Nikola Rakočević o protestima: Ne bih sve ovo nazvao revolucijom, već evolucijom nas kao ljudi

Distopijska slika sveta u koju su zabasali junaci komada otkriva ljude koji su zagrizli „eldorado udicu“, ali se u njihovoj hipersenzibilnoj i ranjivoj duši događa osećaj krivice pred bezumljem koje ih okružuje. Tim rečima reditelj Veljko Mićunović opisao je komad „Eldorado“ Marijusa fon Majenburga koji je premijerno odigran pre nekoliko dana na Velikoj sceni „Ljuba Tadić“ Jugoslovenskog dramskog pozorišta.

A jedan od glavnih junaka drame nemačkog pisca koja se odvija u Eldoradu, „gradu u nastajanju na ruševinama ili u nadogradnjama, gradu brušenog kapitalizma“ jeste Anton. Igra ga jedan od najpriznatijih glumaca mlađe generacije Nikola Rakočević, koji se „obreo“ u „Eldoradu“ odmah nakon zahtevne uloge u još jednoj predstavi Jugoslovenskog dramskog pozorišta – „Sveti Georgije ubiva aždahu“ po tekstu Dušana Kovačevića i u režiji Milana Neškovića.

A oba komada, naročito ovaj novi, stvarani su u salama za probe i na sceni JDP-a dok su ulicama i trgovima Beograda, i ostalih srpskih gradova neumorno krstarili studenti i građani s težnjom za pravdom i boljim životom.

I Nikola Rakočević, kako priznaje u razgovoru za Nova.rs, bio je, bar u pauzama između proba i predstava, jedan od njih.

„Nisu ovo moje prve studentske demonstracije. Prisustvovao sam i ranijim ali, ipak, mislim da je ovo različito od svega što se do sada u ovoj zemlji dešavalo. Da, ljudi su ponovo na ulici, imamo represiju i, u najblažem smislu reči, loše poteze vlasti. Ali, ovo sad je potpuno drugačije. Ne bih sve ovo nazvao revolucijom, već evolucijom nas kao ljudi. Narod je pokazao veliku zrelost i želju da usavrši vrline kakve su odgovornost, istrajnost, ljubav, lična vrednost. Neophodno je da verujemo u sebe i u svoju vrednost. Čini mi se da smo sad spremni da ih usavršimo. Rekao bih da je sada bes, iako je prisutan, ipak kontrolisan. Kao da su ljudi shvatili da je u korenu besa zapravo ljubav. I to je ono što je dirljivo, lepo i važno u svemu ovom što se dešava. Ali i naporno je, ružno i potpuno bizarno zbog sredstava koje vlast koristi da bi ugušila sve“, smatra glumac.

Nismo mi jedini koji su potisnuli te vrline i osnovne vrednosti koje pominje. O tome da čak i jedna velika Nemačka potiskuje mnogo toga piše i autor „Eldorada“ Majenburg.

„I ceo svet se bavi potiskivanjem, jer smo svi zaboravili da je novac sredstvo, a ne cilj. Samo sredstvo da možemo nešto da kupimo. Ako nemaš novac, opet su tu druge vrednosti koje imaš, i jednako su validne i važne. Pa zamisli da možeš nekog iskreno da voliš, hej? Kakvo je to zlato, vrednije od svega! Neophodno je naći u sebi čistotu i prepoznati je. Svako od nas je ima, samo je pitanje koliko je zatrpavamo“, misli Rakočević, a te svoje reči obrazlaže i ličnim primerom.

U pozorištu, kako napominje, ne zarađuje ni približno koliko na filmu ili televiziji, no ono što mu pruža teatar od nemerljive je vrednosti.

„Ta katarza koju mi doživimo na sceni je neverovatna. Možda je paradoks da je teatar doživeo neku vrstu preporoda od pandemije korone, ali dobio je na snazi, vrednosti. Neopisivo je ono što dobijam na sceni, u razmeni s publikom, a to se apsolutno ne može svesti na novac“, kaže glumac.

Kompletan intervju s Nikolom Rakočevićem pročitajte na portalu Nova.rs.