Izdana, napuštena, prognana Medeja

Novi dramski ciklus ovogodišnjeg Grada teatra Budva, koji se odvijao pod naslovom „Prijatelji“, završava se večeras na Terasi između crkava. Koncipiran da predstavi teatre iz okruženja koji po svojoj tradiciji i istorijskom nasleđu pripadaju kulturnoj matrici nekadašnjih grčkih i rimskih teritorija i imperija, a čiji je deo nekada bila i sama Budva, doveo nam je i Teatar „Atelier 31“ iz Tirane, koji večeras od 22 sata „zatvara krug“ večnih antičkih drama, sa kojima su ovog leta gostovali Atis teatar iz Atine („Ajant, ludilo Sofokla“), Nacionalno pozorište „Radu Stanca“ iz Rumunije („Elektra“), Teatar Garibaldi – Taormina Arte iz Italije („Filokteta“) i Teatar Sfumato Laboratory iz Bugarske („MEDEAEDEM“).
Ostvarenje sa kojim se „Atelier 31“ predstavlja budvanskoj publici je Euripidova „Medeja“ (treća koju ćemo videti na ovogodišnjem Gradu teatru), u režiji Mikela Kalemija (na fotografiji). Zanimljivo je da je predstava, zapravo, prva albanska produkcija najizvođenijeg Euripidovog mita. Mladi reditelj Kalemi (1981) diplomirao je na Umetničkoj akademiji u Tirani, a od 2000. angažovan je u pozorištu „Atelier 31“, koje je iste godine osnovala grupa učitelja i studenata ove Akademije. Trupa se razvila u jednu od najaktivnijih u Albaniji, sa velikim brojem dela koje je inscenirala, a sastavljena je od najtalentovanijih i najrenomiranijih mladih pozorišnih umetnika – u sedam godina, koliko postoji, gostovala je na mnogim internacionalnim festivalima, gde je napravila imidž savremenog, atraktivnog teatra. Vredi naglasiti i činjenicu da su ovi mladi umetnici „prokrčili put“ za postavke starih grčkih tragedija u Albaniji, i pokazali da je i takav repertoar moguće ostvariti.
– Bila je izdana, prezrena, napuštena, prognana… i sve je to dovelo do ludila. Njena ozlojeđenost pretvorila se u plamen koji ju je sagoreo do kostiju. Izabrala je ovaj put spasenja od bola, a to je, ipak, bio put koji je uništavao sve oko nje, samo da bi zadovoljio njen bes. Ona je svakako bila žrtva koja je dosad opravdala svoje nasilje. A njena je osveta bila tako okrutna da se zemlja tresla i zaplakala. Njena jadikovka mi se „zarila u mozak“, molio sam je da stane, ali je zaslepila vatra mržnje i bila je gluva za moje molbe. Pa ipak, šta je drugo mogla da uradi? Nakon svega što joj se desilo, raspala se u milion komadića, i pitanje je hoće li i neka druga vrsta muke da je muči? Je li bilo izlaza, izlaza iz ovog zlobnog kruga suza? Imala je jedan – tako sam čuo. Naravno da jeste, pa ipak, ona je ignorisala ono najvažnije što pokreće čoveka i sam život, ono bez čega se možemo pretvoriti samo u pepeo. Oprosti mi – plakala je u meni – i to me je taklo, jer sam se setio nekoga ko je nekada bio izdan, napušten, ubijen. Ali, ipak! On nam je svima oprostio. Zato je ovo delo probudilo u meni nadu u iskupljenje. Zahvljujem Bogu što mi je podario novu dimenziju u shvatanju i što sada mogu da spoznam šta znači stvarno oprostiti. Želeo bih da zahvalim svima koji su doprineli tome da ova predstava doživi svoju prvu postavku u Albaniji – objašnjava Mikel Kalemi svoju „Medeju“.