Ivan Blagojević: Opasni gubici po opstanak Nišvila

– Nišvil je bio kompletno spreman još početkom marta. Do juna je dobar broj bendova zatražio da prebaci svoje nastupe za 2021. Početkom juna Vlada Srbije nam je dala zeleno svetlo da pristupimo organizaciji festivala bez ikakvih ograničenja pa smo uspešno zamenili bendove koji su odustali. Krajem juna, međutim, kovid aždaja vratila se u punom plamenu i opet smo deo bendova suočenih sa pretnjom karantinom u svojoj zemlji prebacili za 2021. Oni najhrabriji ipak su došli i imali smo fenomenalno onlajn izdanje Nišvila na Letnjoj pozornici Niške tvrđave u najavljenom terminu, od 13. do 16. avgusta. Većini bendova bili su to prvi nastupi i prvi honorari od februara ove godine – kaže Blagojević.

– Tačno mesec dana nakon onlajn izdanja Nišvila zakazali smo neposredni susret sa publikom, ubeđeni da će nam Republički krizni štab za suzbijanje zarazne bolesti kovid 19 dozvoliti prisustvo 4.000 gledalaca na isto toliko stolica postavljenih na rastojanju od dva metra. Nažalost, dozvoljeno nam je samo 500 posetilaca, pa smo definitivno odustali od najvećeg dela Glavnog programa i 16 potvrđenih bendova prebacili za Nišvil 2021, od 6. do 15. avgusta. Kako džez zvuci u Nišu ne bi potpuno utihnuli, odlučili smo da besplatnim programima na nekoliko stejdževa u Tvrđavi organizujemo 24 koncerta i prikažemo 20 selektiranih muzičkih filmova, uz poštovanje svih epidemioloških mera – objašnjava sagovornik Danasa.

– Za ovogodišnji festival Grad Niš je, od februara do danas, uplatio dve trećine obećane podrške od 36 miliona – u četiri rate po šest miliona, na čemu smo zahvalni, jer je podrška Grada izuzetno značajna za opstanak festivala. Ministarstva turizma i kulture su, čak, uplatila celokupne iznose dobijene na konkursima, od kojih Ministarstvo turizma tri miliona, a Ministarstvo kulture skromnih 1,4 miliona dinara, zbog opšteg rezanja budžeta za kulturu. Nažalost, najviše smo podbacili mi kao organizatori zbog katastrofalnog pada prodaje ulaznica i otkazivanja većine sponzora. Srećom, imali smo podršku Evropske unije, kao i projekta JAIN Kreativne Evrope, koji realizujemo sa festivalima iz Italije i Albanije – dodaje Blagojević.

– Ne smatram opravdanim odluke kriznih štabova o otkazivanju kulturnih događaja, jer smatram da su na taj način nepotrebno targetirali umetnike i njihovu publiku kao potencijalno najopasnije prenosioce virusa, za razliku od ugostiteljskih i šoping okupljanja, koji to valjda nisu. Smatram da su krizni štabovi trebali da pokažu više hrabrosti da se pripremimo za suživot sa koronom, a ne da teret svake odgovornosti, pa i krivične, prebace na nas organizatore. Ovako, bojim se da nas je sve zahvatio sindrom nesrećnog direktora Gerontoloskog centra u Nišu, i da u strahu od pogrešnog poteza, u brizi za svoje štićenike, odnosno građane, sve njih lišavamo nasušne porcije kulture – nastavlja duirektor Nišvila.

– Posledice koje je pandemija korona virusa ostavila po kulturu Srbije videće se tek narednih godina. Brojne ustanove nisu radile, a muzičari nisu šest meseci održali nijednu probu. Najveći deo kulturne ponude Srbije realizuju javne ustanove u kulturi, pa dobar broj umetnika, budžetski uljuljkan, nije ni pokazao inicijativu da nešto promeni. Jednom delu njih je pandemija poslužila kao produženi odmor, tokom kojeg su uredno primali plate i doprinose. Onaj drugi deo, nezavisne scene i slobodni umetnici, za to vreme borio se za puko preživljavanje. Moj predlog je da država uvede radnu obavezu za zaposlene u institucijama, koji bi morali da održavaju koncerte, predstave i druge programe, poštujući epidemiološke mere, a ne da prekidaju rad, trošeći pritom novac građana – misli sagovornik Danasa.

– Sve nas čeka teška jesen i zima i smatram da smo letos propustili daleko bolju epidemiološku situaciju da kulturnim sadržajima ojačamo svoje mentalno zdravlje. Naš partner iz Bugarske, Bansko džez festival, je, recimo, u avgustu održao sedmodnevno izdanje pred nekoliko hiljada posetilaca na centralnom gradskom trgu – objašnjava Blagojević.

– Mi smo, pak, ovogodišnje festivalsko izdanje započeli sečenjem lubenice i numerom Watermelon man, a završićemo ga Svecima koji marširaju i vatrometom, u nadi da nam se ovakva godina nikada ne ponovi. Do tada ćemo prigrliti svaki udisaj kulture koji nam se nudi ovih dana, od centralnog niškog trga do tvrđave – kaže Ivan Blagojević.