Ene Birman, fotografkinja

Kao fotografkinja delovala je samo nekoliko godina i, za razliku od svojih koleginica Florens Henri, Žermen Krul ili Lucie Moholi, na primer, nije bila umetnički obrazovana, niti je opštila u avangardističkim krugovima, ali je ipak razvila sopstveni prepoznatljiv moderni stil kojim se u najkraćem roku etablirala kao predstavnica savremene avangardističke fotografije.

Jasne strukture, precizna kompozicija i dinamika svetlosti i kontrasta kao i naglašeni detalji delova slike, karakterišu fotografije Birmanove.

Povodom fotografskog stvaranja Ene Birman objavljena je dokumentarna knjiga o njenoj retrospektivi – „Aenne Biermann – Fotografin“1. Auflage, 2020, Verlag Scheidegger & Spiess, Zürich.

Ova izložba je najpre bila postavljena 2019. u Pinakoteci moderne u Minhenu, a od februara 2020. u muzeju Folkvan u Esenu.

Izložba sadrži preko 100 originalnih fotografija od čega su 73 velikih formata, koji su u posedu fondacije An i Jirgena Vildea.

Za ovu izložbu fotografije su iznajmile desetine muzeja.

Katalog izložbe dokumentuje stvaralački put fotografkinje dvadesetih i tridesetih godina prošlog veka kada je uočen njen moderni stil uprizoravanja malih i prividno baznačajnih objekata.

Ta epoha je bila u znaku estetike „Novog gledanja“(„Neuen Sehens“)  i „Nove predmetnosti“(„Neuen Sachlichkeit“), koja je u fotografiji, kao i u drugim umetničkim formama, težila svom neponovljivom izrazu.

Umesto romantične fotografije nežnih obrisa, nastupila je realistična, predmetna fotografija.

Takav pravac diktirali su umetnici Bauhauza iz Desaua, koji su se angažovali u svim formama stvaralaštva.

Stil tzv. Neuen Sachlichkeit nije našao svoje pristalice samo u Evropi, već je svoje poklonike imao širom šara na svim kontinentima.

Među najpoznatijim su: Laslo Moholji Nađ, Men Rej, Albert Renger-Patzsch, August Sander, Karl Bloßfeldt, Edward Steichen, Edward Weston i Hans Finsler.

Birman je bila samouka i najpre fotografisala u porodičnom okruženju, pre nego što se odlučila na trend detaljne fotografije objekata, na prvom mestu kamenja, da bi se potom posvetila fotografiji portreta, pejzaža i mrtve prirode.

Mnoge njene fotografije imaju eksperimentalni karakter.

Ona je isprobavala neuobičajene perspektive, atipične uglove, višestruko osvetljenje (blende), kolažiranje i motiv reflektirajuće svetlosti.

Izložbe 1928. sa fotografijama biljaka velikih formata u Grafičkom kabinetu u Minhenu, u Folkvang muzeju 1929. i 1930. u Jeni sa mikro slikama, portretima, izazvale su interesovanje publike za njeno delo.

Tridesetih godina prošlog veka ona je dosegla stvaralački zenit, da bi ubrzo, sa ranom smrću 1933. sa samo 34 godine, stigla i do kraja.

Tako je, budući da je bila Jevrejka, izbegla pogrom nacionalsocijalista, a njen muž i dvoje dece spasli su se izbeglištvom u Palestinu.

Arhiv Ene Birman je zaplenjen u Trstu i od tada mu se gubi svaki trag.

Ovaj katalog je na prvom mestu dokumentacija o retrospektivi Ene Birman u kontekstu modernih strujanja izvan centara avangarde i tematizuje veze umetnosti laika i avangardne fotografije 20-ih godina, kao i buđenje samosvesti žena u građanskom staležu u odnosu na umetničku produkciju i individualni razvoj.