Ivana Matijević dobitnica nagrade Nikola Burzan: Zašto su svi mislili da je ovu nagradu već dobila?

„Kako to da nije?“, bilo je gotovo svačije pitanje.

Odgovor je jednostavan. Ivana ne voli da se takmiči i ne voli da se ističe. Ne gura se u prvi plan, ne nameće se i ne troši energiju na samopromociju. Radi svoj posao.

Studiozno, posvećeno, duboko svesna realnosti, ali uvek sa verom u ostvarenje najuzvišenijih ideala. Zato ju je jedna prijateljica možda najbolje opisala kao „sanjalicu s obe noge čvrsto na zemlji“.

Ivana, ili Ivka, kako je mnogi od milja zovemo, istinski živi kulturu. Čita knjige i stripove, gleda filmove, odlazi u pozorište i na koncerte, a potom o svemu tome rado razgovara i raspravlja. Odlično piše komentare, a kada za neki od njih dobije pohvalu, kao svojevremeno od Teofila Pančića, iskreno se iznenadi, kao da nije sasvim svesna koliko je dobra u onome što radi.

Tokom dugogodišnje karijere razgovarala je sa nekim od najznačajnijih ličnosti kulture, među kojima su Vim Venders i Abdulah Sidran, ali i sa brojnim književnicima, pesnikinjama, dramskim spisateljicama i rediteljkama, za čije je poverenje bilo potrebno mnogo više od dobre volje i temeljne pripreme.

Kao urednica s istančanim osećajem za teme i procese koje vredi osvetliti, pomogla je mnogim novinarima da profesionalno zasijaju. Nije malo ni onih među istaknutim umetnicima i stvaraocima koji upravo zbog nje Danas, a naročito rubriku Kultura, čitaju s posebnom pažnjom.

Ivana je diplomirala književnost na Filološkom fakultetu Univerziteta u Beogradu i, da nije ušla u novinarstvo, verovatno bi tamo i ostala.

Po mnogo čemu odudara od tipične predstave o novinaru. Za nju je novinarstvo najveći izazov upravo zato što je izbacuje iz zone komfora. Ne prati baš „sve što može da se prati“, a opet joj malo šta promakne.

Mobilni telefon, za razliku od većine novinara, ne doživljava kao deo tela. Može da ga zaboravi na nekom zidiću tokom protesta i nastavi dalje, a onda se kasnije već nekako javi odnekud.

Ivana Matijević je, pre svega, dobar čovek i prijatelj, ljubiteljka životinja i putovanja. Optimizam, hrabrost i radoznalost verovatno su njene najupadljivije osobine.

Prava je stara Danasovka. Za nju ne mora sve da se uradi na prečac. Važno je da se tema obradi „čovečanski“, kako često voli da kaže.

Koliki je idealista i koliko joj je materijalno oduvek bilo sporedno možda najbolje pokazuje epizoda iz restorana Lovac.

Pred jednu Novu godinu, dok je nas nekoliko očajavalo pitajući se hoćemo li dobiti platu, Ivana je na naše jadikovke mirno primetila: „Nisu okitili ni jelku.“

U neverici smo prasnuli u smeh, a na kraju smo dobili i plate i okićenu jelku.

Možda baš u tome leži odgovor na pitanje zašto su mnogi mislili da je nagradu „Nikola Burzan“ već odavno dobila.

Nije među onima koji se najviše vide, ali jeste među onima zahvaljujući kojima se mnogo toga vidi.