Ivan Medenica: Vraćanje izvornom međunarodnom karakteru

To je, između ostalog, omogućilo Bitefu da bude, u svetskim okvirima, jedinstveno mesto susreta i razmene umetnika koji bi teško mogli da se spoje negde drugde. Posle kratkotrajnog zatišja, poslednjih godina svedočimo tome da je bik, koji u antičkom mitu nosi Evropu na svojim leđima – pomahnitao. Ne samo svojom krivicom, Evropa se ponovo deli, podiže bodljikave žice. Srbija i Beograd su opet u sličnoj poziciji – u poziciji graničnog područja – ovog puta je to granica između bogatog i osionog severa i siromašnog i nemoćnog juga, centra i periferije, društava koja se zatvaraju i štite svoje interese i onih koji su prolazna ruta za more očajnih i bespomoćnih ljudi, izbeglica s Bliskog Istoka i iz Afrike. Verujem da za Beograd ovakav položaj ne treba da bude frustracija već, naprotiv, izazov i podsticaj: da u duhu svojih kosmopolitskih i slobodarskih vrednosti, onih koje baštine, između ostalog, i tradiciju Pokreta nesvrstanih, a koje su bile potisnute usled ksenofobije i ratova iz devedesetih, opet postane jedinstveno mesto susretanja, razmene i, pre svega, solidarnosti između različitih, često i iz muke spojenih kultura. Prva institucija koja bi trebalo da ostvaruje misiju takvog Beograda jeste upravo – Bitef.

Problemska linija glavnog programa jubilarnog, 50. Bitefa, a što sugeriše i njegov podnaslov Na leđima mahnitog bika, svodi se upravo na pitanja kao što su katastrofa izbeglica, zatvaranje granica, podizanje zidova… Taj se korpus proširuje srodnom temom, temom neokolonijalnog odnosa zapadne prema drugim kulturama: projektovanje poželjne slike tih kultura, njihova egzotizacija, konstruisanje stereotipova, itd. Izabrane predstave ne tretiraju ove teme samo na direktan način, već istražuju, problematizuju i osvetljavaju i njihove uzroke. Ima predstava koje, na primer, naglasak pomeraju sa same izbegličke krize na ratove koji su do nje doveli, u čemu veliku odgovornost imaju i zapadna društva. Činjenica da ova koncepcijska linija problematizuje odnose zapadnog s drugim društvima jedan je od razloga zašto su u glavnom programu Bitefa zastupljene i predstave libanskih, kineskih, afričkih, singapurskih i indonežanskih umetnika. Drugi razlog jeste želja da se, u godini jubileja, Bitef vrati svom izvornom međunarodnom karakteru, prevazilazeći evropski i regionalni okvir koji dominira poslednjih godina.

Značajan doprinos ovom, zaista internacionalnom kontekstu pruža i činjenica da će se u Beogradu, tokom Bitefa, održati i 28. kongres Međunarodne asocijacije pozorišnih kritičara. Pored redovnih, internih aktivnosti, Kongres će imati i nekoliko veoma značajnih programa otvorenih za javnost: konferencija Novo i globalno pozorište: Između komodifikacije i umetničke nužnosti, uručenje prestižne nagrade Talija, koje ove godine dobija ugledni nigerijski dramski pisac i reditelj, Femi Osofisan, showcase beogradskog pozorišta čija je funkcija da doprinese boljoj međunarodnoj vidljivosti i plasmanu pozorišnih kuća glavnog grada. Kao što se i iz naslova vidi, jedno od ključnih pitanja konferencije jeste da li je traganje za novim i dalje jedna od glavnih pokretačkih snaga u stvaralaštvu ili je pak pre reč o marketinškom trigeru za festivalski biznis. Pitanja su, zatim, kako se novo odnosi prema kulturnim različitostima i posebnostima, da li novo postaje norma u globalizovanom svetu, iako bi, po logici stvari, trebalo da je izuzetak, da li postoji transnacionalni koncept novog u izvođačkim umetnostima. Govornici su ugledni kritičari i teatrolozi iz SAD, Turske, Irana, Iraka, Francuske, Kanade, Brazila, Nigerije, Argentine, Srbije, Japana, Engleske, Nemačke, Indije, Letonije, Grčke, Rumunije.

Jasno je da je tema konferencije u najdirektnijoj vezi sa glavnom koncepcijskom smernicom Bitefa od njegovog osnivanja – novim pozorišnim tendencijama. Šezdesetih i sedamdesetih godina 20. veka, u doba nastanka Bitefa i njegovog najvećeg prodora, dosta lako je mogao da se razlikuje umetnički novum, ta definišuća odlika moderne, od tradicionalnih formi. Danas, u doba postpostmoderne, to je mnogo teže. Bitef, međutim, ne sme da ustukne pred takvim izazovima, već treba da stalno preispituje samu mogućnost mišljenja novuma. Ispitivanje novih pozorišnih tendencija na jubilarnom, 50. Bitefu, uglavnom će se svoditi na dalje osvešćivanje toga da je u savremenim izvođačkim umetnostima sve prisutnija hibridizacija formi, žanrova i stilova. U glavnom, ali i pratećim programima biće projekata iz oblasti dramskog teatra, savremenog plesa, dokumentarnog teatra, performansa-predavanja, multimedijalnih instalacija, muzičkog pozorišta, novog cirkusa… Festival će svečano biti otvoren predstavom 6 i 7iz Kine koja spada u oblast savremenog plesa i to onog visoko konceptualnog: azijsko pozorište će se tako predstaviti ne nekom od svojih tradicionalnih izvođačkih praksi, kao što je obično bio slučaj na Bitefu, već jednom radikalnom i savremenom scenskom formom.

Takođe, ove godine će se ideja novuma artikulisati i na jednom drugačijem, simboličkom planu. Protivno verovatnim očekivanjima javnosti, u glavnom programu jubilarnog Bitefa neće biti predstava ni jednog reditelja niti koreografa koji su već nastupali na festivalu, sa izuzetkom Andraša Urbana čiju su Rodoljupci iz Narodnog pozorišta bili nezaobilazni: drugim rečima, nove pozorišne tendencijesvodiće se i na – nova imena.

Ovo nikako ne znači da na 50. Bitefu neće biti sećanja na njegovu prebogatu istoriju, ali će se to ostvariti, pre svega, u pratećim programima kao što su konferencije, tribine, izložbe. Funkciju omaža ima i predstava Kantor Downtown, Teatra Polski iz Bidgošča (Poljska), koja je vrlo promišljena i sofisticirana kombinacija rekonstrukcije čuvene predstave istorijske avangarde Mrtvi razred Tadeuša Kantora, a koja je bila prikazana na Bitefu, i video-instalacije sastavljene od nekoliko nedavno rađenih intervjua s poznatim i nepoznatim akterima njujorške pozorišne avangarde iz druge polovine 20. veka. U suočavanju tih materijala problematizuje se sudbina avangarde, položaj nezavisne umetničke scene danas. Pored ove predstave, u Danu Prologa (24. septembra) desiće se i otvaranja nekoliko izložbi na temu Bitefa, ostvarenih u saradnji s RTS, Ateljeom 212 i galerijom New Moment. Svaka od ovih izložbi posvećena je i aktivnosti ovih kuća u okviru Bitefa – snimci Bitefovih predstava na RTS, prvih 20 godina Bitefa (kada je Atelje 212 organizovao festival), plakati Bitefa… U sklopu obeležavanja jubileja, organizovaće se i međunarodna konferencija Bitef i kulturna diplomatija: pozorište i geopolitika kojom će predsedavati Milena Dragićević Šešić. Ovaj skup bi trebalo da pokaže, između ostalog, koliki je bio doprinos Bitefa, konkretno rada Mire Trailović i Jovana Ćirilova, na polju koje će kasnije biti teorijski definisano kao kulturna diplomatija.

Autor je umetnički direktor Bitefa