroz sedamdesete. To nije bio samo prateći sastav iza pevača za klavirom, već bend koji je pesmama davao širinu, dinamiku i koncertnu snagu.

Dejvi Džonston je naročito važna figura u toj priči. Škotski gitarista postao je deo Eltonovog sveta početkom sedamdesetih i ostao jedan od njegovih najdugovečnijih saradnika. Njegova gitara pomogla je da se Eltonov zvuk pomeri od klavirskog kantautorstva ka punokrvnom rock bendu.

Najdžel Olson i Di Marej, sa svojim pratećim vokalima, dali su mnogim pesmama prepoznatljivu toplinu, dok je Rej Kuper unosio teatar, ritam i nepredvidivost. U koncertnom kontekstu, to se posebno čuje: pesme dišu drugačije nego u studiju.

Originalni album postigao je vrlo dobar uspeh: stigao je do četvrtog mesta američke Bilbord 200 liste i do šestog mesta britanske liste albuma. Singl „Love Song” dospeo je do 18. mesta Bilbordove Adult Contemporary liste. Ipak, „Here and There” nije bio komercijalni zemljotres kakav su bili neki drugi Eltonovi albumi iz tog perioda. Njegova vrednost rasla je vremenom, posebno kada je postalo jasno koliko je važan njujorški snimak sa Džonom Lenonom.

Godina 1976. u kojoj je album objavljen bila je i prelomna za Eltona Džona. Iste godine izašao je i ambiciozni dvostruki studijski album „Blue Moves”, a Elton je počeo da usporava tempo posle gotovo nadljudskog niza albuma, turneja i hitova. Sedamdesete su za njega bile period neverovatne produktivnosti, ali i velikog pritiska. U samo nekoliko godina postao je jedna od najvećih zvezda na planeti, a takav uspeh imao je i ličnu cenu.

Zato „Here and There” danas može da se sluša i kao vremenska kapsula. To je zvuk umetnika na vrhuncu snage, pre kasnijih lomova, povrataka, promena imidža i novih faza. Elton Džon će tokom narednih decenija prolaziti kroz različite periode: Velike osamdesete, borbu sa zavisnostima, trezvenost, humanitarni rad, filmsku i pozorišnu muziku, povratke na liste, biografski film „Rocketman” i oproštajnu turneju koja je trajala godinama. Ali „Here and There” čuva Eltona iz trenutka kada je sve delovalo ubrzano, šareno, ogromno i nezaustavljivo.

Danas je Elton Džon mnogo više od muzičara sa velikim katalogom. On je jedan od najprodavanijih izvođača svih vremena, sa više od 327 miliona prodatih ploča, desetinama zlatnih i platinastih izdanja i više od 70 Top 40 hitova. Njegov singl „Candle in the Wind 1997”, objavljen posle smrti princeze Dajane, i dalje važi za najprodavaniji fizički singl svih vremena. Uz to, Elton je jedan od retkih umetnika koji su osvojili sve četiri velike američke nagrade za zabavu: Emi, Gremi, Oskar i Toni.

Iako je završio veliku oproštajnu turneju „Farewell Yellow Brick Road”, Elton Džon se nije povukao iz muzike. Njegov koncertni oproštaj završen je 2023. godine, ali je jasno naglašavao da prestaje sa velikim turnejama, ne i sa stvaranjem. U aprilu 2025. objavio je zajednički album „Who Believes in Angels?” sa Brendi Karlajl, nastao u saradnji sa Bernijem Topinom i producentom Endruom Vatom. Sam Elton je taj projekat opisao kao početak novog poglavlja, odnosno „drugi čin” svoje karijere.

Poslednjih godina Elton je ponovo bio u fokusu i zbog dokumentarnog filma „Elton John: Never Too Late”, koji se osvrće na njegov život, rane godine karijere, zavisnosti, porodični život i poslednje velike koncerte. Film je važan i zato što današnjoj publici približava upravo onu fazu karijere iz koje potiče „Here and There”: Vreme kada je Elton iz noći u noć nastupao kao da pokušava da dokaže da pop koncert može biti jednako emotivan, teatralan i snažan kao bilo koji veliki scenski događaj.

Elton se danas suočava i sa zdravstvenim problemima, naročito sa posledicama teške infekcije oka zbog koje je govorio o ograničenom vidu. Ipak, i dalje je javno prisutan, muzički aktivan i posvećen humanitarnom radu. Njegova Elton Džon AIDS fondacija, osnovana 1992. godine, ostaje jedna od najvažnijih organizacija u borbi protiv HIV-a, AIDS-a i stigme prema LGBTQ+ zajednicama. Fondacija radi u desetinama zemalja, podržava testiranje, lečenje, prevenciju i pristup zdravstvenoj zaštiti za ugrožene zajednice.

Od muzičara koji je sedamdesetih izlazio na scenu u kostimima, naočarima i perjem, Elton Džon je postao institucija pop kulture. Ali upravo albumi kao „Here and There” podsećaju da se iza svih nagrada, brojki i statusa krije ono najvažnije: izvođač za klavirom, bend iza njega i publika koja reaguje u realnom vremenu. U tome je posebna vrednost live albuma. Oni ne mogu da sakriju energiju trenutka, niti da je naknadno izmisle.

Pola veka kasnije, „Here and There” je možda najbolje slušati kao album između dve slike. Prva je London, gde Elton Džon potvrđuje vezu sa britanskom publikom i sopstvenim korenima. Druga je Njujork, gde na scenu izlazi Džon Lenon i jedan koncert postaje istorija. Između ta dva mesta nalazi se Elton Džon u punoj snazi: autor, pijanista, pevač, zabavljač, frontmen i čovek koji je tada već znao da hit može da napravi u studiju, ali da se legenda gradi pred publikom.