Intervju Metju Meknalti: „Najopasniji ljudi nisu oni najglasniji, već oni koji umeju da čekaju pravi trenutak“

Jedan od njih je Gaj Livije Druz, car, odani vojskovođa i čovek rastrzan između dužnosti, ljubavi i političkih interesa, koga tumači britanski glumac Metju Meknalti.

U razgovoru za Danas govori o izazovu igranja istorijskih ličnosti, privlačnosti antičkog Rima i tome zašto su ljudske slabosti ostale iste kroz vekove.

Vaš lik, imperator Gaj Livije Druz često se nalazi između lične odanosti i političke dužnosti. Koliko Vam je upravo ta unutrašnja borba bila zanimljiva za igru?

– Mislim da su upravo takvi likovi najbliži stvarnim ljudima. Retko ko u životu donosi odluke potpuno siguran da su ispravne. Druz je vojnik, čovek časti, ali istovremeno oseća emocije koje ne može da ignoriše. Upravo ta stalna borba između razuma i srca čini ga živim. Kao glumac, uvek tražim likove koji nose unutrašnje kontradikcije, jer u njima postoji mnogo prostora za nijanse.

On nije čovek koji ne greši niti neko ko uvek zna pravi odgovor. Druz pokušava da ostane veran svojim principima u svetu koji ga svakodnevno tera na kompromise. Kao glumca, upravo me takvi likovi najviše zanimaju. Oni vas podsećaju na to da prava snaga često nije u tome da budete nepobedivi, već da ostanete dosledni sebi čak i kada vas okolnosti guraju u suprotnom smeru.

„Domina“ prikazuje Rim iz ugla Livije Druzile, žene koja je decenijama ostajala u senci istorije. Da li Vas je to iznenadilo kada ste prvi put pročitali scenario?

– Jeste. Većina nas odrasta uz priče o carevima, vojskovođama i velikim osvajanjima, a mnogo manje znamo o ljudima koji su iza kulisa donosili ključne odluke. Serija pokazuje da istorija nikada nije jednostavna i da se moć često nalazi tamo gde je najmanje očekujete. To mi je bilo veoma zanimljivo.

Šta Vas je kod Livije najviše inspirisalo i kako ste doživeli njen odnos sa Druzom?

– Ono što me je najviše fasciniralo kod Livije jeste njena neverovatna sposobnost da ostane pribrana u svetu u kojem se gotovo svaka odluka donosila pod ogromnim pritiskom. Nije bila osoba koja je moć pokazivala glasnim gestovima ili silom. Njena snaga ležala je u strpljenju, inteligenciji i sposobnosti da razmišlja nekoliko poteza unapred. Upravo zbog toga mislim da je i danas izuzetno savremen lik.

Odnos između nje i Druza zanimljiv je zato što se zasniva na međusobnom poštovanju, čak i kada ih okolnosti primoravaju da donose teške odluke. Mislim da upravo kroz njihov odnos publika najbolje vidi koliko su privatni život i političke ambicije u antičkom Rimu bili neraskidivo povezani.

Koliko ste istraživali istorijske izvore pre početka snimanja?

– Trudio sam se da pročitam što više o tom periodu, ali uvek postoji granica. Istorija nam daje činjenice, datume i događaje, ali ne može da nam kaže kako je neko razmišljao ili šta je osećao u određenom trenutku. Tu počinje posao glumca. Morate da popunite praznine maštom, ali tako da ostanete verni duhu vremena.

Rimsko carstvo često deluje veoma udaljeno od današnjeg sveta, ali serija pokazuje koliko su političke igre zapravo bezvremenske. Da li ste i Vi stekli takav utisak?

– Apsolutno. Menjaju se tehnologija, način života i društveni sistemi, ali ljudi ostaju prilično slični. Ambicija, ljubav, ljubomora, strah, potreba za priznanjem… to su emocije koje pokreću ljude danas jednako kao i pre dve hiljade godina. Mislim da upravo zbog toga istorijske priče i dalje imaju toliku snagu.

Vaš lik je ratnik, ali ga ne određuje samo fizička snaga. Koliko je bilo važno pokazati i njegovu ranjivost?

– Mislim da je to bilo presudno. Ljudi često zamišljaju ratnike kao nepokolebljive heroje, ali oni su, pre svega, ljudi. Nose odgovornost, sumnje i strahove. Ako publika vidi samo oklop, teško će se povezati sa likom. Mene mnogo više zanimaju trenuci kada taj oklop počne da puca.

Kasja Smutnjak nosi veliki deo serije na svojim leđima. Kako biste opisali saradnju s njom i koliko Vam je pomogla da izgradite odnos između Druzа i Livije?

– Kasja je izuzetna partnerka. Veoma je posvećena, inteligentna i uvek razmišlja nekoliko koraka unapred kada gradi scenu. Pored nje je veoma lako igrati jer vas stalno inspiriše da budete prisutni u trenutku. Mislim da je upravo međusobno poverenje među glumcima omogućilo da odnos Druzа i Livije deluje iskreno i slojevito. Najlepše scene nastaju onda kada imate partnera koji vas tera da budete bolji.

„Domina“ prikazuje svet u kojem su žene morale da se bore za svaki delić političkog uticaja. Gotovo dve hiljade godina kasnije, koliko mislite da se njihov položaj zaista promenio?

– Promenio se mnogo više nego što je iko u antičkom Rimu mogao da zamisli i to je razlog za optimizam. Danas žene imaju mogućnosti koje su tada bile nezamislive. Ipak, mislim da još uvek postoje izazovi i očekivanja koja nisu jednako raspoređena. Ono što mi se dopada kod „Domine“ jeste to što ne govori samo o istoriji, već nas podseća koliko je važno da društvo nastavi da se razvija. Livijina priča pokazuje koliko sposobnost, inteligencija i odlučnost nikada nisu zavisili od pola, već od toga da li je društvo spremno da ih prepozna.

Publika Vas poznaje po veoma različitim ulogama, od istorijskih drama do kriminalističkih serija. Šta Vas privlači kada birate novi projekat?

– Pre svega scenario. Volim priče koje me iznenade i likove koji nisu jednodimenzionalni. Nije mi toliko važno u kom se žanru nalazim koliko da postoji nešto što nisam radio ranije. Mislim da glumac prestaje da napreduje onog trenutka kada počne da igra samo ono što mu je već poznato.

Koliko Vam kostim i scenografija pomažu da uđete u lik, posebno u projektima poput „Domine“?

– Mnogo više nego što ljudi možda misle. Kada obučete kostim, uzmete mač i nađete se među kulisama koje verno dočaravaju antički Rim, mnogo lakše poverujete da pripadate tom svetu. Naravno, kostim ne može da odigra ulogu umesto vas, ali vam pomaže da napravite prvi korak ka tom liku.

Šta Vas i posle svih godina rada najviše uzbuđuje kada stanete pred kameru?

– Onaj osećaj da svakog dana možete da otkrijete nešto novo. Ne postoji savršena scena niti savršen način da se odigra neki trenutak. Upravo ta neizvesnost čini ovaj posao uzbudljivim. Svaki novi projekat je prilika da naučite nešto o ljudima, ali i o sebi.

Čemu nas istorija uči kroz serije poput „Domine“?

– Voleo bih da gledaoci, osim uživanja u velikoj istorijskoj priči, shvate da iza svake poznate ličnosti stoji mnogo više od onoga što piše u udžbenicima. Istorija nije sastavljena samo od velikih pobeda i poraza, već i od sasvim ljudskih odluka, dilema i emocija. Upravo zato nas i danas toliko privlači.