Lea Bodor Nemi pesnik, bend iz Novog sada, objavio je svoj drugi album „Ima li od jutros nešto novo?“ za izdavačku kuću Mascom.
Nemi pesnik na novom albumu se pitaju da li od jutros ima nešto novo, a kad još na to dodamo da se jedna od pesama zove i „Lažne vesti“, možemo da naslutimo u kom pravcu se teme i poruke kreću.
„Ima li od jutros nešto novo?“ se muzički i tematski nadovezuje na debi izdanje „Slobodna volja“, koje je dobilo odlične kritike i zaslužilo nekoliko velikih priznanja, kao što je titula „Hita godine“ Radija Beograd 202 za prvi singl „Koliko si luda“.
„Nemi pesnik“ na drugom albumu zvuče jasnije i glasnije. Novih deset pesama predstavljaju jednu novu, energičnu i modernu viziju grupe i redefinišu mesto Nemog pesnika na današnjoj rok sceni.
Međutim, dozvolimo momcima da se sami predstave. Kako muzikom tako i odgovorima na naša pitanja, na koje je odgovor davao Marko Aleksić, gitarista i autor tekstova.
Naslov albuma „Ima li od jutros nešto novo?“ zvuči kao pitanje koje svako od nas sebi postavi uz kafu. Da li je poenta uhvatiti svakodnevne probleme, ili postoji ironični otklon od svega i želja da “nema ništa novo”?
Pre će biti da je u pitanju ironija. Svakog dana se upuštamo u besomučni lov na informacije, prelistavamo i osvežavamo sajtove i objave na društvenim mrežama. Neko traži novi oružani konflikt da može da ga prati iz daljine i bude srećan što se ne dešava u njegovom dvorištu. Neko pokušava da uđe u korak sa vrtoglavo brzim ciklusima vesti iz iracionalnog straha da će nešto propustiti (FOMO).
Neko prati tračeve o poznatima da bi njima obogatio život za koji bi inače morao da prizna da je dosadan. Pesma sugeriše da bi izlazak iz tog kola mogao da nas učini srećnijima. Zatrpavanje vestima i konzumacija realnosti putem interneta stvorila je kastu posmatrača i komentatora realnosti. Dok ljutiti komentar na internetu nije postojao kao ventil nezadovoljstva, ljudi su morali da budu proaktivniji i na društvenom i na privatnom planu.
Novi album zvuči „jasnije i glasnije“, kako sam pročitao u jednoj najavi. Šta se to promenilo između „Slobodne volje“ i ovog izdanja – u bendu, u glavi, u društvu?
Prvi album je snimljen u doba karantina 2020. godine, što znači da su pesme nastajale u onom divnom, nevinom dobu druge polovine druge decenije dvadeset i prvog veka, kada smo još živeli neke stare paradigme i nismo znali šta nas čeka. Potom smo sprovedeni u svoje male zatvore, učaurili se u ljušture svojih misli. Kada smo ponovo mogli da izađemo i pogledamo se u ogledalo, ti leptiri što su nas posmatrali sa druge strane imali su napaćene, ali iskrenije oči.
Vaš singl sa prošlog albuma „Koliko si luda“ poneo je titulu „Hita godine“. Da li vam je ta titula dala vetar u leđa ili dodatni pritisak kod rada na drugom albumu?
Pesma “Koliko si luda” je nastala na vrlo neimpresivan način, štaviše, gotovo usput. Ispostavilo se da je možda baš ta njena nepretencioznost, sirovost, razlog zašto je najdalje dobacila od svih pesama sa “Slobodne volje”.
Kada smo pravili drugi album, znali smo da ne možemo namerno da ponovimo uspeh te pesme, pa smo na nju potpuno zaboravili i neopterećeni krenuli u kreativni proces. Sad čekamo da vidimo da li među novim pesmama postoje neki novi slučajni hitovi.
Album ima 10 novih pesama — da li je u pitanju određena celina, ili svaka pesma svoja mala priča? Postoji li nit koja ih sve povezuje, osim vašeg zvuka?
Pesme na albumu su veoma povezane, iako se svaka može konzumirati i kao celina za sebe. Kada sam razmišljao o idejnoj podlozi albuma, pao mi je na pamet taj neki pomalo budalasti koncept postapokaliptičnog Novog Sada. Kao – desila se neka katastrofa, sve je u ruševinama i junaci iz naših prethodnih pesama su prinuđeni da nauče da žive u novim uslovima. Srećom, svi otkrivaju da im je katastrofa donela spiritualnu katarzu, tako da je koncept u srži zapravo veoma pozitivan.
Kada biste morali da preporučite samo jednu pesmu sa novog albuma nekome ko vas nikad nije čuo, koja bi to bila – i zašto baš ta?
Teško je, naravno, izdvojiti jednu pesmu, ali probaću ovako – preporučio bih “Zlatno doba” za one koji na prvu žele da spoznaju pravi duh našeg benda, “Teoriju igara” za romantične tipove, i “Saturnalije” za one malo manje romantične.
Na domaćoj muzičkoj sceni često se priča o krizi žanra, publike, prostora, smisla. Kako vi vidite mesto rok muzike danas, i gde u toj slici vidite sebe?
Postoji kriza žanra, postoji kriza publike, prostora, a pogotovu smisla. Ali to bi se moglo reći za kompletnu muzičku industriju, ciničniji među nama bi rekli čak i za celo društvo. Mi smo, poput junaka našeg albuma, odlučili da se fokusiramo na sami sebe i na ono što volimo da radimo. Dosta smo čekali zlatno doba, slepi za sopstveni sjaj. Odlučili smo da uživamo u putovanju koje nam je ovaj bend priuštio i nije nas preterano briga za te stvari.
Vaše pesme, iako intimne, često imaju društvenu pozadinu. Koliko vam je važno da kroz tekstove komentarišete i stvarnost oko nas – ne samo ljubavne, već i političke turbulencije, apatiju, pritiske?
Bilo bi neozbiljno da ne iskoristimo platformu koju imamo i ne pokušamo da, koliko je moguće, učestvujemo u društvu. Nismo aktivistički bend (iako mnoge takve slušamo i podržavamo), ali verujemo da i tiha voda breg roni. Naravno, kažem “tiha”, ne “ustajala”.
Šta je ono što vas tera da se transformišete iz “nemog” u “glasnog” pesnika?
To je ljudski instinkt. Neobjašnjiva potreba da se nešto kaže. Nisam siguran da se te stvari mogu objasniti smislom. Kako je još šekspir rekao: “Život je pripovest puka, idiota jednog rečima ispričana, puna buke i besa, a ne znači ništa.”
Da li mislite da umetnost i muzika još uvek mogu da pokrene stvari u ovom društvu, ili smo u fazi gde služi samo kao ubijanje vremena u onih 8 sati razonode?
Bez želje da zvučim pesmistično, mislim da smo, kao civilizacija, značajno otupeli oštricu muzici i umetnosti uopšte. Onih 5 minuta slave spalo je na 15 sekundi, a tu je teško ubaciti neku umetnost. Ipak, još uvek se pojavilo ništa tako efikasno kao dobra angažovana pesma da razmrda ljude koji stoje na ulici.
Šta je najčudnije, najbizarnije ili najsmešnije što vam se desilo na probi, koncertu ili putu – a da i danas prepričavate?
Najbizarnije ne bih delio [smeje se] [mršti se, prisetivši se] [smeje se, nervoznije]. Ali evo, sad mi je palo na pamet kada nam je na izlasku iz Niša u dva posle ponoći policijac zaustavio kombi i pitao nas imamo li prvu pomoć. Mi rekli da imamo i molili se najdužih petnaest sekundi da ne traži da mu to i dokažemo jer bismo morali da istovarimo ceo gepek opreme da bismo stigli do kutije. Nije nas pitao. Kada smo krenuli, vozač nam je svojim hladnokrvnim tonom rekao da ipak nismo imali prvu pomoć.
Rečima Konstrakte, sad kad je izašao album – I šta ćemo sad?
Rečima Konstrakte – Idemo, radimo, idemo, radimo, trošimo, radimo, trošimo, radimo, kupujemo, putujemo, diskutujemo ti i ja – na mekanom.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na X nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
