Italijanski oskarovac, kompozitor Nikola Pjovani: Granica između pisanja muzike i življenja je tanka 1Foto nicolapiovani.it

Moja koncertna priča „Muzika je opasna“ nije autobiografija. Eventualno bi se moglo reći da su to „Beleške za muzičko putovanje“. Nešto između govora sačinjenog od reči koji priča o muzici i muzike koja zvukom ilustruje reči.

Na sceni je pripovedaju instrumenti: klavir, kontrabas, perkusije, saksofon, klarinet, gitara, violončelo i harmonika, koji kroz ovo slobodno muzičko putovanja objašnjavaju kako je došlo do saradnje sa De Andreom, Felinijem, Manjijem, pozorišnim, filmskim, televizijskim rediteljima iz Španije, Francuske, Holandije, pevačima, instrumentalistima…, uz komade koji do sada nisu izvođeni u pozorištu i nove verzije aranžmana poznatijih kompozicija, napisanih za ovu priliku – objašnjava u razgovoru za Danas poznati italijanski pijanista i kompozitor Nikola Pjovani šta će sutra uveče u Zadužbini Ilije Milosavljevića Kolarca publika slušati na njegovom prvom gostovanju u Beogradu.

* Da li je program „Sporedne beleške o muzici su opasne“, koji ste napisali tri godine posle koncertne priče koju ćemo sutra slušati na Kolarcu, nastavak muzičke storije o Vašim iskustvima autora filmske muzike? Zbog čega želite da u koncertnoj formi muzikom oživite uspomene na rad na filmu?

– Spektakl „Beleške uz marginu“ je nastao tokom izolacije, kada nije bilo dozvoljeno nastupati u velikim orkestarskim grupama. On je još intimniji od koncerta „Muzika je opasna“, skoro da je privatan razgovor između mene i publike. Dopalo nam se da nastupamo kao trio i s vremena na vreme i dalje se tako predstavljamo u javnosti. Kada se muzika napisana za film oživi na pozorišnim daskama vraća joj se dimenzija koja se inače na filmskoj traci gubi.

* Kako ste kao pijanista muzičar klasičar stigli na film i u pozorište i koliko je za to zaslužan jedan od Vaših profesora – čuveni grčki kompozitor Manosom Hadžidakis, svetski poznat i po muzici za film „Nikad nedeljom“ i čuvenoj istoimenoj pesmi?

– Susret sa Manosom Hadžidakisom je bio izuzetno snažan. NJegova muzička inteligencija oslobodila me je mnogih predrasuda koje su bile u modi sedamdesetih godina. Naučio me je da čitam partiture bez predubeđenja, podstakao me je da negujem slobodan um koji je izuzetno dragocen i značajan za jednog kompozitora.

* U Vašoj zvaničnoj biografiji piše da ste muzičar – pijansta, dirigent, kompozitor filmske i pozorišne muzike, kancona, kamerne i simfonijske muzike, a oprobali ste se i u baletu u operi. Kako je u današnje vreme moguće ostvariti tako renesansnu muzičku karijeru i šta Vas pokreće da se oprobavate u različitim žanrovima?

– Nisam ni pijanista ni dirigent u strogom smislu te reči. Sviram i dirigujem samo svoju muziku. Ako me određeni muzički doživljaj privlači, ne pitam se kom žanru pripada da bih mu se prepustio. Prvo se piše, a potom razvrstava. Ovo sam mogao sebi da priuštim, jer sam kao muzičar imao mnogo sreće.

* Koliko je u tom pogledu bila inspirativna saradnja sa Federikom Felinijem?

– Odnos sa Felinijem, njegov šarm i anegdote biće prva priča koju ću ispričati na koncertu u četvrtak.

* Muzički kritičari tvrde da je spoj filma i muzike iskušenje za sve velike kompozitore, koje često otvara i pitanje izbora između umetnosti i egzistencije. Šta mislite o tome?

– Moguće, ali granica između pisanja muzike i življenja je veoma tanka.

* Čime objašnjavate to što je od klavirske pratnje u nemom filmu filmska muzika stigla do statusa redovnog repertoara orkestara klasične muzike, a ima i svoju kategoriju za Oskara, čiji ste jedan od dobitnika?

– U većini slučajeva filmska muzika, koja prvenstveno prati pokretne slike, kasnije je sama našla svoj put. Privukla pažnju publike i prevazišla intelektualne akademske barijere.

* Da li je i šta Oskar za Beninjijev film „Život je lep“ promenio u Vašem umetničkom radu?

– Što se mene tiče – malo, ali kod svih drugih – mnogo. Zahvaljujući njemu privukao sam mnogo pažnje, ne samo u oblasti filma, već i uopšte u muzici. A omogućio mi je takođe i veliku slobodu izbora. Važnu nagradu možeš da pretvoriš ili u više novca ili u više slobode. Pogađajte šta sam izabrao.

* Najpopularniju holivudsku muziku u 20. veku pisali su evropski kompozitori. Vi se držite evropskog filma – zašto?

– Evropska i pre svega italijanska muzika velike su škole za filmsku muziku: Lavanjino, Čikonjini, Rota veliki su majstori, za sve, pa i za holivudske muzičare.

* Vaša opera „Ljubavno prisustvo“ premijerno je izvedena u januaru ove godine. Da li svaki italijanski kompozitor ima želju da se oproba u operi i kakvi su Vam dalji operski planovi?

– Mislim da italijanska opera nije zainteresovana za žanr opere koji ja pišem. Mislim da se moje iskustvo sa operom ovde završava. Osim ako…

* Kakve Vas koncertne obaveze i planovi čekaju posle Beograda i koliko je pandemija virusa korona uticala na Vaš rad?

– Virus me je lično veoma pogodio. Ali, iz te situacije izašao sam odlučniji nego ranije. Pet nedelja u bolnici, u izolaciji, podstakle su me da razmislim o tome šta je u životu važno i lepo, a šta površno i beskorisno. Na primer, važno je i lepo svirati u četvrtak u Beogradu za publiku koju još uvek ne poznajem.

Prevod sa italijanskog jezika Italijanski institut za kulturu

Pozorište “jezik budućnosti”

* Da li reditelji biraju Vas ili Vi birate film i autora? Zbog čega ste se na kraju odlučili za pozorište kao „jezik budućnosti?

– Režiseri i producenti mi ponude scenario, a ja, ako sam u mogućnosti da mu se posvetim i ako mi se sviđa, prihvatam posao. Ne predlažem ja. Vodim se izrekom koju mi je otac rekao: „Ne idi tamo gde nisi pozvan“. Odlučio sam se za pozorište kao „jezik budućnosti“ zato što se ispostavlja da je bioskop, film u sali, velika umetnost 20. veka, sada u konstantnom padu. Pozorište ima viševekovnu tradiciju koja će se isto tako nastaviti i u budućnosti.

Veteran filmske muzike

Rođeni Rimljanin, veteran evropske filmske muzike, kome je svetsku slavu 1999. doneo Oskar za muziku u filmu “Život je lep” Roberta Beninjija, Nikola Pjavani (1946) studije klavira završio je na Konzervatorijumu “Đuzepe Verdi” u Milanu.

Komponovao je muziku za tri poslednja filma legendarnog Federika Felinija, a na listi reditelja sa kojima je sarađivao su i Marko Belokjo, Mario Moničeli, Đuzepe Tornatore, Dušan Makavejev, Bigas Luna, Džon Irvin, Filip Liore, Luis Sepulveda…

Na koncertu na Kolarcu sa maestrom Pjovanijm, koji će biti u ulozi pijanste i dirigenta, sutra sviraju: Marina Čezari, saksofon i klarinet, Paskvale Filasto, violončelo i gitara, Pjetro Pompei, bubnjevi i perkusije, Marko Lodo, kontrabas, Serđo Kolikjo, klavijature i harmonika.

Ovaj končertato za sekstet organizuju Ambasada Italije u Srbiji i Italijanski institut za kulturu u Beogradu u saradnji sa Fondacijom „Musica per Roma“ i Zadužbinom Ilije M. Kolarca.

Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.