Posle Nemačke i Španije, Belgija je izabrana kao sledeća destinacija za jedinstvenu, intimističku izložbu Neispričane priče Petera Lindberga (1944-2019), slavnog nemačkog fotografa, koji je u potpunosti izabrao klišee za ovu postavku. On je uvek govorio: „Lepota je hrabrost, biti ono što čovek zaista jeste.“ To je upravo ono što odražavaju izložene crno-bele fotografije ogromnih formata.
Njegovo delo je ostavilo neizbrisiv trag na svet mode i uticalo da se ženska lepota posmatra na potpuno drugi način.
Izložba, pod naslovom Untold Stories (Neispričane priče) otvorena je polovinom decembra, a moći će da se vidi do 23. maja ove godine u izložbenom prostoru Vanderborht u samom centru Brisela, blizu čuvenog trga Grand’ Place.
Lindberg je karijeru započeo kao slikar, a fotografijom se bavio od 1971.
Tokom niza godina fotografisao je stotine najpoznatijih glumaca i modela za naslovne strane prestižnih časopisa.
Jedna od najpoznatijih je ona za britanski Vog iz januara 1990. na kojoj poziraju tada mlade manekenke Linda Evanđelista, Naomi Kampbel, Sindi Kroford, Kristi Tarlington i Tatjana Patic.
Ova fotografija obeležava jednu novu epohu gde je žena predstavljena kao slobodna i opuštena.
Upravo te manekenke će postati ikone ne samo u modnom smislu, već će aktivno učestvovati u raznim pokretima u poslednjim decenijama prošlog veka i imati veliki uticaj na razna društvena ponašanja i kretanja.
Modele je uvek snimao u najprirodnijem izdanju – bez šminke i izveštačenih poza.
Nije voleo retuširanje.
Za njega je crno-bela tehnika „dramatičnija“, te je tako uspeo da doprinese promeni standarda modne fotografije.
Smatrao je isto tako da su godine najmanje bitne kada bi slikao neku osobu.
Poznat po naturalističkim fotografijama, Lindberg je izgradio prepoznatljivu estetiku koja ne prati trendove nego se oslanja na iskrene emocije modela.
Uvek je govorio kako je za njega osoba važnija od odeće koju nosi.
Dobitnik je prestižnih nagrada, među kojima je i fotografski Oskar – Lucie Award za dostignuća u modnoj fotografiji.
„Za mene je svaki kliše portret. Kad slikam nekoga, ja fotografišem vezu s tom osobom; važna je razmena i to je ono što čini neku sliku jakom“, izjavio je Lindberg.
Taj humanistički pristup vrlo brzo je postao njegov potpis.
„Današnji zadatak fotografa trebalo bi da bude oslobođenje žena od diktata večne mladosti i savršenstva.“
Untold Stories je dosad jedina izložba koju je Peter Lindberg u potpunosti osmislio sam.
Ovde se ne radi o retrospektivi, već introspektivnom razmišljanju, na kome je fotograf radio gotovo tri godine pred kraj svog života.
Umro je u septembru 2019.
Industrijski dizajn prostora Vanderborht u Biselu ima tri nivoa i odlično je prilagođen Lindbergovom poimanju estetike.
Pošto je on prvi uveo naraciju i fikciju u modnu fotografiju, tako je i zamislio ovu izložbu.
Svaka grupa klišea ima posebni smisao, iako to nije očigledno na prvi pogled.
Prolazimo pored diptiha, triptiha, zatim fotografija iz raznih perioda njegove karijere.
Tako se neke od slika iz 1983. sjajno uklapaju sa onima iz 2018.
Zatim se studijski snimci mešaju sa pejzažima ili sa fotografijama sa njujorških ulica.
Ali, sve one imaju istu nit, stil i savršeno dočaravaju najvažnije ideje njegovog celokupnog dela.
Neke od fotografija su potpuno nepoznate publici ili su bile zaboravljene u njegovom studiju.
Iza svakog portreta se krije izuzetna senzibilnost i veza sa modelom koja se otkriva iz pogleda, pokreta, dela tela ili načina poziranja.
Poslednji sprat je potpuno posvećen umetnikovom ličnom projektu koji je nazvao Testament.
Ovde je glavna tema smrtna kazna kao pitanje šta je to što čoveka može da navede da pređe na drugu stranu, odnosno da počini zločin zbog koga će se naći suočen sa takvom kaznom.
Ovde je Lindberg stavio akcenat na ljudsku prirodu u svoj njenoj višeslojnosti i kompleksnosti.
U tom projektu, daleko od mode, Lindberg snima lice Elmera Karola, osuđenog na smrt.
U saglasnosti sa zatvorenikom Lindberg se nalazi iza neprozirnog stakla, tako da je model u konfrontaciji sa svojim odrazom.
Kroz dvadeset, gotovo identičnih portreta i preko dugog video-snimka možemo posmatrati minimalne, ali vidne promene u izrazu lica Elmera Karola, koji je pogubljen dva meseca kasnije.
Jedino što je osuđenik zamolio Lindberga je bilo to da vidi još jednom svoju ćerku i da joj preda kopiju Testamenta, kao svedočanstvo da je njen otac postojao.
Recimo na kraju da će oni koji očekuju od ove izložbe samo modnu fotografiju verovatno biti razočarani, jer ona pokazuje umetnikov intimni svet, a nikako glamurozni deo njegove profesije.
Pratite nas na našoj Facebook i Instagram stranici, ali i na Twitter nalogu. Pretplatite se na PDF izdanje lista Danas.
