Filip David: Kažite koliko je opasno, ali nemojte plašiti narod 1Foto: FoNet/ Nenad Đorđević

Ovo je novo iskustvo. Dočekali smo ga nepripremljeni. Ali nije jedinstveno u istoriji ljudskog roda.

Postoje mnogi dokumenti o ratovima, velikim požarima, zemljotresima, vulkanima, poplavama, pandemijama koje su harale svetom… pa ipak sve to brzo pokrije zaborav a ostanu samo istorijski dokumenti i književnost koja ih opisuje. I ovo što sada doživljavamo jednoga dana će se pretopiti u daleko i maglovito sećanje zabeleženo u spisima i knjigama. Stvarne posledice tragedije zaboraviće se kao što su zaboravljene i mnoge dosadašnje katastrofe – kaže za Danas pisac Filip David odgovarajući na pitanje kako se oseća ovih dana usled trenutnog prostornog ograničenja.

U karantinu, kako kaže, uglavnom gleda filmove i serije i čita.

„Tri nedelje izolacije u kući i neizlazaka toliko su mi u svest upisale naredbe sa najvišeg mesta o ponašanju u novim okolnostima, da spontano reagujem gledajući neki film u neverici da glumci ne poštuju pravilo dva metra, da su ulice pune ljudi koji ne nose maske, a barovi i pivnice prepune onih koji ne vode računa o tome koliko je opasno unositi se nekome u lice i ispijati alkohol. A šokantno je i da niko ne vodi računa o početku policijskog časa! Jednostavno, u sve upisujem naše sadašnje stanje“, priča dobitnik NIN-ove nagrade. On dodaje da je okružen knjigama.

„Želeo sam da ponovo iščitam neke od klasika koje sam u mladosti voleo. Odjednom mi mnogo toga izgleda neuverljivo, naivno, bledo. Pročitam desetak strana i ostavim. Stvarnost je postala neverovatnija od svake imaginacije. Ova pandemija sa svime što je prati postavlja i pitanje kako pisati i o čemu pisati ubuduće. Tako mi sada izgleda. Ali pošto je zaborav jedno od spasonosnih osobina ljudskih, verovatno je da će se postepeno sve vratiti na staro kako je bilo pre ove katastrofe“, objašnjava David.

Na pitanje da li prati vesti ovih dana, odgovara da je u početku to radio od jutra do sutra. „Ali sam brzo, posle nedelju dana, shvatio da to vodi nekoj vrsti depresije, beznađa. Sada pratim samo ono što je bitno, važno da se zna, poneki komentar stručnjaka i dnevni zvanični izveštaj o kretanju epidemije. Važno je znati šta se događa, ali je takođe važno ne postati paranoičan, malodušan, histeričan. Ostalo vreme provodim u pokušaju da zaboravim to što sam čuo i video“, ističe pisac.

On smatra da smo svi pod psihozom, i na pitanje kako vidi celokupnu situaciju u kojoj se nalazimo, dodaje da gde god da se okrenete, samo se govori o zloslutnom virusu.

„Širi se mreža straha. Od straha do panike mali je korak. Razumno je prihvatiti da je opšta situacija ozbiljna, veoma ozbiljna, teška, da su stroge mere neophodne i da se moraju poštovati. Ali i u najtežim situacijama, ljudima se mora pružiti nada, nešto ohrabrujuće da bi se moglo sačuvati psihičko zdravlje u teškim uslovima života. Manipulacija strahom koja se često širi sa najviših državnih pozicija itekako utiče na onaj labilniji deo stanovništva dovodeći do panike i problema duševnog zdravlja. Najgora vrsta straha je strah od nepoznatog, neizvesnog, od nevidljive opasnosti. U ovom slučaju prisutna je takva vrsta straha. Poštedimo dobar deo naroda depresije, ludila. Kažite koliko je opasno, ali nemojte plašiti narod. Naravno najveća zahvalnost, pa i divljenje, onima koji su u prvoj liniji bitke – lekarima, medicinskim sestrama, svima koji se neposredno izlažu opasnostima, tu nema dvoumljenja! Kako bi čovečanstvo preživelo sve dosadašnje katastrofe, ratove, zemljotrese, vulkane, poplave, sve te opšte i pojedinačne katastrofe da nije bilo nade i onda kada je bilo najgore i najteže. I da nije bilo onih koji su podneli najveći teret suprotstavljanja strašnim pošastima“, ističe David.

Ozbiljnim čitaocima preporučuje da ponovo pročitaju „Strah na zapadu“ i „Greh i strah“ Francuza Žan Delimoa. „Strah je dvoličan“, piše Delimo.

„Ali, negativna strana, suviše jak strah i preterano naglašeni jezik okrivljavanja mogu da parališu, obeshrabre, rastroje“. Paralele uvek postoje između velikih pošasti u prošlim vekovima i ove sadašnje. Strah uvek traži i krivce. Krivi postaju oni koji su žrtve. Oni koji su obeleženi zarazom ili godinama. Na društvenim mrežama raste mržnja prema obolelima i starijim osobama. To je karakteristično za vreme pandemija. Tada se oblici masovne društvene netolerancije prisutne u mirnim vremenima, preobražavaju u jedan drugi oblik netolerancije – prema bolesnima i starijima koji se proglašavaju krivima za sve mere izolacije, samoizolacije i svih ostalih ograničenja. Greh i strah idu ruku pod ruku. Oni drugi, drugačiji i uglavnom bespomoćni marginalizuju se, postaju grešnici i nose krst žrtve“, objašnjava pisac.

Na pitanje kako podnosi karantin i izolaciju, odgovara da nije lako biti zatvoren danima i nedeljama i mesecima bez prava da se malo udahne vazduh.

„Makar i ovaj naš zagađeni. Ili obavi kratkotrajna šetnja, što je mnogima neophodno i lekovito. Možda se to moglo srediti na način kao što su učinile neke druge zemlje određujući sat vremena u toku dana za starije osobe, uz poštovanje svih upozorenja i pravila ponašanja. Potpuno sam saglasan sa švedskim profesorom i doktorom Peterom Nilsenom:

„Problem sa karantinom je što ne može trajati dugo, drugo, ljudi je teško podnose ako nije ograničen… Drastične mere mogu kratkoročno spasiti živote ali zdravlje i životi populacije biće dugoročno još više u opasnosti ako se zbog preterane reakcije na pandemiju poremete socijalne strukture i ekonomija“. Suvišno je tome nešto dodati“, napominje David.

On ne veruje da će se nakon trenutne krize promeniti svet i Srbija.

„Ali ako nešto valja naučiti to je koliko je važna solidarnost. Solidarnost svih, na svim nivoima. Mnogo smo zavisni jedni od drugih. Ali uvek je bilo i biće i onih koji svaku, pa i ovu situaciju, žele da iskoriste za lične, političke, partijske interese i obračune. Zaslužuju svaku vrstu prezira, svi oni koji pokušavaju da iz svega ovoga izvuku političku, partijsku korist, zloupotrebljavajući svoje prisustvo u javnosti. Nažalost, u kakvom svetu živimo i bojim se da, kao i prošlost, i budućnost pripada njima“, zaključuje Filip David.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.

45 reagovanja na “Filip David: Kažite koliko je opasno, ali nemojte plašiti narod”

  1. # Ali uvek je bilo i biće i onih koji svaku, pa i ovu situaciju, žele da iskoriste za lične, političke, partijske interese i obračune. Zaslužuju svaku vrstu prezira, svi oni koji pokušavaju da iz svega ovoga izvuku političku, partijsku korist, zloupotrebljavajući svoje prisustvo u javnosti. Nažalost, u kakvom svetu živimo i bojim se da, kao i prošlost, i budućnost pripada njima“, zaključuje Filip David. #
    .Tacno znamo na koga se ovo odnosi … vucic , alfa muzjak.

  2. Nemoguće je reći koliko je stvarno opasno a ne uplašiti narod. Mere društvene izolacije će potrajati, bilo bi dobro da se posle Đurđevdana resetuju i prilagode situaciji. Da Srbija stvarno ima više testova mere bi se pokazale kao delotvorne. Minimalnim brojem testiranih ćemo epidemiju razvlačiti do sredine jula. Samo testiranje Srbiju spasava.

    • Posto se vi ocigledno strucni, objasnite mi do koje je mere ovaj virus opasan? Ako se ovo razvuce do maja, od Srbije nista nece ostati. Zasto je problem osigurati ljidima KRETANJE? Moze to biti ograniceno, ali ne i zabranjeno. Jer covek koji se ne krece umire, narocito ako je star. Ove manijakalne mere nas ubijaju, ne samo psihicki i fizicki, vec i ekonomski. Ako je u svetu cak i tri puta vise obolelih nego sto je saopsteno, znaci , oko 4 miliona, to je u odnosu na broj stanovnika planete koji iznosi oko 7 milijardi 0,000057 PROCENATA! Mozda bi bilo dobro kada bi neko hrabar ustao i rekao nam koliko ce ljudi umreti i patiti zbog ovog virusa, posle ishisterisane pandemije? Vodi li se i o tome racuna? Jer vec mesec dana u medijima ne postoji NISTA osim korone. Mislim da bi im i Gebels pozavideo. Sto apsolutno ne znaci da se od bolesti treba cuvati. Na sve moguce nacine.

    • Ja sam u Holandiji gde već ima preko 1700 mrtvih.Ima i preko 17,000 zaraženih ali to su samo oni sa težim simptomima koji su morali u bolnicu jer testove tek tako ne rade.Ko se oseća bolesnim a nema teške simptome ostaje kući i ne rade mu test.I nikad nećeš znati da li imaš koronu,obični grip ili prehladu.Tako da zaraženih možda ima i preko 100,000.Ali još uvek nemaju obavezan karantin ili izolaciju,samo savet države da drže odstojanje i ne izlaze napolje bez potrebe.Retko ko na ulici nosi masku,deca se igraju napolju.Ne plaše narod i ne traže krivca kao kod nas.Kažu,nije ovo prvi put i nije ni blizu ljudskim tragedijama iz prošlosti.Izneli su i podatak da je 2018.te godine za prva tri meseca umrlo 6000 više ljudi od običnog gripa nego sada od korone i običnog zajedno.Jedina razlika je brzina širenja za kratko vreme pa su bolnice preopterećene.Gledajući vesti iz Srbije,kod nas vlada ratno stanje,narod zaplašen,vojnici sa puškama na ulici,upire se prstom,traže se krivci,preti se,kuka,optužuje..mnogo brate panike!

      • Amstel sve si lepo rekao samo si zaboravio i da si rekao da se mnogo brzo siri i da su bolnice zatrpane…u tome i jeste stvar…tamo kad se kaze ljudima sta da rade oni rade, a ovde rade sve sto im se ne kaze, razumes.

Komentari

Vaša adresa e-pošte neće biti objavljena.

Ovo veb mesto koristi Akismet kako bi smanjilo nepoželjne. Saznajte kako se vaši komentari obrađuju.