Festival u Kanu: Dokumentarac o Asanžu, diktatorskim režimima u Brazilu i Egiptu i počasna Zlatna palma za Denzela Vošingtona

Koristeći ekskluzivne arhivske snimke Vikiliksa i do sada neviđene dokaze kako bi ispričao priču o borbi za slobodu informacija u savremenom svetu.

Jarecki ne snima biografiju – on komponuje opelo za naše iluzije o istini.

Žulijan Asanž, izmučen, nepokoran, zarobljen između mitologije i stvarnosti, pojavljuje se kao figura koja se opire narativima koje drugi pišu o njemu – pa čak i onima koje je sam ispisao.

Jarecki ne pokušava da odgonetne ko je Asanž, već šta on znači: za novinarstvo, za moć, za vreme u kojem istina nije samo retka, već neželjena.

Film se kreće između napetog političkog trilera i moralne drame, ali njegova prava snaga je u tišini – u kadrovima u kojima Asanžovo lice, krhko i bledo, postaje ogledalo sveta koji se odražava u njegovoj izolaciji.

Iza svakog fajla koji je objavio, iza svakog servera i sajta, stoji jedno goruće pitanje: da li imamo pravo da znamo?

Jarecki to pitanje ne postavlja direktno.

Ono je ugravirano u atmosferu filma – u staklene zidove ambasade, u muk sudnica, u pogled pre nego što se zatvore vrata zatvorske celije…

U vremenu koje se pravi da ne vidi, Asanž je onaj koji je gledao – i terao i nas da gledamo.

„The Six Billion Dollar Man“ ne traži da ga volimo, niti da mu verujemo.

Traži da se ne pravimo da ne znamo šta je uradio – i da ne zaboravimo cenu koju za to još uvek plaća.

U filmu jareckog Asanž više nije vest – on je savest.

I to je ono što ga čini neizbrisivim.

Dizni za odrasle

Stari znanac Kana opet je stigao na Kroazetu, ali ovoga puta u društvu „Tajnog agenta“.

U svom poslednjem delu Kleber Mendonça Filho nas vodi u Recife tokom 1977. godine, u vreme kada Brazilom vlada vojna diktatura.

Glavni junak, Marselo (Wagner Moura), profesor i stručnjak za tehnologiju, beži od svoje prošlosti i dolazi u grad tokom karnevala, nadajući se da će tu pronaći utočište i obnoviti vezu sa sinom.

Međutim, Recife, sa svojim šarenim maskama i ritmovima, krije senke koje odražavaju političku represiju i lične traume.

U atmosferi napetosti, straha, nedoumica i tajni koja dominira filmom, potrebno je vreme kako bi se ušlo u Marselovu priču i prirodu pretnje njegovoj bezbednosti.

Mendonça Filho koristi dokumentarne snimke, arhivske materijale i fiktivne priče kako bi istražio složena pitanja identiteta i sećanja.

Wagner Moura u svom tumačenju glavnog junaka je pružio snažno i emotivno ostvarenje, vraćajući se brazilskoj kinematografiji sa dubokom posvećenošću.

„Tajni agent“ nije samo priča o čoveku u bekstvu; to je refleksija o prošlosti koja oblikuje sadašnjost, o gradu koji pamti i o potrebi za suočavanjem sa istinom.

Izvanredno filmovan, sa sjajnom muzikom i bojama, folklorom i ludilom Brazila, to je jedan napeti, zanimljiv i moćan politički triler.

U „Feničanskoj šemi“ Ves Anderson ostaje dosledan sebi, donoseći nam još jednu filmsku ekstavagancu, samo ovoga puta nešto ambiciozniju.

Glavni lik, Zsa-Zsa Korda (Benisio del Toro), kontroverzni industrijalac i beskrupulozni milijarder čiji je nadimak “Gospodin 5%”, stalno je suočen sa pokušajima atentata što nije ni čudo imajući u vidu koliko ljudi želi da ga se otarasi.

Njegovu ćerku Liesl (Mia Threapleton), koja namerava da postane monahinja, imenuje za jedinu naslednicu svog carstva.

Što naravno stvara tenzije.

Njihov odnos, pun napetosti i neizrečenih emocija, oslikava Andersonovu sklonost ka istraživanju disfunkcionalnih porodičnih veza.

Vizuelno, film zadržava prepoznatljiv Andersonov stil sa simetričnim kadrovima i pastelnom paletom boja, ali sa suptilnijim pristupom koji reflektuje teme pohlepe i duhovne praznine.

U frenetičnom tempu i u univerzumu samo njemu svojstvenom, film balansira između farse i tragedije.

Zabavan i gledljiv.

Nešto poput Diznija za odrasle.

Šahista sa filmskom kamerom

Može se reći da je Tarik Saleh (o kome sam vam nedavno detaljno pisala) šahista sa filmskom kamerom.

On ne režira filmove — on ih postavlja kao partije šaha u kojima je tabla Bliski Istok, figure su ljudi u uniformama i kaftanima, a kraj igre nikad nije ono što si pretpostavio da će biti.

Rođen u Švedskoj, sa egipatskim korenima, Saleh je jedan od onih reditelja koji svoju hibridnu poziciju koristi ne da ublaži konflikt, već da ga osvesti — precizno, politički, ali nikad suvo.

Njegova trilogija o Kairu je poput baroknog mozaika u kojem se sudaraju religija, vojna moć, lične slabosti i komadi istine koje niko ne želi da skupi.

Saleh nikada ne gubi iz vida čoveka — ni kada govori o režimu, ni kada piše likove koji pokušavaju da prežive u njegovim pukotinama.

U „Orlovima republike“ Tarik Saleh šalje svog protagonistu, slavnog egipatskog glumca Georgea Fahmyja, u središte političkog lavirinta.

Glumac koji je pao u nemilost dobija ponudu koja nije samo neodoljiva, već je i opasna: da glumi predsednika u državnom propagandnom spektaklu.

Ali ono što počinje kao uloga, brzo prerasta u pitanje identiteta — gde prestaje lik, a počinje kavez?

Film je duhovito-gorka labudova pesma o moći fikcije i fikciji moći.

U Salehovim rukama, ovo nije satira — ovo je politički triler sa licem tragikomedije i pogledom koji probija zidove, i filmske i stvarne.

Prvi nigerijski film u zvaničnom programu

Debitantski film Akinola Davies Jr. „Senka mog oca“ je snažna i emotivna priča koja osvetljava složene porodične odnose na pozadini političkih previranja u Nigeriji 1993. godine.

Kao prvi nigerijski igrani film koji je zvanično ušao u selekciju Izvestan pogled na filmskom festivalu u Kanu on će ostati upisan u istoriju kinematografije ove zemlje, jer to predstavlja ogroman uspeh i značajan korak za nigerijsku sedmu umetnost.

Radnja prati dva mlada brata koji provode dan sa svojim otuđenim ocem, Folarinom (tumači ga Ṣọpẹ́ Dìrísù), dok zajedno putuju kroz haotični Lagos u potrazi za njegovim neisplaćenim nadnicama.

Kroz ovu odiseju, deca polako počinju da razumeju složenost situacije u kojoj se našao njihov otac, kao i žrtve koje je podneo za njih, dok se suočavaju sa političkom nestabilnošću koja preti da uništi njihovu potragu.

Davies Jr. koristi lične i kulturne uspomene kako bi stvorio višeslojni portret muškosti, gubitka i političkog nasleđa.

Film je snimljen na lokaciji u Lagosu, što doprinosi autentičnosti i pulsirajućoj energiji svakog kadra.

„Senka mog oca“ je film koji ne samo da istražuje porodične veze i identitet, već i postavlja pitanja o značaju prisustva, odnosno odsustva ljubavi i odgovornosti.

To je delo koje ostavlja dubok utisak i potvrđuje potencijal nigerijske kinematografije na globalnoj sceni.

U „Highest 2 Lowest“ Spajk Li i Denzel Vošington ponovo potvrđuju zašto su jedan od najvažnijih tandema američkog filma.

U svom najnovijem filmu Spajk Li donosi savremenu adaptaciju Kurosavinog klasika „High and Low“, smeštenu u današnji Njujork.

Denzel Vošington tumači Davida Kinga, moćnog muzičkog producenta čiji se svet ruši kada greškom kidnapuju njegovo kumče umesto njegovog sina, što ga stavlja pred tešku moralnu dilemu.

Ova stilski precizna, moralno slojevita reinterpretacija Kurosavinog „High and Low“ donosi uzavrelu priču o moći, klasi i savesti — smeštenu u brutalno iskren pejzaž današnjeg Njujorka.

Denzel Vošington je magnetičan: uzdržan, ali eksplozivan, čovek razapet između ličnog gubitka i javne odgovornosti.

Li režira s jasnom vizijom, kombinujući napetost trilera s dubokim društvenim komentarom.

Kamera ne beži ni od luksuza ni od bede — i u tome je snaga filma.

„Highest 2 Lowest“ je politički i emotivno angažovan, ali nikad didaktičan.

To je Spajk Li u punoj autorskoj snazi.

Ovaj film koji je prikazan u Kanu u okviru specijalnih projekcija je dodatno dobio na značaju i pažnji, jer je tom prilikom Vošingtonu uručena Počasna zlatna palma za njegov ukupan glumački opus.

To što je to priznanje došlo sasvim nenajavljeno i što je zbunilo i publiku i štampu je jedna stvar, ali bilo je jasno da je i sam laureat bio u šoku.

Mada, na kraju, prijatnom!