Foto: FEST.RS

Rusko izdanje uglednog muškog magazina GQ je u svom martovskom broju objavio odličan intervju s njim koji potpisuje novinarka Elena Smolina, a sjajne fotografije delo su Vanje Berezkin. Film je pre ruske premijere prikazan na ovogodišnjem beogradskom Festu. Upravo o ovom filmu i svojoj karijeri Milan Marić je govorio u intervjuu koji je dao kolegama iz Pres-službe beogradskog Festa.

* Na Fest stižete pravo sa Berlinala i svetske premijera filma ruskog reditelja Alekseja Germana mlađeg „Dovlatov“, u kojem igrate naslovnu ulogu. Kakve utiske nosite sa tog prestižnog festivala?

– Još uvek mi se utisci nisu slegli, ali osećaj je da smo uradili divan posao. Svi smo zadovoljni kako je prošla premijera, kritike su odlične, dosta ljudi je imalo potrebu, posle filma, da priđu i čestitaju, popričaju sa mnom o filmu i o njihovim utiscima. Sve u svemu, jako lepo.

* Kako biste za publiku Festa opisali ovaj film u kojem igrate ruskog pisca Sergeja Dovlatova u Lenjingradu početkom 70-ih godina prošlog veka?

– Za mene je ovo film o odlukama, o hrabrosti, o mogućnostima i nemogućnostima, o borbi etike i realnosti, o ljubavi, o slobodi, o jednom specifičnom čoveku u specifičnom vremenu, o principima, i o neodustajanju.

* Da li ste u Berlinu učestvovali u razgovorima sa publikom nakon projekcija? U medijima smo videli pozitivne ocene stručne kritike, a kako su reagovali takozvani obični gledaoci?

– Nije bilo odgovaranja na klasična novinarska pitanja posle projekcije, ali je bilo dosta intervjua. Novinare je najviše zanimalo da li sam ja znao za Dovlatova pre snimanja, i kako sam naučio ruski jezik tako brzo. A „obična“ publika je više imala potrebu da priča sa mnom o filmu i o onome šta se njima desilo tokom gledanja. Šta je njih pogodilo, gde su se identifikovali. Kritike su onakve kakve samo poželeti možeš. Mislim da je ono što je sve njih najviše čačnulo zapravo priča o hrabrosti tih ljudi da se odupru sistemu i da brane svoj umetnički svet po svaku cenu, čak po cenu odlaska u zatvor ili odlaska iz Rusije. Zapravo, način na koji su oni branili sopstvenu etiku. To dosta govori o svima nama danas, koliko nam toga fali. I to je univerzalno. Nema veze da li smo u Nemačkoj, Srbiji, ili Rusiji.

* Vaše ime se pojavilo i na stranicama „Holivud riportera“, „Varajetija“… Koliko ovaj uspeh može da Vam otvori vrata za sledeće inostrane projekte?

– Iskreno, još uvek ne razmišljam o tome. Stvari će se desiti ili se neće desiti. Videćemo. Jako sam srećan zato što taj silni trud svih nas nije prošao nezapažen. Polako, ima vremena. Ne želim po svaku cenu da uletim u sledeći internacionalni projekat.

* Šta Vam je donelo snimanje u Rusiji, u smislu glumačkog, ali i ličnog iskustva?

– Odrastao sam. I to čak i ja primećujem. U šali kažem da sam ja svoj vojni rok odslužio u Rusiji. Šest meseci u nepoznatom gradu, sam sa sobom, sopstvenim preispitivanjima, strahovima. Promenio sam se. Mada, ne pravim razlike između ličnog i glumačkog, jer mislim da u mom poslu to ide paralelno, kako odrastaš i menjaš se kao osoba, tako isto odrastaš i menjaš se kao glumac. I to je najlepše i najopasnije u mom poslu.

* Kakav ste kontakt ostvarili sa rediteljem i članovima ekipe, među kojima je i popularni ruski glumac Danila Kozlovski?

– Oni su bili neverovatno brižni prema meni. Pomogli su mi maksimalno u svemu, ne bih li imao dovoljno prostora da neometano radim ono zbog čega sam tu, i na tome im veliko hvala. Sa nekim ljudima nemam više odnos kao prema kolegama, što se mene tiče – mi smo sada prijatelji. A i sa ruskim kolegama je bilo fantastično. Danila je velika zvezda u Rusiji, a to u njegovom prisustvu nigde ne primećujete u onom napornom smislu, ali primećujete njegovu profesionalnost, ljubav prema poslu, strpljenje. Fantastično iskustvo. Na svakom nivou.

* Na Festu smo Vas već gledali, mada u manjim ulogama, u filmovima „Dobra žena“ i „Vlažnost“. A da li Vi gledate filmove na Festu? Šta ste odabrali da vidite ove godine?

– Godinama sam redovan na Festu i baš sam ponosan što imamo takav festival. A najponosniji sam što gledam kako Fest raste iz godine u godinu, to je velika stvar i za srpski film i za Beograd i za Srbiju. Velike zasluge za to idu Jugoslavu Panteliću, kao i svim ljudima koji rade u organizaciji Festa. Hvala im na tome.

Ko je bio Dovlatov

Sergej Donatovič Dovlatov (1941-1990), ruski književnik, za života u rodnoj Rusiji nije objavio nijednu knjigu, da bi posle smrti stekao, poput Danila Harmsa, status kultnog pisca. Svetsku slavu stekao je osamdesetih godina prošlog veka u emigraciji, u SAD. Osnova njegove celokupne proze, pa i remek-dela Filijale, objavila je beogradska izdavačka kuća Dereta, čini njegov burni, neverovatni život. Svet vidi kao celinu, ali ga slika kao impresionista – fragmentima. Dijalog mu je zabavan, dinamičan. Poseduje čaplinovsku oštroumnost, osećanje smešnog i žalosnog. Takav humor se retko sreće, ne samo u književnosti. Humor kakav nam je danas životno neophodan.